Увид у вести

„Поступати праведно“

Један чланак који је недавно био објављен у дневном листу „Sun of Gainesville, Florida” упоредио је морал такозване већине са Јеховиним сведоцима и њиховом схватању морала. „Часопис Јеховиних сведока Кула стражара, пише овај лист, „доноси обавештење односно потврду, принципа који су већ одавно утврђени. Прекршиоц тих принципа који одбија да се односи са љубављу према другима има изгледа да буде искључен из заједнице, . . . Дисциплина може вређати неке Американце али је сасвим исправно за Јеховине сведоке да спроведу своја правила. То је једна добровољна организација, и излазак из ње је једноставан за свакога ко хоће да је напусти“.

Овај дневник насупрот томе приказује тежње такозване религиозне већине која је политички оријентисана и покушава да наметне своју доктрину, не само својим члановима, већ покушава да своја схватања активира као национално усмерење. Према гледишту овога листа „поступак религиозне већине за то није уставан — ова већина греши док Јеховини сведоци правилно поступају“.

Исус Христ је дао пример тиме што је своје учење о моралу држао изван политичке арене. На пример када је једна већа религиозна група у његовом времену покушала њега да постави као политичког владара који ће побољшати тадашње политичко стање, он није хтео да има никакве везе са тим. „Исус знајући да они треба ускоро да дођу и ухвате га и начине краљем, склонио се у брда“ (Јов. 6:15, НС; упореди са Луком 12:13, 14).

Нагомилавање атомског оружја „легитимно“?

У свом годишњем писму католичким војним свештеницима, капеланима, Њујоршки кардинал Теренс Кук пише поводом моралности нагомилавања атомског оружја. О овоме пише у часопису „Национални католички извештач“ да је кардинал рекао: „Стратегија нуклеарног застрашивања може бити морално прихватљива ако једна нација покушава искрено да пронађе мудрију алтернативу . . . Црква је традиционално поучавала и наставља са поучавањем да једна влада има право и обавезу да заштити своје грађане од неправедне агресије. То значи да је у праву да развије и одржава систем наоружања који ће спречити и застрашити другу нацију од напада.“

Кук је такође рекао да је дужност свих нација да уклоне нуклеарно наоружање у потпуности, „али црква указује да то треба бити учињено постепено и мудро, уз подршку свих нација. . . . Под никаквим изговором, опомиње кардинал, „једна нација не би смела да зарати.“ Како би се практичним начином објаснио ефекат на католичко стадо оваквом традиционалном рационализацијом? Историјски подаци откривају да је десетине милиона римокатолика и њихових верских пастира дало своју пуну подршку Немачкој војној машинерији са којом су започета два светска рата.

„Зло у нашем веку“

У Француском магазину L’Express објављен је интервју са британским писцем књиге „Земаљске силе“, која је постала бестселер. „Ова књига описује испољавање зла, његову појаву у нашем веку као и неспособност света да се бори против њега“, објашњава писац Антони Бургес. „Политичари га подстичу, уметници се праве да га не виде, чак га и великани цркве, као што је папа толеришу. Такав је изглед нашег света после I светског рата.“

Писац примећује да је зло од тада постало другачије: „Ни један историчар кад је писао о тешким периодима људске историје није употребио израз ’експлозија зла’ — већ само застрањивање у намери да се „створи бољи свет“. Међутим, „ми сада“, наставља даље Бургес, „почињемо да верујемо у једну натприродну силу са којом се човек сјединио да би разарао, или којој је дозволио да преузме контролу над њим.“

Тачно према Библијском пророчанству та „натприродна сила“ произвела је на Земљи, зло, написао је Бургес. Догађаји од 1914. г. потврђују испуњење Библијских пророчанстава и објашњавају „да ће онај који се зове ђаво и сотона, који вара сав свет, сићи на земљу у бесу, јер зна да му је остало мало времена“ (Отк. 12:7—12, НС).