Где ти стојиш у питању о Царству?

ШТА значи овде реч „питање“? Значи питање о којем воде спор два или три народа или групе и које треба да буде решено доношењем ауторитативне одлуке или доказним материјалом. Ово је једно свеопште питање. У вези је са Божјим царством од његовог помазаног владара Исуса Христа. Од послератне 1919, пре 63 године, Јеховини сведоци у 205 земаља испуњавају пророчанство које је изрекао тај помазани владар,

наиме: „Ова добра вест о краљевству проповедаће се по читавој настањеној земљи за сведочанство свима народима; и тада ће доћи крај (Матеј 24:14, НЈС).

До чега је то довело? До тога да су све владавине на Земљи морале да се суоче са тим питањем, волеле оне то или не. Сада јасно видимо да то нису волеле. Данас живимо, тако рећи у сутону земаљских краљевстава. Као резултат два светска рата, многа земаљска краљевства била су свргнута и замењена новим облицима владавина — републиком, социјализмом или другим облицима ауторитативних владавина. Данас постоје бар 15 краљевина које још увек владају, као на пример, Удружено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске, Краљевина Јордан, Краљевина Непал у Азији, Краљевина Тонга у јужном Пацифику и Краљевина Свазиленд у Африци.

Уклањање људских краљевстава

Потпуно замрачење прети свим људским краљевствима, не само зато што су краљевства као облик владавине у мањини, већ зато што ће сви облици људских владавина бити уклоњени да би се прокрчио пут за владавину широм света која неће потицати од људи. То је било речено у пророчанству Данила 2:44 још пре више од 2 580 година: „А у вријеме тијех царева Бог ће небески подигнути царство које се довијека неће, расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати довијека“. I светски рат који је почео 1914. није потпуно објаснио испуњење тог охрабрујућег Даниловог пророчанства, али означио је да је небески Бог устоличио свог изабраника Краља на небески престо и дао му власт да брзо спроведе то пророчанство.

Данас свим земаљским владавинама прети уништење чак и од њих самих, јер имају високо развијена научна средства за вођење рата. Добро обавештени коментатори светских прилика упозоравају све нас на ту могућност која нам прети. Увиђају да живимо у ’време краја’ или ’последњим данима’, како Библија означава ово време (Данило 12:4; 2. Тимотејева 3:1). Народи се веома колебају што се тиче почетка трећег светског рата због тога што би тај рат за све њих представљао заједничко уништење. Волели би да среде прилике у свету тако да могу поуздано да узвикну: „Мир и сигурност“ (1. Солуњанима 5:3)! Али, ако и за кратко донесу такву јавну објаву, то неће значити да су у миру са небеским Богом. Но, јер су народи од 1914. у рату са њим. Поступају противно његовој намери са човечанством. Бог им је допустио да покажу у току људске историје да нису у стању да владају земљом и донесу трајне благодети човечанству, а камоли да прославе Бога.

Свемогући Бог одредио је време када ће да уништи заувек те незадовољавајуће поретке. Тачно у од њега одређено време завршиће се овај поредак. Јеховини сведоци о томе обавештавају народ. Ти народи немају никаквог оправдања.

Људска владавина или Божја владавина?

Народи, то јест њихове владе којима су дали власт у руке, одлучно су показали где стоје у питању Божјег Царства под Христом. Изјаснили су се у корист продужења људске владавине, па према томе, били су против Божје владавине. Положај који упорно заузимају јесте усмерен против владавине Јехове Бога и његовог Христа. То служи у корист сотоне, ђавола, невидљивог ’кнеза овога света’, као што је рекао Исус својим апостолима: „Јер се приближује кнез овога свијета. Он против мене не може ништа“ (Јован 14:30, СТ; види такође Матеј 4:8-11; 2. Коринћанима 4:4).

 Пошто су народи донели одлуку и држе се ње, сваки појединац мора за себе да одговори на то пресудно питање — где стојим у питању Царства? Није могуће да се провучемо и не донесемо одлуку по том истакнутом светском питању. Нити ћемо избећи последице ако једноставно не обратимо пажњу на то питање. Овде нема места за неутралност. Морамо да будемо за Божје Царство или против њега. Огромна већина људи која данас живи није можда живела године 1914. када је избио рат. Дакле, не могу да се сете тих значајних догађаја који су почели да се догађају од тада па наовамо, јер их нису лично доживели и посматрали. Па ипак, по Исусу Христу проречени ’знак’ који је обележио ’свршетак поретка’ постао је видљиви и остаје видљив за све народе и људе. Сви осећају последице тог ’знака’. Само треба да прочитамо шта је Исус Христ прорекао У извештају, записаном у Матеју 24. и 25. глави, Марку 13. глави и Луки 21. глави, па да сазнамо да је прорекао ратове, глади, заразне болести, земљотресе, прогањање његових следбеника, стално присутна туга народа и њихова збуњеност и храбро проповедање ’добре вести’ о Царству „по читавој настањеној земљи за сведочанство свима народима“ све до краја овог измученог поретка.

Наравно, у првом веку наше ере извршили су прави хришћани запажено проповедничко дело у Азији, Африци и Европи. Проповедали су добру вест о долазећем Царству. То је било давно пре него што су Европљани почели да откривају од 15. века па надаље континенте као Северну и Јужну Америку и Аустралију и многа острва у Атлантском и Тихом океану. У новооткривена подручја били су послати религиозни мисионари. У новије време била су основана библијска друштва која су превела Библију на многе језике и растурили је надалеко и нашироко. Али мисионари и свештеници хришћанства нису проповедали поруку о Царству на тај начин да би Царство Јехове Бога под Христом Исусом постало спорно питање широм света. То није било проповедање које би учинило објаву Царства делом ’знака’ који је имао да означи ’свршетак поретка’.