„Бог сваке утехе“ је уз нас

„Благословен да је . . . Бог сваке утехе, који нас теши у свим нашим невољама“ (2. Коринћанима 1:3, 4, НС)

1, 2. Шта је апостол Павле рекао у 2. Коринћанима 1:3-7 о утехи у време невоља?

 ЈЕХОВА је „Бог сваке утехе“. Апостол Павле је то знао из властитог искуства. Зато, да би охрабрио своју хришћанску браћу и сестре, написао је ове охрабрујуће речи:

² „Благословен да је . . . Отац срдачног милосрђа и Бог сваке утехе, који нас теши у свим нашим невољама . . . Ако смо у невољи, то је за нашу утеху и спасење; или ако се тешимо, то је за вашу утеху која делује тако да подносите исте патње које и ми подносимо. И тако је непоколебљива наша нада за вас знајући да ви учествујете. како у патњама тако и у утехи“ (2. Коринћанима 1:3-7, НС).

3. (а) Зашто је Павле знао да је Јехова „Бог сваке утехе“? (б) На којој основи могу да се охрабре и утеше браћа и сестре у вери да поднесу невољу?

³ Да, Павле је знао да је Јехова „Бог сваке утехе“. Искусио је како га је тешио његов небески Отац и у срдачном милосрђу с њим поступао, нарочито када је патио ’правде ради’ (Упореди са Матејом 5:10). Зато је апостол могао друге да теши и храбри да издрже невољу. Својим примером вере и поуздања у Јехову, хришћански Јеховини сведоци који су поднели невоље сигурно пружају охрабрење које подстиче осталу браћу и сестре у вери да остану верни Богу. Павле је био пример у подношењу патњи.

Извештај о верном подношењу

4, 5. (а) Када је писао апостол Павле 2. Коринћанима? (б) У ком погледу је Павле био једнак коринтским ’надапостолима’, а у ком је надмашио?

⁴ Павле је писао око 55. н.е. своје друго инспирисано писмо хришћанима у граду Коринту. Тамо су му се противиле особе, које је саркастично назвао „надапостолима” (2. Коринћанима 11:5, 12-14, СТ). Храбро је бранио свој положај апостола, не себе ради, већ ’Бога ради’, да би спасао скупштину која је припадала Јехови (2. Коринћанима 12:11; 5:12, 13). Апостол је показао да је по пореклу био једнак својим противницима и затим је још указао да их је као слуга Христов надмашио у раду, патњама, путовањима, опасностима и тегобама које је издржао. Писао је:

⁵ „Јесу ли (његови противници) слуге Христове? Сад говорим потпуно луд: Ја сам још више! Више сам се трудио, више био у тамницама. Преко мјере сам био убијен. Често сам био у смртној погибли. Од Жидова сам примио пет пута тридесет и девет удараца. Трипут сам био шибан, једанпут каменован, трипут бродолом доживио, једну ноћ и један дан провео на дубоком мору. Био сам на честим путовањима и погиблима од ријека, у погиблима од разбојника:, у погиблима од сународњака, у погиблима од пагана, у погиблима у граду, у погиблима у пустињи, у погиблима на мору, у погиблима од лажне браће, у труду и муци, у честом неспавању, у глади и жеђи, у зими и голотињи“ (2. Коринћанима 11:21-27, СТ).

6. (а) Где налазимо неке податке из Павловог хришћанског живота пре него што је писао 2. Коринћанима? (б) Како ћемо имати користи ако размишљамо о Павловом извештају о верном подношењу?

⁶ У библијској књизи Дела апостолска (9:3 до отприлике 20:4), спомињу се претходни подаци и Павлов живот од времена откако је постао хришћанин па до писања 2. Коринћанима. А сада да размислимо о његовом извештају о верном подношењу. То ће нас, без сумње, охрабрити да издржимо невољу са уверењем да је уз нас „Бог сваке утехе“.

’Више се трудио и више био у тамницама’

7. (а) Шта је Павле мислио када је казао да се ’више трудио’? (б) Како је апостол извршавао службу по његовим речима упућеним старешинама из Ефеске скупштине? (в) Шта је подстакло Павла да енергично ради за добру вест и интересе Царства?

⁷ Више сам се трудио: као објавитељ ’добре вести’, Павле је радио напорније од својих противника (2. Коринћанима 11:23, Today’s English Version). Он је, наравно, био у проповедничкој служби дуже време и често деловао на веома тврдом подручју. На пример, у Ефесу, граду познатом по обожавању паганске богиње Артемиде, био је Павле жртва испада руље и напрезао се у служби и за своју браћу и сестре у вери;  понекад су ти напори парали срца. Али његов рад је уродио духовним плодом. С правом је касније могао да каже старешинама Ефеске скупштине: „Како ништа корисно нисам пропустио да вам кажем и да вас поучим јавно и идући од куће до куће, дајући темељно сведочанство Јеврејима и Грцима о покајању према Богу и вери у нашега Господа Исуса“ (Дела апостолска 20:17, 20, 21, 31, НС; 19:1-41). Дакле, пре него што су те старешине постали хришћани, апостола Павле их је поучавао у основним истинама хришћанства проповедајући „од куће до куће“. Дејство Јеховине речи и његовог светог духа на Павлово срце подстакло је Павла да ради енергично на ширењу добре вести и унапређивању интереса Царства (Исаија 61:1, 2; Римљанима 10:8-10). Апостол је оставио изванредан пример у тој снажној активности хришћанима овог века.

8. (а) Зашто је могао да каже Павле да је ’био више у тамници’ од ’надапостола’? (б) У чему су, без сумње, нашли утеху Павле и Сила док су били у тамници у Филипима и шта су урадили када су били ослобођени услед земљотреса? (в) Које охрабрење може да се црпи из Павловог искуства у тамници у Филипима?

⁸ Више сам био у тамницама: Климент из Рима, пишући пред крај првог века н.е., каже да је Павле био у тамници седам пута. Пре него што је написао 2. Коринћанима био је већ више пута у тамници него „надапостоли”. Извештај у Делима апостолским говори о једном таквом тамновању у македонском граду Филипима. Очигледно су Павле и Сила били срећни што су патили ’правде ради’, јер су се молили Богу и хвалили га песмом док су били у тамници. Нашли су утеху у размишљању о Писму и спознаји да Бог чује њихове молитве и одговара на њих (Псалам 63:2; 119:52). Када су били. ослобођени услед земљотреса, нису се одмах дали у бегство, већ су ’проповедали реч Јеховину тамничару и свима који су били у његовој кући’. Са којим резултатом? Тамничар и његови укућани постали су хришћани (Дела апостолска 16:10-40)! Уистину, тај извештај охрабрује Јеховине сведоке који се данас налазе по затворима да приме прогонство са божанском радошћу, да буду стално у молитви, да размишљају о Божјој речи и смело говоре о њој (Дела апостолска 4:29-31)!

Није се уплашио батина и смртних опасности

9. На шта указују речи ’преко мере бијен’?

⁹ Преко мере сам био бијен: Павле је добио страшно много батина; по његовој изјави био је често и ’на вратима смрти’ (ст. 23, Нови завет двадесетог века). То указује да су ударци били тако јаки да је практично био изубијан, пребијен на смрт.

10. (а) Како је Павле искусио ’смртне погибли’? (б) Шта је очигледно подржавало апостола кад је био на ’вратима смрти’?

¹⁰ Често је био у смртној погибли: То се не односи обавезно на одређене батине. Раније је рекао Павле у истом писму: „Ми увијек и свуда на овом тијелу носимо смртне патње Исусове“ (2. Коринћанима 4:10, 11, НС). Апостол је ризиковао свој живот или био чак на ивици смрти у Дамаску, Антиохији писидијској, Икониуму, Листри, Солуну и Вереји (Дела апостолска 9:23-25; 13:49-51, 14:1-6, 19, 20; 17:1, 5-9, 13, 14). У ствари, био је изложен смртоносним играма Римљана, јер је споменуо да се ’бори са дивљим зверима’ у Ефесу (1. Коринћанима 15:32; упореди са Делима апостолским 19:23-41; 2. Коринћанима 1:8-11). Будући да Је његов живот био угрожен, свакако јс могао апостол да каже: „Сваки дан се суочавам са смрћу“ (1. Коринћанима 15:31, НС). Помоћ Јеховиног светог духа и. Павлова вера у драгоцена Божја обећања без сумње су подржавала апостола када је био тако често на ’вратима смртним’ (2. Коринћанима 1:20-22).

11. Које врсте су биле батине које је Павле добио од Јевреја?

¹¹ Од Јевреја сам примио пет пута по тридесет и девет удараца: Павле је назначио да је пет пута претрпео батине ’правде ради’, које су му нанели Јевреји, можда у својим синагогама (ст. 24; Матеј 10:17). Мојсијев закон је одређивао батине штапом или шибом. Судије би одређивале број удараца који би одговарао кривици. Али казна је била ограничена до 40 удараца, што је било у границама људскости. Јевреји су смањили на 39 удараца тако да не би грешком прешли  горњу законску границу (5. Мојсијева 25:1-3). Такве батине су биле врло болне. Али „Бог сваке утехе“ јачао је Павла да поднесе таква злостављања са верном издржљивошћу.

12. (а) На које злостављање је апостол очигледно мислио када је рекао да је ’трипут био шибан’? (б) Уз чију помоћ могу да се издрже батине ’правде ради’?

¹² Трипут сам био шибан: Очигледно је био три пута страшно шибан од римских официра који су носили шибу (ст. 25). Прво су са жртве скинули горње хаљине и потом је шибали. Пошто је Павле био римски грађанин по слову Закона је би ослобођен од таквих батина. Међутим, то није спасило њега и Силу од ’многих удараца’ које су примили пре но што су били затворени у Филипима као објавитељи добре вести (Дела ап. 16:19-24, 33, 35-40). Такве батине могле су да буду сасвим бруталне, али уз помоћ Божјег духа Павле је верно издржао такве сурове поступке ’правде ради’. Многи данашњи хришћани, уз сличну божанску подршку, чувају своју чистоћу према Богу упркос физичком злостављању, које се може упоредити са Павловим.

13. Где је Павле био каменован и да ли га је то спречило да настави своју службу?

¹³ Једанпут каменован: У Листри су фанатични Јевреји ’каменовали Павла и одвукли изван града мислећи да је мртав’. Наравно:, Јевреји су прибегавали каменовању да би убили жртву (Упореди са 3. Мојсијевом 20:2; Дела апостолска 7:58-60). Али „кад га опколише ученици његови, устаде и уђе у град“ продуживши следећег дана своје мисионарско путовање (Дела апостолска 14:19-22).

Бродолом и опасност на мору

14. Које бродоломе је споменуо Павле и како су они утицали на његова путовања у циљу ширења добре вести?

¹⁴ Трипут бродолом доживео: У књизи Дела апостолска спомиње се само један бродолом, који се догодио након што, је Павле писао Коринћанима. Догодио се када је Павле био на путу за Рим (Дела апостолска 27. глава). Међутим, Павле је пре тога често путовао морским бродовима и бродоломи нису били реткост за време обалских пловидби. Међутим како се у Библији не спомињу детаљи у вези те три пловидбе, очигледно је да ризичне пловидбе Средоземним морем нису навеле Павла да смањи своја путовања у циљу ширења добре вести.

15. (а) Шта је Павле мислио када је рекао ’једну ноћ и један дан провео сам на дубоком мору’? (б) Како је „Бог сваке утехе“ помогао Павлу у претходном случају и које нам уверење то пружа?

¹⁵ Једну ноћ и један дан провео сам на дубоком мору: Наравно, то не значи да је апостол на чудновати начин провео 24 часа под водом („у дубини морској“ по преводу Даничић-Караџић). Као бродоломник можда је провео те ризичне часове делимично у борби пливајући у немирном мору и држећи се за неко дрво или олупину од брода који су пливали по мору. Чак и ако је био на сплаву било је то ужасно искуство (које се не спомиње нигде другде у Писму) које је захтевало од апостола храбру издржљивост док нису дошли спасиоци или се дочепао копна. Сигурно је Павле ’завикао ка Јехови у невољи и Бог га је извео из невоље’, (Упореди са Псалмом 107:23-31). Тај исти „Бог сваке утехе“ може да услиши наше молитве (Упореди са 1. Јовановом 5:13-15).

Наш Бог пружа неисцрпну утеху

16, 17. Зашто се може рећи да је непроцењива помоћ Јеховиног светог духа када патимо ’правде ради’?

¹⁶ Запазили смо неке изворе утехе који су помогли Павлу да остане веран Јехови упркос невољи. Они заслужују да буду истакнути, јер ће помоћи савременим Јеховиним сведоцима да издрже патње ’правде ради’.

¹⁷ Помоћ Јеховиног светог духа јесте непроцењива. Нарочито за време невоље треба да се молимо за дух, подвргнемо његовом вођству и испољимо његов плод (Лука 11:13; Псалам 143:10; Галатима 5:22, 23). Јеховин дух, који делује на наше срце, чини нас свесним његове љубави и то утешно осигурање помоћи ће нам да издржимо невољу (Римљанима 5:3—5; 8:35—39; 2. Солуњанима 3:5).

18. Како може да нас теши вера у Божја драгоцена обећања док смо у невољи као хришћани?

¹⁸ Вера у Божја драгоцена обећања, као што су изложена у Писму, утешиће нас исто  (Римљанима 15;4). Сети се: ’за радости која му је предстојала поднео је Исус мученички стуб’ (Јеврејима 12:1, 2). Чак и ако бисмо требали да страдамо до те тачке да бисмо морали проћи кроз „врата смрти“, имамо диван изглед на васкрсење и бескрајан живот у Божјем новом поретку, било да се ми надамо небеском или земаљском животу (Матеј 10:28; Лука 23:43; Јован 5:28, 29; 17:3; 1. Коринћанима 15:33; 2. Петрова 3:13), Колико је онда ’тренутна и лака’ невоља у односу на вечност коју имамо у изгледу (2. Коринћанима 4:16—18)?

19. Како нам молитва доноси утеху усред невоља?

¹⁹ Бог нам пружа душевни мир и снагу као одговор на наше молитве и то је исто велики извор утеха у невољи (види Луку 22:32; Дела апостолска 4:23-31; Јаков 5:16—18). Исус је озбиљно преклињао и молио Бога, ’који је могао да га избави од смрти и био је услишен због свог побожног страха’. Да, Јехова је послао анђела да јача Исуса у време кушње (Јеврејима 5:7; Лука 22:43). Сигурно је утеха за нас када видимо да Јехова услишује наше молитве.

20. Које ћемо још друге стране Павловог живота да осмотримо у којима је тај апостол надмашио ’надапостоле’?

²⁰ Ако озбиљно настојимо да верно издржимо као хришћански Јеховини сведоци, „Бог сваке утехе“ биће уз нас као што је био и уз апостола Павла. Довде смо размотрили рад и патње. Али када се бранио као ’слуга Христов’ показао је да је надмашио ’надапостоле’ и у путовањима, опасностима и тегобама. Шта можемо да научимо из ових искустава?

Да ли се сећаш ових тачака

□ Зашто је апостол Павле знао да је Јехова „Бог сваке утехе“?

□ Како могу многи хришћани који су издржали невоље да охрабре осталу браћу и сестре да остану верни Јехови?

□ На ком делу је апостол ’више радио’?

□ Како можемо да извучемо користи из Павловог искуства из затвора?

□ На које начине даје Јехова Бог неисцрпну утеху?

[Питања за разматрање]

[Слика на 8. страни]

Павле је често био у затвору, као на пример, са Силом у Филипима