Дух хришћанске службе

„Будите ватрени духом. Робујте за Јехову“ — РИМЉАНИМА 12:11, НС.

1. Како може неко да докаже да је слуга?

 ПОСТОЈИ само један начин на који неко може да докаже да је хришћански слуга, наиме, својим делима. То нам потврђује и само значење грчке речи за слугу, di·aʹko·nos. У једном извору пише: „Di·aʹko·nos односи се на слугу. у његовој делатности код посла . . . Реч се односи на неког ко извршава нечије заповести, нарочито оне од господара“ (Студије о речнику грчког Новог завета, од Кенета С. Вуеста). Писац овде истиче да бити слуга не значи окупирати неки положај толико, колико бити активан у извршавању нечега.

2. Који је доказ био да су Тимотије и Павле били праве слуге Божје?

² Апостол Павле је, на пример, рекао за Тимотија: „Али ви знате доказ његове прокушаности, да је са мном, као дете с оцем, робовао на унапређењу добре вести“ (Филипљанима 2:22, НС). Тимотије је вредно радио у служби. Ко је год видео његов несебичан рад није могао да посумња да је он био прави Божји слуга. Павле је, такође писао хришћанима у Коринт: „Ви сте наше писмо (препорука), уписано у нашим срцима, које познају и читају сви људи. Очигледно је да сте ви писмо Христово, написано преко нас као слугу, уписано не мастилом већ духом Бога живога“ (2. Коринћанима 3:2, 3, НС). Ко би могао да посумња да је Павле био Божји слуга када би видео ту одушевљену скупштину и знао да је Бог основао помоћу Павлове службе?

3. Опиши дух правог хришћанског слуге.

³ Али бити слуга није само површна ствар. Треба да развијемо дух хришћанске службе. Тимотије је ’робовао’ заједно са Павлом. Апостол је сам рекао: „Тешко мени ако не објављујем добру вест!“ (1. Коринћанима 9:16, НС). Још је писао: „Ми ничим не дајемо никаквог повода за спотицање, да се не би нашој служби приговарало. Већ препоручујемо саме себе у свему као Божје слуге; постојаношћу у многоме, у невољама, у нуждама, у потешкоћама.“ Да, Павле је испољио предање, ревност, хитност и спремност да поднесе све што је потребно, чак и ’губитак свега’ да би као хришћанин извршио своју службу (2. Коринћанима 6:3—10, НС; Филипљанима 3:8). Све праве хришћанске слуге треба да имају сличан дух (Лука 9:23, 24).

4. Како може неко да буде слуга ако проводи већину времена испуњавајући остале обавезе?

⁴ Као у време апостола, тако су и данас неке слуге са породицом; а има и запослених жена. Други су ученици у школи. Како они могу рећи да су слуге? Они испуњавају своје друге обавезе и чак се опуштају у разумној мери. Али њихова служба није за њих мање важна од тих других ствари. Нити је само убацују, најбоље колико могу између њихових активности посвећених релаксацији, а нити не проводе сваког месеца само мало времена у тој служби само као неку врсту кретања. Они ’траже најпре царство и правду његову“ (Матеј 6:33).

5. На који се диван начин може испољити дух хришћанске службе?

⁵ Они који испољавају такав дух јесу праве хришћанске слуге, чак и када имају породичне обавезе или друге светске обавезе.  Али неки су у стању да испоље дух службе на нарочито награђујући начин. На који? Обављајући пионирску службу (пуновремено дело проповедања) за ограничени временски период као помоћни пионири или за дуже време. Можда су чак у могућности да раде у једној од подружница Удружења Куле стражаре или да учествују у мисионарској служби и служби путујућих надгледника који посећују и изграђују различите скупштине.

6. Који су неки важећи разлози зашто сваки Јеховин сведок треба да буде пионир ако му је то могуће?

⁶ Зашто су многи Јеховини сведоци у пионирској служби, када би могли удобније да живе ако би провели мало мање времена у служби Богу? Зато што желе да хвале Јехову и кажу другима о његовим намерама. Такође знају да „свет пролази и жеља његова али онај који твори вољу Божју остаје заувек“ (1. Јованова 2:17, НС). Пошто искрено верују у то и у Божја обећања, труде се да проведу што је могуће више времена у објављивању добре вести другима, тако да би они који би прихватили ту вест исто вршили вољу Божју и добили вечни живот. Штавише, они знају да живимо у време када ’ ће се ова добра вест о царству проповедати по читавој настањеној земљи за сведочанство свима народима; и тада ће доћи крај’ (Матеј 24:14). Такође се сећају да је Исус рекао својим следбеницима: „Жетва је велика, а радника мало. Зато молите господара жетве да пошаље раднике у жетву своју“ (Матеј 9:37, 38, НС). Схватају да је данас та молитва још прикладнија него у Исусово време. Али како могу да искрено изговарају ту молитву ако се устручавају да учествују у хришћанској служби онолико колико могу?

7. Које би питање требало себи да постави сваки хришћански слуга?

⁷ Заиста, сваки хришћански слуга треба у молитви да размисли да ли може да буде пионир или не. Један брачни пар из Јужне Африке који је у пионирској служби већ петнаест година рекао је: „Зашто смо у пионирској служби? Да ли бисмо икада могли да се оправдамо пред Јеховом да нисмо били пионири?“ Ваљало би да многи који нису пионири поставе себи лично питање: ’Могу ли заиста да оправдам пред Јеховом чињеницу да нисам пионир?’

Употребљавајући своје дарове

8. Како могу многи млади људи, као Тимотије, да буду у стању да ступе у пионирску службу?

⁸ Тимотије је имао нарочити духовни дар који је могао добро употребити у својој служби (2. Тимотијева 1:6). Ми данас не добијамо нарочите духовне дарове, али имамо друге дарове и често нам ти дарови омогућују да ступимо у пионирску службу. На пример, млади људи који су завршили школу имају дарове: Поседују образовање. Такође су млади, као што је и Тимотије био. Имају здравље и снагу, а такође имају свежину и отвореност. Можда имају највећи дар од свих дарова, наиме, време. Уопштено говорећи, нису оптерећени многим одговорностима. Дакле, младост је изванредно време за пионирску службу. (Проп. 12:1).

9. Које дарове могу да имају старији људи и друге особе, који им омогућују да ступе у пионирску службу?

⁹ Старије особе имају такође дарове. Брачни пар који је у пензији и чија су деца већ одрасла имају можда такође времена за пионирску службу. Често су у финансијском погледу осигурани, стекли су вредна искуства у животу и имају дугогодишње искуство у верној службе (Приче Соломунове 16:31). Сви би они могли да буду добро употребљени у пионирској служби. Такође и други могу да имају дарове. Неке домаћице имају способност да организују, тако могу да обављају своје породичне одговорности и истовремено буду у пионирској служби. Неки породични мужеви са сличним даром могу исто да буду пионири и брину се за породицу у духовном и материјалном погледу. Имаш ли дар говора, учења или можда умеш добро да излазиш на крај са људима? Помисли само у колико већем обиму можеш такве дарове да употребиш у пионирској служби.

10. а) Зашто се неки устручавају да буду пионири и како је тај проблем решио један млади брачни пар? б) Како може пионирска служба да користи некоме ко сматра проповедање тешким?

¹⁰ Неки су се устручавали да ступе у пионирску службу, јер нису били сигурни да ли ће моћи финансијски да изађу на крај. Двоје вереника је заједно разговарало о том страху. „Увидели смо да тако немамо поверења у Јеховину способност снабдевања својих слугу“, закључили су. „Након што смо размотрили Матеј 6:25—33, где је Исус учио да ће нам се све потребе додати ако најпре тражимо царство, поставили смо себи циљ да будемо општи пионири.“ Венчали су се кратко након тога, напустили добро плаћена радна места и постали пионири. Други сматрају да је тешко само дело проповедања. Да ли и ти тако мислиш? Ако да, пионирска служба ти може помоћи. У ствари, провести неко време у пионирској служби јесте најбољи начин да се неко ослободи у служби од куће до куће. Један слуга који је био помоћни пионир рекао је: „Ту је био  још један благослов. Постао сам све слободнији у служби од врата до врата. Уместо да сам се плашио код сваких врата, почео сам да се радујем када сам могао да разговарам са људима“ (Види Филипљанима 4:13).

Пионирска служба — ствар породице

11. Како је Тимотије био благословен у одгоју који је.добио од ’раног детињства’?

¹¹ Тимотије је био прогресивно, од ’раног детињства’ припреман за службу (2. Тимотијева 3:14, 15). Његова мајка и бака имале су очигледно дух хришћанске службе и усадиле су тај дух у њега. Када је Павле дошао у Листру, Тимотија није могло ништа да спречи да се придружи Павлу у пуновременој проповедничкој делатности (Дела апостолска 16:1—5).

12. Како су многи родитељи показали да имају дух хришћанске службе?

¹² Многи су хришћани данас срећни што су њихови родитељи показали сличан дух. Слуга из Гане, Алиса рекла је: „Скоро сви сведоци који су одседали у нашем дому били су пуновремени проповедници. . . . Каква ли је предност била за мене да растем у таквом теократском дому! Мој је отац усадио у сву своју децу жељу за пуновременом проповедничком службом, указујући на примере браће и сестара који извршавају ту службу. Било је сасвим логично да сам се по завршетку школе пријавила као општи пионир.“ Млади слуга из Сједињених Држава, Ед рекао је: „Мислим да ми је много помогло то што су моји родитељи били дванаест година мисионари у Јужној Америци, а пре тога служили као пионири. Увек су ми износили радости и предности пионирске службе, као и благослове које Јехова излива на пионире. . . . То би требало да чине сви родитељи, јер ми је то свакако помогло. Они могу да охрабре младе да служе Јехови читавом душом и што год више могу.”

13. Како се пионирима помаже да савладају потешкоће?

¹³ Пионирска служба може да укључи жртве, али праве слуге спремне су да се жртвују из љубави према Јехови. Поред тога, награде су велике. Брачни пар из Сједињених Држава, Мајкл и Тереза, изразили су то на овај начин: „Ако желиш да ојачаш духовно, тада је на месту да будеш у пионирској служби. Постајеш зависнији од Јехове а мање зависан од себе. Иако смо имали финансијских проблема за време пионирске службе, Јехова се увек побринуо за наше потребе. То је најбезбедније место, где се можеш налазити.“

14, 15. а) Како могу понекад п родитељи пионири да подносе жртве? б) Које примере за то налазимо у Библији? ц) Како могу данас родитељи да покажу дух хришћанске службе?

¹⁴ Родитељи пионира такође подносе жртве. Можда им је тешко да гледају како њихова деца „напуштају гнездо“ и служе као пионири у неком другом месту, или можда чак у страној земљи. Такви су родитељи некако слични Ани и Елкани који су послали свог првенца, Самуила, да служи Јехови у шатору од састанка у Силу (1. Самуилова 1:1—3, 24—28). Или можемо да их упоредимо са Јефтом, који је дао своју једину кћерку да служи Јехови и тако жртвовао изглед да добије унучад (Судије 11:36—40). Јехова сигурно не заборавља и награђује несебичност таквих родитеља.

¹⁵ Ту се може радити чак и о финансијским жртвама. У неким се земљама родитељи ослањају на своју децу да се брину за њих под старе дане. Међутим, родитељи који имају заиста дух хришћанске службе неће у том случају оклевати да охрабре децу да ступе у пионирску службу. Када је млади Ганац по имену Дустис хтео да ступи у пионирску службу, његова је мајка пристала на то и сложила се да се ослони на Јехову за помоћ. Касније је рекла свом сину да ју је Јехова дивно потпомагао када је донела ту одлуку. И на тај се начин ’тражи најпре Божје царство’ и Јехова не напушта оне који то чине (Матеј 6:33, 34).

16. Зашто би требало охрабрити оне у пуној служби да наставе у њој све док год им околности дозвољавају?

¹⁶ Жалосно је да с времена на време чујемо о родитељима који покушавају да наговоре децу да престану са пионирском службом — не зато што они требају њихову помоћ, већ зато што мисле да су била довољно дуго на додељеним им подручјима и да је сада време да се врате кући, имају породице и ’нормално’ живе. Али ово нису нормална времена и што се крај више приближава, то и живот постаје све мање нормалан. Пионири, чланови породица у Бетелу, путујуће слуге и мисионари треба да буду охрабрени да истрају (Титу 2:12).

Испољавајући дух службе

17. а) Како користи скупштинама дело пионира и других пуновремених слугу? б) Како могу сви да покажу да имају дух хришћанске службе (Јеврејима 13:15, 16)?

¹⁷ Апостол Павле је писао: „(Бог) даде једне као апостоле, друге као пророке, једне као јеванђелисте, друге као пастире и учитеље, да доведе свете у исправно стање за дело службе, за изградњу тела Христовог“ (Ефесцима 4:11, 12, НС). Данас има путујућих  слугу, пионира и мисионара који проводе већину времена извршавајући дело ’јеванђелизације’, а има и чланова породица у Бетелу чије дело службе укључује друге врсте служења скупштинама. Ови помажу у изградњи скупштина (Упореди са Делима апостолским 16:4, 5). Дакле, требало би све хришћанске слуге да се заинтересују за пуну службу. Ако су у стању да постану пионири, треба то да учине. Ако нису у могућности да служе као пионири, треба да охрабре на то друге који могу (Римљанима 12:11).

18. Зашто је данас толико важна хришћанска служба?

¹⁸ Влада велика потреба за преданим Јеховиним сведоцима са таквим духом. Хиљаде се још увек одазивају на проповедање добре вести, чак и на подручјима где се већ годинама често сведочи. Чињеница да је хришћански слуга узео себи времена и посетио такве који су позитивно реаговали да би им рекао Божје намере, пружила им је прилику да добију вечни живот (Римљанима 10:13, 14; 1. Тимотијева 4:16). Колико још много чекају да чују ту вест? Без обзира на то да ли можемо да учествујемо у пионирској служби или не, имајмо осећај хитности и дух самопожртвовања. Будимо вољни да ревно радимо у хришћанској служби (Галатима 6:10).

Да ли потпуно разумеш?

□ Шта значи имати дух хришћанске службе?

□ Шта је ’површна’служба и шта није исправно у вези ње?

□ Зашто би требало да се занимају све хришћанске слуге за пионирску службу?

□ Како могу да испоље пионирски дух сви предани сведоци?

□ Зашто је данас важна хришћанска служба?

[Питања за разматрање]