„Завршио се њихов свет“

Јеховини сведоци су из библијских разлога убеђени да живимо у ’последњим данима’од значајне 1914. године (2. Тим. 3:1—5; Мат. 24:3—14). a Али многи историчари и аналитичари такоће су изјавили да је 1914. прекретница у људској историји. На пример, писац рубрика Џо Чепман писао је на тему „Велики рат“ у хамилтонском , Спектејтор“ (Онтарио):

„Како је био невин и колико је био у незнању свет августа 1914! Па ипак, и много година након првог светског рата тај рат заслужује да буде означен као ’велики рат’, бар што се тиче грозоте.

То је био први рат који је с правом могао да се назове светским сукобом, јер је укључио скоро сваку важну државу, са борбама вођеним на многим фронтовима, од арктичких пустоши па до спарних џунгла.

Био је то први ’тотални’ рат, у који је читава нација била дубоко увучена, заједно са читавим апаратом цивилног живота, који је постао саставни део ратног напора.

Био је први рат у којем је технологија играла тако важну улогу. У ниједном другом рату није било толико Много новог оружја примењено у великој размери. Тада су били први пут употребљени: митраљез, тенк, авион, подморница, отровни гас, моторни транспорт, телефони и друго. Такође је артиљерија била употребљена на заиста широкој основи. Укратко речено, био је то први савремени рат.“

Писац рубрика Чепман запазио је такође да „тај рат није био само прекретница у војном и технолошком погледу. Представљао је социјалну и културну револуцију и у њему је био потпуно сломљен стари начин живота.“ Након размишљања о „свету пре 1914“ и променама које су од тада настале, рекао је у вези утицаја I светског рата на друштво.

„Чак ни други светски рат, којем су нацисти још додали нове димензије бруталности, па ни покољ атомском бомбом изгледа да нису имали такав утицај на нас као I светски рат.

Некако нас је историја навикла на идеју тоталног рата и учинила тврдим и чак ни Хирошима ни Дрезден нису имали исти утицај као страшан покољ на Западном фронту.

Можда је због тога изгледало да ветерани из раније битке јесу људи по страни, много мање способни да се прилагоде новом свету него они из 1945. Ништа у животу није их припремило на стварност ровова и ништа од тада није било једнако њиховим искуствима.“

Затим, описујући невиност оних који су кренули у рат 1914, коментарисао је Чепман:

„Све је било као нека шала, али је буђење дошло довољно брзо и њихов свет више никада није био исти. Свакако, у више погледа, завршио се њихов свет пре шездесет и пет година; а нама осталима требало је мало дуже да почнемо да то схватамо.“

[Фуснота]