Библија – да ли је заиста од Бога?

ЈЕДНО је сигурно: да би прихватио неку књигу да је од Бога, морало би да буде све истинито и тачно што у њој пише. Народи и места на која се осврће требало би да су заиста постојали. Зар се не би с тиме сложио? Како Библија одговара у том погледу?

Узмимо један пример. Библија идентификује Понтија Пилата као намесника Јудеје за време земаљске службе Исуса Христа (Лука 2:1, 2). Али да ли је Пилат заиста живео и ако да, да ли је заиста био владар Јудеје?

Дуго времена нису постојали никакви подаци који би то потврдили. Затим су, 1961. археолози дошли до значајног открића у Цезарији. Открили су исписани камен који је првобитно био део храма у част цара Тиберија. Латински натпис гласи: „Понтије Пилат, префект Јудеје, посветио је народу Цезарије храм у част Тиберија.” На тај начин била је потврђена историјска тачност Библије! Постоје још многи други примери који показују да је Библија тачна и поуздана у историјском и географском погледу.

„Али, тренутак“, можда би рекао, „чињеница да је Библија тачна још увек није доказ да потиче од Бога!” Тачно. Тачност Библије не доказује сама по себи божанску инспирацију. Међутим, Библија садржи доказе који потврђују да је далеко више него само историјска књига. Тако су многи искрени истраживачи Библије дошли до убеђења да је Библија заиста од Бога. Заслужујеш да видиш шта их је довело до тог убеђења. Да испитамо пет различитих врста доказа.

Унутрашња хармонија

Замисли, да је 40 људи било замољено да напишу делове неке књиге. Биографије су им биле различите. Неки су били веома, необразовани, док су други били понизни ратари или пастири. Даље, нису се сви међусобно познавали. У ствари, већина њих живела је у различито време у историји и на различитим местима. Шта мислиш, које би шансе биле да сви њихови записи буду хармонични до најмањих ситница? „То је немогуће“, можда ћеш да кажеш. Управо се под таквим околностима спроводило писање Библије.

А сада размотримо само један пример како су писци хармонично давали доследну слику о Јехови Богу. Када читаш Библију, примећујеш да њени различити делови пружају хармонични опис о Јехови Богу, како његовој особи тако и личности. Он је ванвременски, бескрајан (Псалам 90:2; Авакум 1:12; Откривење 10:6; 15:3). Невидљив је за људске очи (2. Мојсијева 33:20; Јован 1:18; 1. Тимотијева 1:17). Када су добили визије о његовој присутности, библијски писци су описали велико достојанство и величанство, као и спокојство, ред и лепоту (2. Мојсијева 24:9-11; Језекиљ 1:26-28; Откривење 4:1-3). У читавој Библији увек се изнова указује да су Божје главне особине љубав, мудрост, правда и моћ.

Сигурно је унутрашња хармонија Библије, упркос многим писцима, указивање да она потиче од вишег извора него што је човек.

Научна тачност

А сада размотримо један или два библијска коментара у вези питања која се тичу науке. Зашто су важни? Из више разлога: (1) слажу се са научним чињеницама; (2) одражавају знање више од онога које су поседовали људи у време писања Библије; и (3) не садрже уопште погрешна гледишта која су влада у оно време.

Можда си чуо да у Библији пише да наша Земља виси ни на чему и да је округла (Јов 26:7; Исаија 40:22). „Зашто је то тако значајно?” можда се питаш. Имај на уму да се ти библијски коментари слажу са доказаном научном чињеницом и да су супротни античким митовима у вези облика Земље и начина подупирања. Па, све до пре неколико стотина година веровала је већина људи, чак и они који су се бавили науком, да је Земља пљосната! Зато је изванредно да су библијски писци знали за те чињенице о Земљи хиљадама година раније и без савремених научних инструмената.

 Ево другог примера. У време када је Мојсије живео био је обичај у Египту да са употреби људски или животињски измет као средство за лечење неких болести. Штавише, Мојсије је одрастао у Египту и ’био поучен у свој премудрости египатској’ (Дела апостолска 7:22). Али коментари које је написао у 5. Мојсијевој 23:12, 13, уопште не садрже погрешно, да, у ствари штетно медицинско гледиште Египћана. По тим речима, Израелци у старо време морали су да сматрају нечистим људски измет и морали су да га покопају далеко од настањених подручја и извора воде. Као што знаш, то је у складу са савременим медицинским знањем.

Зар ти примери не представљају даљи доказ да обавештења која су записали писци Библије потичу од вишег извора него што су они били?

Отвореност

Отвореност библијских писаца исто показује да Библија потиче од Бога. Зашто? Зато што је супротно природи сваког човека да призна своје грешке, нарочито писмено. У томе се Библија разликује од осталих старих књига. Али још више од тога, отвореност њених писаца осигурава нам њихово поштење у сваком погледу. Па према томе, они вероватно не би открили своје слабости, а затим поставили лажне тврдње о другим стварима. Зар не би то било неповољно обавештење о њима када би намеравали да нешто фалсификују? Дакле, отвореност библијских писаца додаје још тежини њихове тврдње да их је Бог водио у ономе што су написали (2. Тимотијева 3:16).

Размисли о Мојсију као примеру такве отворености. Иако је био вођа израелског народа, посредник Заветног закона, пророк и судија, он није увео Израелце у Обећану земљу. Зашто не? По 4. Мојсијевој 20:1-3, Мојсије је начинио тешку грешку. Прочитај сам како је Мојсије ’намерно поступио’ и ’почео брзо да говори својим уснама’ пропустивши да велича Божје име. Ко је написао извештај у Библији, у 4. Мојсијевој књизи? Мојсије који је отворено поднео трајан извештај о својим властитим пропустима (5. Мојсијева 32:50-52; Псалам 106:32, 33).

Размотримо сада мане апостола Исуса Христа. Понекад су споро разумевали (Матеј 16:5-12), били маловерни (Матеј 17:18-20) и нагињали да буду угледни (Матеј 18:1-6; 20:20-28). Па чак су напустили и Исуса оне ноћи када је био ухапшен (Матеј 26:56)! Да ли си запазио да је све те мане записао Матеј, један од 12 апостола?

Зар се не слажеш да је отвореност библијских писаца даљи доказ да је Библија нешто више него само књига која потиче од људи и да очигледно ’не садржи реч човечију, већ реч Божју’ (2. Солуњанима 2:13)?

Очување

Очување писма такође указује да Библија заиста потиче од Бога. Размотри ова два разлога:

(1) Пошто су писци Библије првобитно писали на материјалу који се хаба, много пута у току векова морала су Писма бити преписивана руком да би се очувала за будуће генерације. Зашто је то тако значајно? Не само зато што је постојао ризик да људи случајно погреше већ што се намерно настојало  да се поквари текст. Па ипак је Библија дошла до нас са изненађујућом тачношћу, како то потврђује откриће старих библијских рукописа. a

(2) Још више зачуђује очување Библије када узмеш у обзир да је преживела ватрена противљења. Било је времена када су папе и концили забрањивали читање Библије под претњом казне екскомуникације. Многи љубитељи Библије били су спаљени на ломачи. Али Библија је преживела сва та противљења и постала светски бестселер.

Ниједна друга књига у људској историји није сачувала своју тачност упркос тога што су је увек изнова преписивали несавршени људи и вековима горко нападали непријатељи. Зар то није убедљиви доказ да Библија садржи ’речи Јеховине’ које ’остају довека’ (1. Петрова 1:24, 25)?

Пророчанства

Можда је испуњење многих њених пророчанства најјачи доказ да Библија потиче од Бога. Који човек може да прорекне будућност са непромашивом тачношћу стотине, да, чак хиљаде година унапред? Људи имају проблема већ са прогнозом времена за само више од неколико часова унапред!

„Али како знамо да су библијска пророчанства била стварно написана унапред?”, можда се питаш. Да би на то добио одговор, отвори књигу Исаије 13:19, 20 и прочитај Исаијино пророчанство о уништењу старог Вавилона. Такође је прорекао: „Неће у њему (Вавилону) живјети нити ће се ко населити од кољена до кољена.“ Вавилон је још увек пуст, без становника до данашњег дана. Како би било могуће Исаији да напише то пророчанство после испуњења?

Штавише, иако су Вавилон освојили Медијанци и Персијанци 539. пре н.е., у то време се није потпуно испунило Исаијино пророчанство. У ствари, све до. првог века н. е. живели су људи у Вавилону (1. Петрова 5:13). Изгледа да је Вавилон тек у четвртом веку н. е. коначно био без становника и тако је у то време дошло до потпуног испуњења Исаијиних речи. Нема сумње да је Исаија написао своју књигу пре тог времена, јер чак Свици Мртвог мора (рукописи Библије откривени тек 1947) садрже препис књиге Исаије, који датира из првог или другог века пре н.е.

Библија садржи мноштво других дугорочних пророчанстава која су се испунила. Још више од тога, проучавањем Библије откриваш да садржи пророчанства која се данас испуњавају (Погледај додатни оквир.) Зар могу постојати било које сумње да су библијски писци говорили од Бога?

До ког закључка си дошао након што си укратко прегледао доказе? Зар Библија не заслужује у најмању руку да је испиташ? Постоји разлог који те присиљава на то. Као што смо запазили у претходном чланку, никада није у историји као сада постојала већа потреба за поузданим вођством у људским приликама. Библија садржи начела која ти могу помоћи, ако их примењујеш, да изађеш на крај са економским потешкоћама, живиш у миру са суседима и изградиш срећан породични живот. А шта је са општим проблемима који су изван људске контроле? У Библији је зацртано трајно решење које ће донети у скорој будућности Божја краљевство под Христом.

Да ли би желео да сазнаш нешто више о томе? Зашто не би ступио у контакт са Јеховиним сведоцима у својој околини или писао издавачима овог часописа? Имаш да постигнеш што је вредно свега труда.

[Фуснота]

[Оквир на 6. страни]

Библијска пророчанства која видимо да се испуњавају

1. Светски ратови (Откривење 6:3, 4)

2. Огромне несташице хране са све већим ценама хране (Откривење 6:5, 6; Матеј 24:7).

3. Пораст преступа и криминала (Матеј 24:12; 2. Тимотијева 3:1-5)

4. Све више земљотреса (Лука 21:11)

5. Уништавање земље, на пример, смртоносним загађивањем околине (Откривење 11:18)

6. Свеопште проповедање добре вести о Божјем царству, које спроводе Јеховини сведоци (Матеј 24:14).

[Слика на 5. страни]

Људи који су били на Месецу или кружили око Земље могу да посведоче научну тачност Библије

[Слика на 5. страни]

Зашто је значајно да је Мојсије записао своју тешку грешку?