Држите се мушки и неустрашиво идите у сусрет Армагедону

1. Како је Теодор Рузвелт у свом осврту на Армагедон погрешио што се тиче одређивања догађаја?

 ПОЗНАТО је да је Теодор Рузвелт у изборној кампањи за председника Сједињених Држава Америке узвикнуо: „Ми стојимо у Армагедону и боримо се за Господа!“ Рузвелт је знао из Библије да треба да дође до одлучне битке на, ’месту које се зове на хебрејском језику Армагедон’ (Отк. 16:16). Он је био прилично испред времена што се тиче одређивања догађаја, јер је умро 6. јануара 1919, или два месеца после завршетка I светског рата. Тај се сукоб није стопио у ’рат великог дана Бога сведржитеља’, Армагедон.

2. Шта ће у то време да одреди да ли ћемо преживети тај рат над ратовима?

² Међутим, у овој узбурканој 1983. години све указује на то да идемо у сусрет том рату над ратовима. Наш однос према Богу у којем ће нас затећи тај рат или та битка увелико одређује да ли ћемо преживети или не.

3, 4. Какви ће хришћани морати да буду да би се ’мужевно држали’ с обзиром на њихов положај који ће заузети у том рату?

³ Заиста ти невидљиви ’од демона инспирисани изрази’ наводе светске владаре да се сакупе против Свемогућег Бога Јехове за рат у Армагедону (Отк. 16:14—16).

⁴ Јеврејско име Армагедон значи „брдо за збор трупа“. То значи рат! „Трупе“ су оне од ’краљева читаве настањене земље’, које укључују и политичке владаре хришћанства. Јеховини предани, крштени сведоци нису међу тим трупама. Они неће требати да се боре физичким оружјем, већ ће бити посматрачи битке. Пошто ће Јеховини лојални сведоци бити главни видљиви циљ напада услед њиховог чврстог подупирања Јеховиног краљевства под Христом, мораће бити храбри као Христ да би се ’мужевно држали’ (1. Кор. 16:13; упореди са 2. Днев. 20:17).

5, 6. Слично којем пророку, који је био суочен за време свог живота са уништењем Јерусалима, осећао се преживели остатак Јеховиног народа на крају I светског рата, суочивши се са послератним делом које је пред њим стајало?

⁵ 1918, након I светског рата, околности остатка духовних Израелаца и дело које је пред њима стајало попримили су облике оних од младог човека који је живео у прошлости на узбурканом Блиском истоку. Он је био јеврејски свештеник по имену Јеремија, син Хелкијин. Град Јерусалим, у чијем је храму служио као свештеник, био је осуђен на уништење за време његовог живота. Тако се и хришћанство, које тврди да је духовни двојник и заменик старог Израела и да се налази у Божјој милости, суочава са скорим уништењем, непосредно пре ’рата великог дана Бога сведржитеља’ у Армагедону. Пошто је Јеремија преживео уништење Јерусалима у седмом веку пре нове ере, био је у стању да напише под инспирацијом књигу Плач Јеремијин, где јадикује због рушевина Јерусалима.

⁶ Када је Бог ставио пред младог Јеремију задатак једног пророка, Јеремија је рекао: „Ах, суверени Господе Јехова! Ја у ствари не умем да говорим, јер сам дечак.“ Бог је, међутим, рекао Јеремији: „Не говори: ’Дечак сам. Већ треба да идеш код свих оних  код којих ћу те ја послати; и реци све оно што ћу ти наредити. Не плаши се њихових лица, јер ’ја сам с тобом да те избавим’, реч је Јеховина“ (Јер. 1:4—8, НС).

7. (а) Којим све људима је морао Јеремија да служи као пророк и у корист колико људи треба да служи данас ’пророк’? (б) Да ли његов обим служења значи да ће имати успеха у погледу народа и у чију корист се још увек показује обзир?

⁷ Јеремија је морао да обави задатак једног потпуно одраслог човека, јер оно што је написао под Божјом инспирацијом требало је да буде од значаја за читаво човечанство, чак и данас. Јехова га је поставио за пророка народима’ (Јер. 1:5). Ако је ишта данас потребно, то је бити ’пророк народима’ пошто се патриотски самовољни народи неумољиво окупљају за тај свеодлучни обрачун у Армагедону. То не значи да ће савремеии ’пророк народима’ успети помоћу Божје поруке да одврати народ од курса који их води у сигурно уништење, већ се ту више ради о људским појединцима. Такви појединци, којима се не зна број, неће пожелети, када буду опоменути, да буду уништени заједно са државама чији су они грађани. Ако ишта могу да ураде у вези тога, онда је то да не желе да буду ухваћени како се боре против Свемогућег Бога само ради интереса људске самоуправе. У корист појединаца са таквим исправним становиштем у срцу и из обазривости према њима подигао је Јехова свог ’пророка народима’. Јехова је то учинио у ово ’време краја’, од завршетка I светског рата, 11. новембра 1918. (Дан. 12:4).

8. Како или као шта је идентификован ’пророк’ кога је Јехова подигао и чије дело мора бити завршено пре Армагедона?

⁸ У корист таквих појединаца који у срцу траже Божју владавину а не људску делује као ’пророк’ кога је Јехова подигао не појединац као што је био Јеремија, већ једна класа. Чланови те класе јесу, као пророк и свештеник Јеремија, потпуно предани Јехови Богу преко Христа и постали су, родивши се Јеховиним светим духом, део ’изабраног рода, краљевског свештенства, светог народа, народа одређеног за посебну својину’ (1. Пет. 2:9, НС). У ово поодмакло време налази се на Земљи још само остатак те класе ’пророка’. ’Рат великог дана Бога сведржитеља’ у Армагедону неће започети пре него што ће тај комбиновани ’пророк’ завршити своје дело.

9. (а) Која је светска сила победила главни град Јеховиног народа у старо време, што је посведочио Јеремија? (б) Који стари град предочава хришћанство? (ц) Чији је део постало лажно хришћанство? (д) Шта ће се догодити такозваном хришћанству када буде био уништен Вавилон велики и зашто?

⁹ Једно је сада сигурно: ако ће се класа ’пророка’, класа Јеремије, суочити са Армагедоном, тада ће се исто суочити са падом Вавилона великог. Тачно је да Јеремија у старо време није доживео пад старог Вавилона, али је у великој размери пророковао о свргавању треће светске силе по библијској историји. Пошто је та светска сила имала корене у првобитном Вавелу или Вавилону, који је основао Немрод, ’снажан ловац против Јехове’, заразила је човечанство старог

света кривом религијом (1. Мој. 10:8-12). Јеремија је доживео победу старог Вавилона над Јерусалимом 607. пре. н.е. Дакле, био је сведок победе древног главног града криве религије над главним градом где је био Јеховин храм, али који је покварио праву религију коју му је Јехова предао. Из тог разлога стари Јерусалим предочава савремено хришћанство. Противно његовој тврдњи да је подручје правог хришћанства, такозвано хришћанство је пало као жртва вавилонске религије и у ствари постало истакнути део савременог Вавилона великог, светског царства криве религије. Када ће гнусни политички елементи овог света уништити Вавилон велики, као што је проречено у Откривењу 17. и 18. глави, заједно са њим отићи ће у уништење и такозвано хришћанство.

10. Шта је било предочено тиме што је Јеремија преживео пад Јерусалима и који ће напори нација пропасти кратко након тог будућег догађаја?

¹⁰ Јеремија је преживео пад Јерусалима и његовог царства 607. пре н.е., што потврђује да је био прави Јеховин преносилац вести; и слично тој пророчанској предслици, преживеће данашња класа Јеремије долазећи насилни пад такозваног хришћанства. Кратко након тог догађаја покушаће злобно нерелигиозни елементи овог поретка да збришу из постојања класу Јеремије, али ће њихови напори пропасти у Армагедону (Отк. 16:16, 19:19—21).

11. Кога је предочавао нејеврејин који је помогао Јеремији који се налазио у кобној ситуацији у Јерусалиму и са киме су они у сагласности у Исусовом поређењу из Мат. 25:31—46?

¹¹ Један нејеврејин који је преживео уништење Јерусалима 607. пре н.е. био је Авдемелех, Етиопљанин. Извештај о њему налази се у књизи Јеремије, 38. и 39. глави. Прискочио је у помоћ Јеремији који је био у кобној невољи и из тог разлога се плашио утицајних Јевреја који су тражили смрт Јеремијину да би га ућуткали. Јехова је засигурао Авдемелеху у посебном пророчанству које је дао преко пророка Јеремије, због кога је Авдемелех учинио тај смели подвиг, да ће добити своју душу као плен и тако ће преживети долазеће уништење земље Јудине и главног града Јерусалима. У том погледу предочава Авдемелех, Етиопљанин, симболичне овце из Исусовог поређења о овцама и јарцима,  које је записано у Мат. 25:31—46. Зато што су постале пријатељи остатку духовне ’браће’ Исуса Христа и директно им чине добро у ово ’време краја’, те духовне овце неће бити у Армагедону одсечене заједно са кдасом ’јараца’. Под Јеховином заштитом преко Исуса Христа, који влада као краљ, ући ће они у ново уређење без да ће морати да умру; и тада ће имати прилику да живе вечно у земаљском рају.

Шта је сада потребно људима који припадају Богу

12. Којем пророчанству, које је Исус Христ дао за ’време краја’, одговарају страхоте нашег времена?

¹² Времена у којима сада живимо постају све више застрашујућа. Тиме се тачно испуњава оно што је Исус Христ сам прорекао као доказ да живимо у ’време краја’, у време када ће доћи до већег уништења него што је било уништење Јерусалима 70. н.е. (Лука 21:5—7). Више је за нашу корист него за корист апостола и ученика у првом веку Исус рекао: „И биће знаци у сунцу и месецу и звездама; а на Земљи страх народа који неће знати за излаз због хуке и ударања морских таласа, док ће људи (грчки: ан’тро-пои) падати у несвест од страха и очекивања онога што ће задесити настањену земљу; јер ће се уздрмати силе небеске. Тада ће видети Сина човечијега како долази у облаку са силом и великом славом“ (Лука 21:25—27, НС).

13. Како је Исус показао да би требао став срца и мисли светских људи да се разликује од става његових просветљених ученика?

¹³ Овде је Исус направио разлику између ’људи’ (ан’ тро-пои) или народа који припадају овом свету или поретку и његових просветљених ученика, у чију је нарочито корист дао то пророчанство са таквим описом. Његове обавештене, пуне разумевања следбенике неће захватити ’уплашени народи’, нити ће они ’падати у несвест од страха и очекивања онога што ће задесити настањену земљу’. Не би требало да оборе своје главе услед утучености, безнадежности. Шта би онда требало да буде њихов став, стање мисли и срца? Требало би да буде онако како је Исус рекао: „Када то почне да бива, усправите  се и подижите главе, јер је близу ваше избављење“ (Лука 21:28, НС).

14. Да ли се ’избављење’ које је близу односи на слављење остатка у небу и ко ће се на Земљи суочити са дивним изгледом који је изнад ’избављења’?

¹⁴ Дакле, гомила невоља које ће достићи свој врхунац у рату од Армагедона јесте за људе који припадају овом свету доказ да се приближава уништење (Фил. 1:28). То захтева данас од правог хришћанина да буде особа која чврсто верује у Свемогућег Бога и његова обећања која је дао вернима. ’Избављење’ које је сада веома близу за особе такве вере није најпре небеско слављење остатка духовно рођених Христових ученика и њихово уклањање са земаљске сцене невоља, мада их то на крају чека. То ’избављење’ у ствари значи обустава ратова, глади, епидемија, земљотреса и фанатичног прогањања правих следбеника владајућег краља, Исуса Христа, до којег ће доћи на тај начин што ће Христ уништити еве непријатеље Јеховиног краљевства у ’рату великог дана Бога сведржитеља’ који се зове Армагедон. Какви ће дивни изгледи стајати пред остатком наследника небеског краљевства и њихових лојалних сапутника које је предочавао Авдемелех, који је храбро пружио помоћ пророку Јеремији.

15. Шта треба да раде по Писму они који хоће ’мужевно да се држе’ тако да би били опремљени за дело?

¹⁵ Да би се ови сада ’мужевни држали’ или се понашали као мушкарци морају доћи до хришћанске зрелости и опремити се за дело давања коначног сведочанства о Месијанском краљевству широм света (1. Кор. 16:13; Нови свет, Ревидирани стандардни превод) (Мат. 24:14). Из тог разлога смо добили Библију која садржи света списа. Управо као што је апостол Павле писао младом човеку Тимотију: „Цело Писмо је од Бога надахнуто и корисно за поучавање, за укоравање, за исправљање ствари, за одгајање у праведности, да би човек Божји био потпуно ваљан, сасвим опремљен за свако добро дело“ (2. Тим. 3:16, 17, НС). Према Новој Енглеској Библији, 17. ставак гласи: „Да би човек који припада Богу био делотворан и опремљен за свако добро дело.“ У Јерусалимској Библији тај ставак гласи: „Тако постаје човек предан Богу потпуно опремљен и спреман за свако добро дело.“ То указује да ’човек Божји’ треба редовно да студира инспирисана Списа и живи по њима, вршећи делотворно дело за које је опремљен таквим студијем.

16. Зашто је данас још препоручљивије него у Нојевим данима пре потопа да бежимо од жеља које су својствене онима који се развијају у одрасле мушкарце?

¹⁶ Ми живимо у најозбиљнијим временима људске историје. Суочавамо се са нестајањем једног света, света далеко ширих димензија од онога у Нојевим данима. Према томе, извршавамо дело које је до сада од највеће величине и важности за човечанство. Сада свакако није време за предане, крштене сведоке Јехове Бога да удовоље чулним жељама младости, жељама за забавом. Павле је писао младом Тимотију: „Зато бежите од жеља које су својствене младости.“ „А ти, човече Божји, бежи од тога“ (2. Тим. 2:22, НС; 1. Тим. 6:11, НС). Према речима инспирисаног апостола Јована „свет пролази и жеља његова али онај који твори вољу Божју остаје заувек“; те су речи данас још прикладније него онда када их је писао (1. Јов. 2:17, НС).

17. Које раније Божје људе не желимо да омаловажавамо, али на кога треба да се угледамо као савршени пример за то?

¹⁷ У овим данима се тражи од нас да покажемо хришћанску мужевност, треба да се угледамо на савршени пример онога на кога се намесник Понтије Пилат осврнуо пред ускомешаним мноштвом Јевреја и рекао: „Ево, човека!“ „Ево вам краља!“ (Јов. 19:5, 14 НС). Давно пре Христа било је Божјих људи, као што су ’Мојсије, човек правог Бога’, Илија  и његов сапутник Јелисије и још други (5. Мој. 33:1; 1. Цар. 17:18, 24; 20:28; 2. Цар. 1:9—12; 4:7, 9, 16). Премда не игноришемо и не омаловажавамо те прехришћанске Божје људе, требало би да се угледамо на онога који остаје као најистакнутији ’Божји човек’ који је икада живео на Земљи, на Исуса Христа, који сада, од завршетка времена незнабожаца 1914, влада као краљ на небу (Јевр. 11:1—12:3; Лука 21:24). Понашајући се мужевно као он, моћи ћемо да се суочимо неустрашиво са уништењем овог осуђеног поретка у Армагедону.

18. Како можемо извршити нашу огромну обавезу да учествујемо у оправдању универзалног суверенитета Јехове Бога?

¹⁸ Неизбрисиви и непоништиви извештај правимо о себи у ово време суда када стари свет пропада. Да ли ће тај извештај бити нама на част и хвалу, или ће нас на жалост, вечно осудити заједно са овим светом? Тако што се држимо мужевно и следимо безгрешни пример Исуса Христа, доказаћемо да ’бог овога света’, сотона, ђаво, није наш духовни владар (2. Кор. 4:4). Напротив, подржаваћемо универзални суверенитет Јехове Бога и зато ћемо учествовати у оправдању тога пред свим живим стварством. Наша је одговорност, свакако, огромна у томе, а наша прилика славна!

19. у којем још погледу треба да буду јаки као мушкарци, осим што су будни и чврсти у вери, и ко је извориште те снаге?

¹⁹ Преостаје нам да останемо будни у односу на (нашу предност и прилику и да ’стојимо чврсто у вери’. Јехова искључује могућност да ослабимо као људи који припадају Богу, који су предани Богу! Да бисмо постигли тај драгоцени циљ треба да следимо правовремену опомену апостола Павла: „Будите јаки“ (1. Кор. 16:13, НС). То можемо и хоћемо постићи ако се непрестано обраћамо и молимо Јехови преко нашег краља, Исуса Христа. У Исаији 40:29 читамо: „Он уморноме даје снагу; а ономе ко је без динамичне снаге даје он пунину јакости“ (НС). Након што ћемо бити сведоци божанске победе у Армагедону, нека буде наша предност да запевамо речи које је Мојсије изговорио након уништења фараонове војске у Црвеном мору: „Јехова је ратник (јеврејски: иш). . . . Моја је снага, моја сила — Јах јер ми служи за спасење“ (2. Мој. 15:2, 3, НС).

Да ли можеш да одговориш на следећа питања?

□ Шта ће да одлучи да ли ћемо преживети рат од Армагедона?

□ Које су околности Јеховиних помазаних слугу данас сличне онима од слугу Јеремије у прошлости?

□ У ком погледу је служба Авдемелехова предочила активност ’оваца’ из Исусовог поређења у Мат. 25:31—46?

□ Како се став Христових следбеника, према Христовом пророчанству из Луке 21. главе, разликује од става људи из нација?

□ О каквом се ’избављењу’ говори у Луки 21:28?

□ Који ћемо коначни резултат постићи ако сви ми следимо пример онога који је идентификован као ’човек’?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Чију је активност Авдемелех предочио када је помогао Божјем пророку Јеремији?