Питања читалаца

◼ Ако се муж растави од верне хришћанске жене, да ли би било по Библији исправно, иако обоје нису починили прељубу, да жена дели брачну постељу са њим када он посети породицу?

У Божјој речи се јасно показује да су сексуални односи исправни само између мужа и жене, а не невенчаних особа. Дакле, растављени пар не би требао да има сексуалне односе, јер би то било равно блуду. То им не даје слободу да се поново венчају.

Разумљиво је да су хришћани првенствено заинтересовани за Божја гледишта и упутства. У његовој речи се посебно саветује: „Брак нека буде частан међу вама и брачна постеља неукаљана, јер ће Бог судити блудницима и браколомцима“ (Јеврејима 13:4, НС). Размотримо какве то има везе са ситуацијом која се спомиње у горе наведеном питању.

У многим местима на земљи уобичајено је за мушкарца и жену да невенчани ступе у сексуалне односе. Неки тврде да је то и морално и прихватљиво за Бога док год се воле или су изјавили један другоме оданост. Међутим, то није хришћанско гледиште. Имајући у виду да ће „Бог судити блудницима и браколомцима“, хришћанин жели да избегне и блуд и браколомство.

Када се мушкарац и жена венчају, установљују пред свима да су уједињени као муж и жена. Пред законом, друштвом и Богом имају право да уживају предности брака, у шта спадају и брачни односи. У ствари, у Писму се побуђује парове да не ускраћују брачне дужности једни другима: „Муж треба сексуално да задовољи своју жену. Исто тако и жена треба да задовољи сексуалне потребе свог мужа“ (1. Коринћанима 7:3, Simple English Bible).

Како стоји ствар ако супружници само одвојено живе, што је у неким земљама по закону могуће? Пошто су они још увек муж и жена по закону и по Библији, не смеју да имају брачне односе са другом особом јер би тиме починили браколомство и тако ’укаљали брачну постељу’. Али супружници који одвојено живе имају право да изаберу да се помире и живе поново заједно као брачни пар, као што и јесу. Пре тога треба законски да пониште стање одвојеног живљења (1. Коринћанима 7:10, 11).

Узмимо у обзир сада следећу ситуацију, где један супружник, на пример муж, иде још даље и не жели да живи само одвојено, већ тражи развод брака. Верна хришћанска жена која је сазнала (пре или после развода) да јој је био морално неверан, могла би поново да ступи у брак пошто је њен претходни брак престао да важи како законски тако и у очима Јехове Бога. Међутим, ако је дошло до законског развода брака али не и до браколомства, тада развод по себи неће учинити брак неважећим у Божјим очима, јер се у Библији показује да је једина правоваљана основа за развод неморал учињен од једног супружника (Матеј 19:6, 9).

И у горе наведеном питању ради се о таквој ситуацији, јер је изричито изјављено да супружници нису починили неморал. Муж је напустио жену и добио развод брака који није заснован на Библији. Услед тог развода они нису у потпуном смислу муж и жена; он је законски окончао брак. Како стоји онда ствар ако би посетио породицу и желео да задовољи своје или њене сексуалне потребе? У суштини би њихов сексуални однос по закону и у очима друштва били једнаки сексуалним односима двеју невенчаних особа; то би било равно блуду.

У таквој ситуацији трећа особа није укључена и зато њихов законски развод нема библијске основе; у Божјим очима немају, дакле, право ни муж ни жена да ступе у брак са другом особом (1. Коринћанима 6:16—18). Па ипак, ако би имали сексуалне односе, не би тиме поштовали Божји савет; донекле би укаљали брачну постељу јер је њихов законски брак завршио разводом. Такво би понашање нанело срамоту њима и хришћанској скупштини којој жена припада. Дакле, да би остала у скупштини требало би да избегава сексуалне односе ако брак није поново постао законски. Требало би да заступа библијски и морално исправан став да су сексуални односи дозвољени само међу паровима који су законски венчани. Тиме би допринела достојанству које заслужује брак према Библији.