„Свето место“ уништено — шта то значи данас?

„УНИШТЕНЕ СВЕ ЦРКВЕНЕ ЗГРАДЕ И ХРАМОВИ ШИРОМ ЗЕМЉЕ У ИЗЛИВУ АНТИРЕЛИГИОЗНОГ НАСИЉА!”

КАКО би били згранути многи људи када би такви наслови били објављени у новинама! Али то није само могућност; већ неминовност!

Како то може бити? Библијска пророчанства јасно показују да ће се то веома брзо догодити из земље у земљу. На пример, у пророчанству из Матеја 24. главе спомиње се пустошење ’светог места’. Док се то пророчанство у малом обиму испунило у првом веку наше ере, испуниће се у далеко већем обиму у нашим данима.

То је пророчанство било најпре дато за Јерусалим и његов величанствени храм који су Јевреји употребљавали у свом обожавању. Када је једном приликом Исус Христ разговарао са својим ученицима, рекао је за зграде храма: „Видите ли све ово? Заиста вам кажем: овде сигурно неће остати ни камен на камену који неће бити срушен“ (Матеј 24:2, НС).

Зашто је требало да Бог донесе такву страшну осуду против „светог“ храма у првом веку и религиозног система који је он представљао? Зато што су Јевреји постали отпадници. Напустили су Божје законе које су добили преко Мојсија. Даље, одбацили су Божје представнике које је Бог послао да их опомену, чак су пролили њихову крв. Зато је Исус рекао: „Јерусалиме, Јерусалиме, што убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани . . . Ево, ваша ће кућа бити препуштена вама“ (Мат. 23:37, 38, НС).

’Бежите у брда’

Исус је онима који су искрено обожавали Бога упутио ове речи: „Зато, када видите да на светом месту стоји одвратна ствар која проузрокује пустош, о којој је пророк Данило говорио (нека читалац употреби способност разлучивања), тада нека беже у горе они који буду у Јудеји. Ко буде на крову, нека не силази да узме добра из куће; а ко буде на пољу, нека се не враћа у кућу да узме огртач. Јао, трудницама и дојиљама у те дане!“ (Мат. 24:15—19, НС).

Зашто је Исус подстицао своје следбенике да се тако журе и ’беже у брда’? Исус је изјавио: „Тада ће бити велика невоља каква није била од почетка света, не, нити ће је икада бити. Заиста, кад ти дани не би били скраћени, не би се ниједно тело спасило; али због изабраних скратиће се они дани“ (Мат. 24:21, 22, НС).

Али шта је Исус мислио када је говорио о ’одвратној ствари која проузрокује пустош стојећи на светом месту’? Шта је мислио када је говорио о ’великој невољи’ и о ’телу’ које би се спасило? Зашто ће се невоља скратити ’због изабраних’?

Испуњење у првом веку

Шта се испоставило да је било стварно испуњење тог пророчанства у првом веку? Запази, најпре хитну опомену да беже у горе ,када виде да на светом месту стоји одвратна ствар која проузрокује пустош!

 Шта је била та одвратна ствар која је пустошила? Историја нам говори шта је у ствари проузроковало уништење Јерусалима, било је то Римско Царство. Када буде та војска први пут опколила Јерусалим, требало је то да буде сигнал за особу са ’способношћу разлучивања’ да оде са тог подручја. И то се догодило 66. године. Римске војске су под генералом Цестиусом Галусом опколили Јерусалим и чак напале зид од храма, поткопавши га. Лако су могле да заузму читави град. Дакле, римске војске су стајале на ’светом месту’ (Упореди са Матејом 4:5; 27:53). Чак су и отпали Јевреји сматрали Јерусалим и његово подручје ’светим’. За Јевреје је било одвратно присуство те војске на ’светом месту’.

А онда, из неких за историчаре нејасних разлога, генерал Галус је повукао своју војску и одступио од опседања. То је био знак или сигнал који је Исус прорекао. Дошло је време за бекство његових следбеника, ’изабраника’. Схвативши хитност времена, брзо су напустили Јерусалим и читаву Јудеју, управо као што је Исус дао директиве. Историчар Еузебије изјављује да су прешли реку Јордан и дошли близу Пеле у брдовитом крају Галада.

Јерусалим опустошен

Неколико година касније, наиме, 70. године вратиле су се у Јудеју римске војске под генералом Титусом и опколиле Јерусалим. Али су у то време ви ’изабрани’, сви хришћани, били изван ’светог места’. Зато, када су Римљани у то време опколили Јерусалим, нико није више имао прилику да побегне на сигурно место (Лука 19:43, 44).

Након кратког опседања од четири месеца и двадесет и пет дана, порушиле су римске војске град и храм. Историчар Јосиф, који је био очевидац тог догађаја, процењује да је било око 1 100 000 мртвих и 97 000 заробљених. Цифре су биле високе зато што неверни Јевреји нису послушали Исусово упозорење да беже. Они су поступили управо супротно том упозорењу. За време верског празника нагрнули су у Јерусалим и били сви у клопки када су Римљани изненада опколили град.

Чињеница да ’изабрани’ хришћани већ дуго нису били у Јерусалиму значила је да Бог није морао да се брине за њихову безбедност. Они су већ умакли том уништењу. Бог је могао да допусти Римљанима да уђу у Јерусалим и прво изврше његов суд против тог града. Дакле, због изабраних хришћана који су већ били изван Јерусалима завршили су се брже ти дани невоље, тако што су били ’скраћени’. На тај начин је било могуће да преживи ’тело’, наиме, 97 000.

’Велика невоља’ 70. године била је најстрашнија несрећа која се икада сручила на Јерусалим. Довела је до потпуног разарања града, којег су Јевреји изградили, његовог храма и религиозног система усредсређеног око храма.

Али какве везе има тај догађај из древне историје са нама који живимо у овом двадесетом веку? Прилично велике.