Наше потребе — могу ли владе да их подмире?

ОСНОВНЕ животне потребе: довољна количина хране, чисте воде за пиће, прикладна одећа и кров над главом. Људи широм света, под различитим економским системима, теже за тим основним потребама

Да ли проводиш добар део дана трудећи се да их стекнеш? Да ли влада државе у којој живиш пружа довољно средстава да их обезбеди? Како удовољавају тим обавезама владе широм света?

Храна

„Најмање 450 милиона људи — а можда и више од пола милијарде — нема довољно хране за сам опстанак“ (Scientific American).

„Промене у просечној исхрани Американаца у току овог века свеле су се на талас потхрањености . . . која би могла нашкодити здрављу и један од узрочних чинилаца код хипертензије и хроничних обољења“ (Сведочанство лекара, дијететичара и научника поднето Изабраном комитету Сената САД).

Вода за пиће

„Више од половине људи у трећем свету немају обезбеђену воду за пиће“ — Earthscan, цитирано у World Press Review.

„Река (Рајна, извор пијаће воде за 18 милиона Европљана) односи отпатке од 60 милиона људи . . . 1973. било је само 55 одсто отпадне воде потпуно или делимично прерађено пре него што је вода била пуштена у реку“ (World Health, часопис Светске организације за здравље).

„Подземна Вода (Сједињених Држава) увелико је угрожена проширеном контаминацијом од отровних органских хемикалија“ (The New York Times).

Одећа и кров над главом

Широм света „је 800 милиона људи без станова“ (El Tiempo, Колумбија).

У једној релативно стабилној јужноамеричкој држави „више од половине (становништва) . . . нема пристојну одећу, живи у бедним становима и није снабдевена довољном количином пијаће воде“ (El Espectador, Колумбија).

Зашто трају даље те оскудице?

Владе наводе многе разлоге за те несташице. Провери да ли су ти разлози оправдани.

1. Увелико је за неисхрањеност криво незнање. Људи не знају како треба исправно да се хране.

2. Неки кажу да има довољно хране у свету, али да је, како то показује један новински извештај, „недостатак транспортних средстава, не хране, један од главних узрока за глад и неухрањеност у трећем свету“.

3. Организација за исхрану и пољопривреду (ФАО) тврди да спори преговори и протекционистичка политика ограничавају земље у развоју да изађу на тржишта развијених земаља.

4. Многе се земље налазе у ситуацији да морају да бирају између куповине оружја и снабдевања сиромашних неопходном храном. Новац који се годишње троши за светско наоружање „био би довољан да подмири основне потребе трећег света све до године 2 000 . . . Најмање уштеде у трошковима одбране омогућиле би да 1,2 милијарду људи буде снабдевено пијаћом водом — неопходним елементом за живот. Средствима употребљеним за изградњу и стављање у погон савремене подморнице могло би се изградити 450 000 скромних домова“ — El Tiempo.

Основни разлог

Вероватно се слажеш да горе наведени проблеми још више доприносе потешкоћама око снабдевања човечанства основним животним потребама. Али иза њих стоји нешто још основније: овај поредак који подстиче свакога да буде потпуно себичан. Појединци мисле најпре на себе. Комерцијални кругови загађују околину само ради профита. Одређени друштвени слојеви љубоморно чувају своје привилегије и нису вољни да жртвују било шта да би помогли онима који се налазе у мање повољном положају. Државе жестоко бране свој суверенитет и истичу властите интересе и не тиче их се да ли неко пати.

Очигледно је да је неопходна интернационална сарадња високог квалитета ако хоћемо да обезбедимо основне потребе читавом човечанству. У садашњем поретку нико, осим највећих идеалиста, не верује да ће доћи до такве сарадње. Буди искрен: верујеш ли ти у то?

Да ли постоји решење?

Да, постоји. Оно долази од извора којег многи не признају. Можда ће те чак изненадити.