’Хвала Вам што сте нам отворили очи’
’Хвала Вам што сте нам отворили очи’
У дванаестом веку живела је по дивним долинама јужне Француске религиозна група по имену валдензи. a Ти искрени тражиоцу истине веровали су да је Библија Божја реч и трудили су се да живе по њеним начелима. Пошто су проповедали другима оно што су сазнали из Писма, били су шиканирани као јеретици. Многи су избегли прогонства тако што су побегли у друге земље а неки су нашли уточиште у северној Италији, где још и данас постоји заједница валденза. Међутим, како је време пролазило биле су напуштене многе библијске науке и обичаји валденза из ранијих векова.
Већ неко време неколицина валденза у северној Италији проучава Библију са Јеховиним сведоцима. Недавно је подружница Удружења Куле стражаре у Италији примила писмо од њих. Они су писали следеће:
„Сви ми знамо за претрпљена прогонства (раних валденза) током многих векова. Али многи не знају да су се ти људи данас вратили паганским обичајима и више се не држе чврсто Библије.
Сада се могу препознати само по свом симболу (хугенотски крст) који виси на танком ланцу, јасно истакнут на ветробранима њихових аутомобила или је окачен око боца клековаче или других сувенира.
„Захваљујемо се Јеховиним сведоцима, сестрама и браћи, што су жртвовали време да нам отворе очи и проузрокују да нам истина уђе у тврдоглаве умове . . . Време које нам посвећујете је веома драгоцено, драгоценије од новца. Ваша права љубав без разметања према ближњима поистовећује вас са оним ученицима које Исус описује у Јовану 13:35 и Матеју 24:45. На темељу спроведених истраживања утврдили смо да су валдензи у прошлости употребљавали Божје име, Јехова . . . А данас га они категорично одбацују мада је у Делима апостолским 15:14 споменуто да ће Бог сакупити из народа ’народ за своје име’. Видимо да се данас тај народ може идентификовати са Јеховиним сведоцима пошто они једино носе то име (Исаија 43:10—12). ’Поћи ћемо с вама, јер смо чули да је Бог с вама’ (Захарија 8:23).”
[Фуснота]
a Детаљнији подаци о првим валдензима налазе се у Кули стражара од 1. јануара 1982, стр. 14—17.