Божја Реч је жива

Ко би требао да суделује?

29. марта након заласка сунца одржаваће се широм света хиљаде састанака, као што се то може видети на горњој слици. Ради се о свечаности у знак сећања на смрт Исуса Христа. Запази да је припремљено вино и хлеб, које ће се нудити уоколо. Ко треба да узима те симболе?

Оно што је Исус рекао својој једанаесторици верних апостола, приликом успостављања Спомен вечере, помоћи ће нам да одговоримо на то питање. Пружајући својим апостолима чашу с вином, рекао је: „Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас прољева“ (Лука 22:20). Тако је кроз жртвену  смрт Исуса Христа ступио на снагу један „нови завет“. Који је био тај „стари“ или „пређашњи“ завет, замењен новим? (Јеврејима 8:13).

Био је то за заветни закон, склопљен с нацијом Израел кратко након њиховог изласка из египатског ропства. Мојсије је био посредник тог завета, склопљеног између Јехове Бога и Израелаца (исто као што је Исус „посредник новог завета“). На брду Синај заветни закон је ступио на снагу посредством жртвених животиња (Јеврејима 9:15—20). Али, треба запазити да се тамо нашло и много другог народа, дакле, неизраелаца, који су заједно с Израелцима напустили Египат. Па иако су се они радовали доброчинствима произашлим из тог заветног закона, сами нису били укључени у њега (2. Мојсијева 12:38, 43—45, 48, 49).

У вези с новим заветом постоји слична ситуација. Само хришћани означени као „Израел Божји“ улазе у тај завет с Јеховом Богом (Галатима 6:16). О том ограниченом броју хришћана, Исус је говорио као о „малом стаду“ (Лука 12:32). Али, постоји и једно „велико мноштво“ других. хришћана, које је Исус означио својим „другим овцама“ (Откривење 7:9, 10, 14; Јован 10:16). Иако се и они радују доброчинствима тог новог завета, сами нису укључени у њега.

Када је говорио о Исусу, апостол Јован је објаснио разлику између те две групе, које извлаче корист из Исусове жртве: „И он очишћа гријехе наше, и не,само наше него и свега свијета“ (1. Јованова 2:2).

Зато на свечаности у знак сећања на Христову смрт, смеју да узимају симболе, хлеб и вино, само они који сачињавају „Израел Божји“. То ће тело духовних Израелаца сачињавати 144 000 оних који ће са Христом да владају у небеском Царству (Откривење 14:1). С друге стране велика међународна заједница „других оваца“ који не суделују, радују се вечном животу на рајској земљи, уживајући код тога доброчинства краљевске владавине.