Да упознамо прве хришћане

Павле пише Коринћанима

ВЕЋИНА нас воли да пише и прима писма. То је добар начин на који одржавамо везе са пријатељима и нама драгим особама које су далеко од нас. Нарочито су занимљива писма која су писали хришћани у првом веку. Из тих писама видимо у каквом су свету они живели са каквим су притисцима били суочени. Добар начин да упознамо прве хришћане јесте да читамо та писма.

На пример, два писма сачувана у нашим Библијама, која је апостол Павле писао хришћанима у Коринту (Грчка), откривају нам фасцинирајући свет са различитим људима и проблемима. А нарочито нам помажу да боље упознамо апостола Павла, истакнутог хришћанина који је развио проповедање ’добре вести’ у многим деловима Римског Царства.

Павле је стигао у Коринт 50. године, управо седамнаест година након Исусове смрти. У то је време тај град био веома активан. Имао је стратегијски положај и био је светски трговачки центар и привлачио је разнобојне људе из свих земаља.

Такође је био светски центар за спорт. Ту су се одржавале сваке друге године Истмијске игре, које су биле по значају одмах иза Олимпијских игара. Град је био религиозан. Коринт је био нарочито познат по обожавању грчке богиње Афродите и неморалу који је био повезан уз то обожавање. У ствари, поступати ’на коринтски начин’ значило је ’чинити курварлук’.

Писма

Павле је својим проповедањем у Коринту изазвао уобичајено противљење од стране  крајње конзервативних Јевреја. Али пошто је нашао људе који су прихватљива срца остао је ту. После годину и по дана, када је коначно напустио тај град, оставио је за собом добро утврђену хришћанску скупштину. Око три године након тога писао је Павле писмо које ми сада зовемо Прва Коринћанима.

Зашто је апостол написао то писмо? Један је био разлог зато што су му Коринћани поставили нека питања на која је требало одговорити. Али био је ту још важнији разлог: примио је узнемиравајуће вести из Коринта. Расцепи, лажне науке, нечисте радње, као и људи уображени у себе, угрожавали су духовно стање те нове скупштине. Зато је Павле написао то снажно, а ипак топло писмо да би довео ствари у ред. Да ли су Коринћани повољно реаговали на то писмо? Донекле јесу. Нешто мање од годину дана касније написао је друго писмо Коринћанима, где их је похвалио за њихов бољи став.

Пошто су та писма била инспирисана, нису застарела. Још увек важе начела која су у њима наведена. Дакле, пажљиво читај та писма ако хоћеш да разумеш хришћанска начела за брак, како се организују састанци за право обожавање, начело за право хришћанско поглаварство и потребу да буду сви ’уједињени у истом уму и мислима’ (1. Коринћанима 1:10). Прво писмо је, такође, веома чувено по дивном опису љубави и мајсторском објашњењу и одбрани наде у васкрсење (1. Коринћанима, главе 13 и 15). Али као што смо већ напоменули, та нам писма помажу да боље упознамо прве хришћане.

Људи

Какви су људи били хришћани из Коринта? Неки су били јеврејског порекла; међу њима је био и Крисп, који је био настојник јеврејске синагоге када је Павле први пут дошао у Коринт (Дела. ап. 18:8). Било је и нејевреја, од којих су неки претходно били дубоко запали у озлоглашен коринтски неморал (1. Кор. 6:9—11).

Изгледа да су и неки робови постали хришћани. У скупштини је било неких удовица и особа које нису биле у браку, као и особа чији супружници нису прихватили добру вест (1. Кор. 7:12—40). Другим речима, изгледа да се хришћанска скупштина у Коринту, ако оставимо места за разлике у времену и културној прошлости, није увелико разликовала од многих данашњих скупштина у великим градовима.

Међутим, верници у Коринту били су углавном нови у хришћанској вери и то су показивали. Дозволили су једном човеку да остане са њима у заједници иако је одржавао родоскврнилачке односе са својом маћехом. Можда су мислили да хришћанска слобода дозвољава такве ствари. Такође нису били јединствени, већ су се разделили на мале групе и следили људе уместо Исуса Христа. Неисправни ставови се дају распознати и из начина како су славили Спомен вечеру Господњу; неки су се чак опијали том приликом! (1. Кор. главе 1, 5 и 11).

Осим тога, неки су хришћански верници тужили своју хришћанску браћу суду. Други су пак можда под утицајем грчке филозофије научавали да нема васкрсења. А неки су били поносни, ’надувени’, очигледно су сматрали да су у нечему бољи од осталих у скупштини (1. Кор. 4:18; 3:18; 6:1—15:12).

Да ли звучи то као да је било много проблема? Да, било је проблема. Али сети се, да је Павле почео да проповеда у Коринту само пет година раније. Јехова Бог је, додуше, доделио посебне дарове духа да би ојачао скупштину, али су се Коринћани више занимали за дар језика, драматичан знак за нехришћане, али који је од мале вредности код изграђивања скупштине. Павле их је стога подстакао да развијају дар пророковања, што би им више помогло да се духовно ојачају (1. Кор. 14:1—12).

 Потицаји већине хришћана у Коринту нису били рђави. Они су послали Павлу питања, дакле, желели су очигледно да знају како је исправно да поступе. Павле их је, такође, похвалио: „У свему ме се сећате и држите предања како сам вам пренео“ (1. Кор. 11:2, НС). И када је писао строге савете, изгледа да је већина спремно одговорила на њих, јер је ’била ожалошћена на божански начин’ (2. Кор. 7:11). Али неки су наставили да се супротстављају Павловом ауторитету (2. Кор. 10:10; 11:4—6).

Добри примери

У књигама се спомињу разни појединци. Павле спомиње извесног Состена, који је вероватно био истакнути Јеврејин у Коринту пре него што је постао хришћанин (1. Кор. 1:1; Дела ап. 18:17). Чланови дома Хлојиног, такође Коринћани, известили су Павла о лошем стању које се развило у скупштини. Храбро су чинили оно што је право и тиме су нам оставили добар пример (1. Кор. 1:11). Укућани Стефанови, први хришћани тамо, били су запослени служећи светима и тако оставили добар пример за гостопримство. Павле је Стефана, заједно са Фортунатом и Ахајиком, препоручио Коринћанима: „Таквим људима дајте признање“ (1. Кор. 16:18, 15, 17, НС).

Ту је био и Аполо, који је течно и убедљиво говорио. Павле га је замолио да посети Коринт, али он није хтео да га посети у то време. Можда је имао друге обавезе или није хтео да још више потпири секташки дух који се развио у његово име (1. Кор. 16:12). Верни Тит, који ће касније заступати Павла на Криту, заступао га је сада у Коринту и донео му добру вест о промени њиховог става (Титу 1:5; 2. Кор. 7:14, 15; 12:18). Такође је ту био и изванредан младић, Тимотије. Помагао је код почетног дела јеванђелизације у Коринту и Павле се надао да ће се Тимотије ускоро тамо вратити (1. Кор. 4:17; 16:10). Да, хришћанска је скупштина, како откривају та писма, била запослена и представљала организацију правог народа заинтересованог да служи Богу и другима.

Апостол Павле

Апостол Павле је био најзапосленији од свих. Ту сазнајемо да је проповедао Коринћанима ’у слабости, страху и дрхтању’, што пак показује да се увелико разликовао од строгог фанатика како многи мисле да је био (1. Кор. 2:3). Упркос њихових озбиљних проблема, осећамо Павлову љубав према Коринћанима. Хвалио је кад год је могао и изразио радост када је чуо да су добро прихватили његов строг савет (1. Кор. 4:14; 11:2; 2. Кор. 7:8—13).

Наша срца куцају за Павла када читамо о тегобама које је подносио у служби — батине, дуга путовања, опасности, као и ’трн у телу’, а вероватно је имао и тешко оболеле очи (2. Кор. 12:7—10; 11:21—27). „Поред тих ствари спољне природе“, каже Павле, „из дана у дан салеће ме брига за све скупштине“ (2. Кор. 11:28, НС). Многе ће хришћанске старешине без сумње саосећати са његовим проблемима.

Павле се, међутим, није жалио. Споменуо је те ствари само да би одбранио свој ауторитет пред ’супер финим апостолима’ (2. Кор. 12:11—13). Заиста је био срећан што је поднео такве тегобе, јер је то био доказ да није служио својом властитом снагом, већ Божјом (2. Кор. 12:9, 10). Дакле, даје нам добар пример вере на делу.

Павле је рекао Коринћанима: „Зато се, преклињем вас, угледајте на мене“ (1. Кор. 4:6, НС). Чак је и данас добро да следимо ту опомену. Али да бисмо следили Павла морамо да га знамо, што укључује познавање његовог верног курса, осећања и ставова и предања Богу. То ће нам успети ако читамо два писма која је писао хришћанима у Коринту. Зашто не би одмах започео са читањем тих писама?