Пређи на садржај

Пређи на садржај

Можемо ’издржати до краја’

Можемо ’издржати до краја’

Можемо ’издржати до краја’

„Ко стрпљиво издржи до краја, биће спасен“. Матеј 24:13, THE EMPHATIC DIAGLOTT

1. (а) Шта може да значи за нас појединце ’крај’ који је Исус споменуо у Матеју 24:13? (б) Шта је битно за спасење?

 ИСУС Христ је у великом пророчанству о својој ’присутности’ дао изјаву која улива наду: „А ко истраје до краја, тај ће бити спасен“ (Матеј 24:3, 13, др Чарнић). За нас појединце „крај може да значи или свршетак поретка или нашу смрт, можда након дуге, тешке кушње. Али за коначно спасење битна је верна истрајност (1. Петрова 1:8, 9).

2, 3. (а) Зашто можемо бити поуздани да можемо постићи спасење иако смо несавршени? (б) Шта ћемо сада размотрити?

2 Исус је пружио савршени пример истрајности (Јеврејима 12:1—3). Али као несавршени људи можемо бити верни Богу упркос јасног паћења и прогонства ’правде ради’ (Матеј 5:10). Да, услед Јеховине незаслужене доброте можемо да постигнемо спасење у вечни живот помоћу откупне жртве његовог љубљеног Сина, Исуса Христа (Јован 3:16; 1. Јованова 2:1, 2).

3 Апостол Павле, мада је био несавршени човек, даје нам добар пример истрајности која води до спасења. Док смо размотрили његову одбрану записану у 2. Коринћанима 11:23—27, сазнали смо да је у раду и патњама ’био бољи’ слуга Христов него коринтски ’надапостоли’. Као што ћемо сада видети, он ’их је надмашио као слуга Христов’ и у путовањима, опасностима и разним тегобама.

Ризична путовања у циљу унапређивања добре вести

4. На која путовања је Павле мислио када је рекао да је често путовао?

4 Био сам на честим путовањима: Павле је путовао често да објављује добру вест и у томе далеко надмашио своје противнике у Коринту (ст. 23, 26). Наравно, суочавао се са уобичајеним опасностима које су претиле путницима у римском свету. Али његова путовања су била врло далека и врло заморна. Путовао је до градова као што су Антиохија писидијска, Иконија, Листра, Дерва, Филипи, Солун, Верија, Атина и Коринт (Дела апостолска 13:14—14:26; 16:11—18:17).

5. Зашто су Павлова путовања били нарочито тешка и опасна и како је могао да издржи таква напорна путовања?

5 Апостолова путовања су била још тежа и опсежнија зато што је он био ’предмет мржње Христова имена ради’ (Матеј 10:22). Јехова је, ипак, дао Павлу виталност и храброст, које је морао да има за та напорна путовања (Исаија 40:28—31). Као марљиви слуга апостол је, свакако, оставио добар пример савременим Јеховиним сведоцима у унапређивању интереса Царства (Матеј 6:33).

Верно издржати многе опасности

6. На које је ’опасности од река’ могао да мисли апостол?

6 У погиблима од река: Пошто је тада било релативно мало мостова, Павлов живот је био често у опасности док је газио преко набујалих река. На пример, на свом првом мисионарском путовању пролазио је кроз Писидију, где су брзе планинске реке представљале велику опасност (Дела апостолска 13:13, 14; 14:21, 24). Јеховини сведоци — нарочито мисионари и друге слуге у забаченим крајевима — могу да црпе охрабрење из Павловог примера издржавања под таквим тешким околностима.

7. (а) Са каквим је ’опасностима од разбојника’ био суочен Павле? (б) Како могу сведоци да издрже сличне опасности?

7 У погиблима од разбојника: Исусово поређење о љубазном Самарићанину показује да су путника у првом веку могли да нападну разбоЈници, који би га свукли, ’изударали и оставили пола мртвог’ (Лука 10:25—37). Разбојници су били честа појава у многим пределима кроз која је Павле, путовало. На пример: када су он и Варнава путовали северно од Перге за Антиохију писидијску, пролазили су кроз планинска подручја којим су харали разбојници (Дела апостолска 13:13, 14). Такви опасни злочинци напали би из заседе жртве на усамљеним местима и не би оклевали да примене силу. Вероватно су и Павла напали разбојници. Савремени Јеховини сведоци могу да се суоче са сличним опасностима и зато морају да буду опрезни. Исто као апостоли и они могу верно да издрже, не подлежући страху већ имајући поверење у Јехову да ће их заштити (Упореди са Псалмом 56:4).

8. Зашто су Јевреји мрзели Павла и чак желели да га убију?

8 У погиблима од сународника: Павле је проповедао о прикованом на стуб и васкрснулом Месији, кога су одбацили његови земљаци (1. Коринћанима 1:22—24; 2:2). Штавише. проповедао је да неко може да буде оправдан вером у Исуса Христа, а не делима Мојсијевог закона (Римљанима 3:20; 5:18—21; 6:14). Дакле, Јевреји су сматрали Павла за отпадника мрзили га, тукли га и желели да га убију (Дела апостолска 9:23—25). Изгледа да су његови сународници били љути и зато што је он придобио за хришћанство неке пагане, од којих су Јевреји хтели да начине проселите своје властите религије (Матеј 23:15; Дела апостолска 17:1—10).

9. Са каквим је ’опасностима од пагана’ био суочен апостол и да ли су га оне ућуткале?

9 У погиблима од пагана: Павла су прогањали и пагани или људи од народа (Дела апостолска 19:11—14). У ствари, његови непријатељи Јевреји подбадали су понекад пагане да примене силу против апостола (Дела апостолска 14:1—7, 19, 20). Међутим, такве опасности од Јевреја и пагана нису ућуткале тог неустрашивог објавитеља Царства. Тако и данас прогањани хришћански Јеховини сведоци неустрашиво проповедају међу сународницима и другима (Дела апостолска 17:30; упореди са Псалмом 59:1—4).

10. Како је био Павле угрожен ’у граду’?

10 У погиблима у граду: На један или други начин Павле је био прогањан у градовима: Дамаску, Јерусалиму, Листри и Ефусу (Дела апостолска 9:23—30; 14:19; 19:29—31). Пагански противници у Филипима рекли су Павлу и Сили да ’буне њихов град’. Услед тога су ти еванђелисти постали жртве руље која их је напала. Били су избијени и затворени (Дела апостолска 16:16—24). Али то није зауставило те објавитеље Царства, као ни што данас слично насиље не може да ућутка Јеховине сведоке.

11. Које су биле могуће ’опасности у пустињи’?

11 У погиблима у пустињи: Апостол није ограничио своју делатност и кретање на насељена подручја и прометне путеве. Путовао је и кроз ретко насељена подручја, па чак и ’пустиње’. Павле се суочио храбро са потенцијалним опасностима као што су глад, олуја, могућност да се изгуби, и да му се пришуњају звери и да га нападну разбојници.

12. Са којим је ’опасностима на мору’ био суочен Павле и да ли га је то одвратило од извршења службе?

12 У погиблима на мору: Када је делатност ширења добре вести или помагања браћи и сестрама у вери захтевала путовање по ’високом мору’ (TEV), постојале су опасности од страшног невремена, као и од могућег бродолома. Али Павле није дозволио да га такве опасности одврате од вршења службе, као и што многи сведоци у наше време храбро издржавају сличне опасности када путују у циљу унапређивања интереса Царства.

Угрожен од ’лажне браће’

13, 14. (а) Ко су била ’лажна браћа’? (б) Зашто су била ’лажна браћа’ нарочито опасна? (в) Како су утврђени Јеховини сведоци да би се бранили од ’лажне браће’ која се могу увући у скупштину?

13 У погиблима од лажне браће: Најопасније од свега, и без сумње нарочито напорно за Павла било је то што је морао да се суочи са издајничком ’лажном браћом’ или ’псеудо-браћом’ (The Kingdom Interlinear Translation of the Greek Scriptures). Такве су се особе налазиле међу Христовим следбеницима од времена издајничког Јуде Искариотског. У Павловим данима тој ’лажној браћи’ припадали су можда и ’надапостоли’ из Коринта. ’Лажна браћа’ су била нарочито опасна јер су се лажно издавали за пријатеље док су, у ствари, били нелојални издајници. Такви су људи покушавали да нађу неку оптужбу против Павла (2. Коринћанима 11:5, 12—14; упореди са Данилом 6:4, 5).

14 Неки од те ’Псеудо браће’ били су активни у ’скупштинама Галатије’. Али се Павле никада није потчинио таквим људима ’да би истина добре вести остала’ код његове браће у вери (Галатима 1:1, 2; 2:4, 5; упореди са Јудом 3, 4). Као што је помагао Павлу, тако је Јехова утврдио духовно своје савремене сведоке да остане ’истина добре вести’ код њих. У таквим списима као што су од Бога инспирисана писма упућена верницима у Коринту и Галатији, налазе они духовну помоћ која им је потребна да се бране од ’лажне браће’ која могу да се увуку у скупштине.

Издржати тегобе у ’светој служби’

15. На шта је Павле мислио када је рекао да је био бољи Христов слуга у погледу труда и муке?

15 У труду и муци: Павле је навео тегобе које су од њега направиле ’слугу Христовог’ који се у томе више истицао него његови противници (ст. 23, 27). ’Труд и муке’ могу делимично да се односе ,на тежак мануелни рад који је Павле обављао да би се одржао у служби (Дела апостолска 18:1—4; 1. Коринћанима 4:11, 12; 2. Солуњанима 3:7, 8). Али све што је Павле радио било је усредсређено на Јеховину службу. Дакле, тај труд и те муке без сумње су укључивале сва напрезања и из тога проистекли замор за време тешких путовања, излагања природним непогодама, оскудицама и другим тегобама које је претрпео апостол у ’светој служби’ Јехови (Римљанима 12:1).

16. Који су разлози били да је Павле провео многе непроспаване ноћи?

16 У честом неспавању: Пошто Павле није желео да новчано оптерети оне којима је проповедао добру вест, радио је мануелно ’дан и ноћ’; често је вероватно проводио добар део ноћи у раду на уштрб спавању (1. Солуњанима 2:9). Наравно, све то је било везано за делатност апостола као ’слуге Христовог’. Његове ’непроспаване ноћи’ нису биле резултат страха због материјалних потребштина, јер се Јехова брине да његове слуге имају то (Матеј 6:25—34). Али неке од тих ноћи без сна вероватно је проводио молећи се или бринући се много за своју браћу и сестре у вери (упореди са Луком 6:12—16; 2. Коринћанима 11:28, 29). Другом приликом сматрао је за нужно да држи говор окупљеној браћи све до поноћи, да, чак и целу ноћ, све до ’зоре’ (Дела апостолска 20:7—12). Штавише, многе непроспаване ноћи провео је апостол услед телесних нелагодности, опасности и других тегоба које је издржао у својој служби.

17. Када је апостол био можда ’гладан и жедан’?

17 У глади и жеђи: Павле је можда био гладан и жедан док је путовао кроз пусте крајеве вреле пустиње. Понекад је можда био гладан и жедан због тога што је зависио од странаца или било каквих других извора снабдевања за које је морао да се побрине радом у непознатим, регионима. Јехова се, међутим, побринуо да Павле преживи, мада је било понекад оскудно снабдевање. Тако и данас „Бог сваке утехе“ снабдева своје слуге средствима за живот (Псалам 37:25; Лука 11:2, 3).

18. На шта би могло да се односи ’уздржавање од хране’?

18 Много пута у суздржавању од хране: Овде је Павле (ст. 27, НС) изгледа хтео да направи разлику између ненамерне ’глади и жеђи’ и намерног учесталог ’уздржавања од хране’ (дословно ’пошћење’). У одређеним приликама Павле је постио добровољно, на пример, када се посветио молитви или када је требало да се брине о веома значајним духовним питањима (упореди са Делима апостолским 13:3; 14:23). Али ако је наводио овде само тегобе, мислио је да је био присиљен да буде без хране, можда због болести, као што је дизентерија, или оскудице које је подносио у служби (Упореди са 2. Коринћанима 6:5). Наравно, када је Павле кретао на одређена посланичка путовања схватио је да неће имати увек довољно хране и воде или да их уопште неће ни имати. Али није дозволио да га то одврати од унапређивања хришћанских интереса (Филипљанима 4:12).

19. Под којим околностима је Павле подносио ’хладноћу и голотињу’?

19 У зими и голотињи: Апостол је, такође;, поднео тегобе настале од хладноће и релативне ’голотиње’ или ’разголићености’ (Нова Енглеска Библија). Он није био ’оскудно обучен’ зато што је био лењ. Павле је радио да би подмирио своје потребе (1. Коринћанима 4:11, 12; упореди са Делима апостолским 20:33, 34). ’Хладноћа и голотиња’ су биле тегобе које је апостол подносио док није био одговарајуће обучен за време прогонства, када је запао у ружно време или када је био у служби под тешким околностима.

’Истрај до краја’

20, 21. (а) Зашто не би рекао да је Павле утврђење људске снаге? (б) Како могу данас Јеховини сведоци да се упореде са апостолом Павлом?

20 Неко би могао Павла да сматра за утврђење људске снаге пошто је размотрио нешто од Павловог труда, пажњи, путовања, ризика и тегоба. Међутим, он је био несавршен човек као и сви ми (Римљанима 7:21-25). У ствари, његови противници у Коринту гледали су с висине на њега и говорили: „Јер посланице су, неко каже, тешке и силне, али његова телесна појава је слаба и реч никаква“ (2. Коринћанима 10:10, др Чарнић). Штавише, Павле је имао ’трн у телу’ — можда болест очију (2. Коринћанима 12:7; Дела апостолска 23:1-5; Галатима 4:15; 6:11).

21 Тако смо и ми, данашњи хришћански Јеховини сведоци, несавршени иако озбиљно настојимо, као и Павле, да се допаднемо Богу (1. Коринћанима 9:24—27). Свет гледа на нас с висине мада ми показујемо дубоко занимање за духовну добробити људи (Матеј 22:39). Многи од нас имају неку болест. Али на тај начин смо још зависнији од Божје снаге. У нашој слабости његова снага долази нарочито до изражаја међу онима којима проповедамо (2. Коринћанима 12:7-10).

22. (а) Како нас Јехова теши ако смо позвани да страдамо’ правде ради’? (б) Како можемо једино да ’истрајемо до краја’?

22 Нема сумње да је снага одозго подржавала Павла све до његове смрти као верног Јеховиног слугу. (2. Коринћанима 4:7; 2. Тимотијева 4:6-8). И ми можемо само уз Божју снагу да ’истрајемо до краја’овог злог поретка или своје смрти у верности (Псалам 29:11; Матеј 10:28; 24:3, 13; Марко 13:13). Ако смо позвани да страдамо ’правде ради’, увелико нас теше Јеховин свети дух,, његова драгоцена обећања и његови одговори на наше молитве. Ти чиниоци нас уверавају да је „Бог сваке утехе“ уз нас. Можда смо и ми као апостол Павле ’у недоумици, али нисмо без излаза, гоњени, али нисмо напуштени; можда нас обарају али нас не уништавају’ (2. Коринћанима 4:8, 9). Наш Бог нас овлашћује да објављујемо неустрашиво добру вест упркос прогонствима и тегобама. Сигурно ћемо моћи да ’истрајемо до краја’ уз Јеховину снагу.

Да ли можеш сада да одговориш на питања?

□ Шта значи ’истрајати до краја’?

□ На која је путовања мислио Павле када је говорио да је често на путу?

□ Како су ’лажна браћа’ угрозила апостола и како су савремени Јеховини сведоци духовно утврђени против таквих особа?

□ Под којим околностима је Павле осетио ’глад и жеђ’ као и ’хладноћу и голотињу’?

□ Како је могуће да ’истрајемо до краја’ иако смо несавршени као што је и Павле био?

[Питања за разматрање]

[Слика на 11. страни]

Павле је био у опасности од пагана, као у Листри