Павлово писмо Галатима - посланица добре вести

ПОСЛЕ уводног поздрава апостол Павле је писао Галатима: „Чудим се да се тако брзо одмећете од онога који вас је позвао . . . да пређете на другу врсту добре вести.“ Мало касније је узвикнуо: „О неразумни Галати, ко вас то доводи под лош утицај?“ (Галатима 1:6, НС; 3:1, НС).

Зашто су Галати Павла тако онерасположили? Који су то били људи и како их је Павле срео? Какву им је посланицу добре вести саопштио? И како је она од практичне вредности за нас данас?

Народ и њихов проблем

Галати су били углавном Индоевропљани келтског порекла из Гаула. Али међу њима су биле и особе других националности. Римска провинција Галатија састојала се најмање од четири града који су споменути у извештају Библије: Иконије, Листре, Дербе и Антиохије у Писидији. Павле је посетио те градове на свом првом мисионарском путовању и успоставио скупштине у тим местима (Дела апостолска 13:14—14:23). Млади Тимотије је био један од првих хришћана из Галатије (Дела ап. 16:1, 2).

Након првог Павловог мисионарског путовања кроз Галатију, састало се водеће тело апостола и старешина у Јерусалиму 49. године и донело одлуку да се обрезање не захтева од хришћана (Дела ап. 15:1—29). После тог састанка Павле и Сила су пренели т,у одлику добре вести скупштинама у Галатији (Дела ап. 16:1—6).

Међутим, Павле је био убрзо након тога изненађен, када је чуо да неки у Галатији инсистирају да се хришћани морају обрезати. Те су особе биле јудаисти који су покушавали да се незнабожачки хришћани прилагоде захтевима Мојсијевог закона. Такође су поткопавали Павлов ауторитет као апостола.

Дакле, Павле је морао да реши ту незгодну ситуацију када је писао Галатима и подстицао их да се опамете. Писао је то писмо или док је још био на свом другом мисионарском путовању, вероватно у Коринту, или одмах након тога, када је стигао у сиријску Антиохију. Зато је то писмо могло да се чита најраније у јесен 50. или најкасније 52. године.

Павле каже Галатима да ти јудаисти настоје да изврну добру вест и да је та добра вест о Христу Исусу. Да, то је добра вест о слободи коју Христ доноси — о слободи од окова наслеђеног греха и о слободи од окова Мојсијевог закона. Зато Павле два пута понавља упозорење да ’буде проклет’ било ко, чак и анђео са неба, ко би објавио као добру вест нешто осим онога што је он објавио као добру вест (Галатима 1:7—9).

Које циљеве постиже, дакле, Павле тим писмом? Прво, јасно утврђује свој ауторитет као апостола. Друго, вешто подупире одлуку водећег тела по питању обрезања. И телесна дела супроставља плодовима духа, усредсређујући пажњу на дела која се допадају Богу.

Павле брани своје апостолство

Павле скреће пажњу на свој ауторитет на почетку писма, говорећи: „Павле, апостол, не од људи, нити по којем човеку, већ по Исусу Христу и Богу Оцу . . . Добра вест коју сам објавио није људска ствар; нити је ја примих нити научих од неког човека, већ откривењем Исуса Христа“ (Галатима 1:1, 11, 12, НС; Дела апостолска 22:6—16).

Павле укратко препричава како се раније истицао у јеврејској вери, и да је након тога што га је Христос чудом обратио отишао у Арабију и Дамаск да објављује добру вест. Затим је Павле говорио да је посетио Петра у Јерусалиму и остао тамо петнаест дана (36. године). И тек после четрнаест година, 49. године, вратио се Павле у Јерусалим да буде на састанку отвореном због питања обрезања (Галатима 1:13—24). Он назива јудаисте који су били за обрезање ’лажном браћом’, који покушавају да ’заробе’ верне хришћане. Али је још рекао: „Овима нисмо попустили ни за један час; нисмо им се покорили зато да се истина добре вести сачува међу вама“ (Галатима 2:1—5, НС).

Павле нам је сигурно оставио добар пример понизности када размишљамо о томе. Мада је био апостол кога је Исус Христ лично изабрао, изложио је добру вест коју је проповедао водећем телу, признајући његов  ауторитет. Да ли ми данас указујемо исправно поштовање људима које је наименовало Водеће тело и да ли сарађујемо са њима у проповедању добре вести?

Павле је касније афирмисао свој апостолски ауторитет када се лице у лице супротставио Петру. То је урадио зато што је Петар из страха од људи престао да једе са незнабожачким хришћанима. Павле је открио Петрову грешку и рекао му: „Ако ти који си Јеврејин живиш као народи, а не као Јевреји, како можеш да силиш људе из народа да живе по јеврејским обичајима?“ (Галатима 2:11—14, НС).

Вера надмоћнија од дела Закона

Павле подстиче Галате да се уразуме и пита их: „Јесте ли примили духа вршењем Закона или слушањем помоћу вере?” Пошто је одговор очигледан, пита их: „Да ли ћете сада свршити телом када сте почели духом?“ Подсећа их на Аврама, који такође није био под Законом, већ ’је веровао у Бога и то му се урачунало у праведност’. Закон је био касније додат да, би указао на преступе. У ствари, осуђивао је на смрт оне који су покушали да га се придржавају. Али Павле објашњава да је Христ умро као проклетник да би своје следбенике ослободио од Закона и да би они могли да живе по вери. Па ипак, Закон је послужио корисном циљу, био је ’васпитач који их је водио до Христа’ (Галатима 3:1—29).

Пошто су Галати примили духовно синаштво и слободу преко Христа, Павле их пита зашто желе да се врате у ропство Закону, славећи дане, месеце, времена и године. Он даље каже да се јудисти ’ревно труде око њих, али не на леп начин, већ хоће да их од њега забраве’. Међутим, Павле изражава своју љубазну бригу: „Поново сам у порођајним боловима док се Христ не обликује у вама“ (Галатима 4:1—20, НС).

Павле затим даје један пример да би подвукао разлику између робовања делима Закона и праве хришћанске слободе. Аврамова робиња Агара представља Заветни закон , и „одговара данашњем Јерусалиму, јер је у ропству са својом децом“. Сара представља, с друге стране, аврамски завет и „одговара Јерусалиму одозго који је слободан и који је наша мајка“. Управо као што је Исмаило прогањао Исака, тако су се и Јевреји супротстављали правим хришћанима, деци слободне жене (Галатима 4:21—31, НС).

Стајати чврсто у хришћанској слободи

Павле подстиче на основу претходно наведеног примера: „За ту слободу Христ нас је ослободио. Зато, стојте чврсто и не допустите да вас поново упрегну у јарам ропства.“ Павле истиче да неће бити од никакве користи ако се неко обреже. Ко то чини, биће обавезан да се придржава читавог Закона и тако пропушта стечену праведност по ,вери. Павле са огорчењем изјављује: „Ох, да би се ушкопили који покушавају да вас уздрмају“ (Галатима 5:1—12, НС).

Премда су хришћани стекли слободу, ипак постоји опасност да злоупотребе ту слободу за задовољење жеља свог несавршеног тела. Зато Павле упозорава: „Наравно, ви сте, браћо, на слободу позвани; само не употребите ту слободу као повод за тело, већ љубављу служите један другоме. Јер је сав Закон испуњен једном изреком, наиме: ’Љуби ближњега свога као самога себе!’“ (Галатима 5:13, 14, НС).

Павле истиче да морамо стално да водимо борбу између извршавања телесних жеља и поступања по духу. Телесна је дела супротставио плодовима духа. Телесна су дела „курварство, нечистоћа, разузданост . . . и томе слично. . . . А плод је духа љубав, радост, мир стрпљење, доброта, вера, благост, самосавладавање“. Павле показује да хришћани који ходе уредно по духу нису ’егоцентрични, не надмећу се између себе и не завиде једни другима’ (Галатима 5:15—26).

Корисна дела

Павле скицира у последњој глави корисна дела која може да извршава хришћанин, као што су помоћи неком залуталом да се поврати и носити терете једни другима. Ако неко сеје по телу, Павле објашњава, пожњеће распадљивост свог тела. Ако сеје по духу, пожњеће вечни живот од духа. Зато је подбуђивао Галате: „Чинимо добро свима, посебно онима са којима смо у сродству по, вери.“ На крају Павле указује на мотиве јудаиста који желе да их обрежу. Они то чине зато што ’желе да се поносе њиховим телом’. Али Павле каже да ће се само хвалити ’мученичким стубом нашег Господа Исуса Христа’ (Галатима 6:1—14, НС).

Павлово писмо Галатима заиста се истиче у поштеном рашчишћавању спорних питања из његовог времена. Колико ће оно бити за нас корисно зависи од тога колико тачно следимо добре савете које оно садржи.