Модерни правци у музици - утичу ли на тебе?

А сада, шта је са модерном музиком — роком, панком, фанком, ритмичком музиком, блузом, кантри и вестерн музиком и свим другим разним правцима који се данас шире? Да ли они могу, са или без текста, да утичу на твој начин мишљења или да поткопају твоју духовну настројеност?

Бил Мален, бивши рок музичар из Њу Џерсија (САД), објаснио је то на овај начин: „Када сам свирао на бас гитари у рок групи, цео ефекат је имао физички карактер. Упечатљиво разјарени такт и агресивни стил управо су допирали до тебе. Као музичар постао сам део тога. И тада, док сам посматрао публику како се одазива на то и бива захваћена тим истим примитивним нагонима, желео сам да још више утичем на слушаоце. То је такав звук. Он те граби. Наравно, тада сам често био под утицајем дроге, као и многи слушаоци. Тако да еуфорија још више расте. То је као када човек одбаци сва ограничења. Можеш да се разбесниш и заборавиш све што те иначе кочи.

Зато верујем да млади воле многе врсте звукова који данас произилазе. Они себе идентификују са њима и њиховом поруком. Ако погледам уназад, могу видети да таква музика одражава оно што они осећају о свету и модерном животу. После света, над човечанством лебди опасност од нуклеарног оружја. Ко зна колико дуго још можемо да живимо? Зато су усвојили став ’живи док можеш и извуци из живота све што можеш’.“

Тај коментар у вези идентификације доводи нас до сржи проблема (упореди са 1. Коринћанима 15:32). Да ли би требало прави хришћанин да пожели да се идентификује са већином праваца у савременој музици? Недавно је било извештено у Торонто Стару, канадским новинама: „Секс и садизам постали су саставни део концерата рок групе Тубес из Сан Франциска.“ Аутор је још даље коментарисао: „За Тубес друштвена сатира представља само чисто садо-мазохизам, секс у ропству, простаклук и перверзија према било ком другом.“ Шта заједничко може да има хришћанин с тим?

 У Њујорк Посту изашао је један чланак под насловом „Сотонски свет Ролинг Стонса“. То је био резиме, дугачак једну страницу, о томе како се та група одаје дрогама. Став Ролинг Стонса према дрогама, сексу и сотони долази гласно и јасно до изражаја у њиховој музици. Да ли можеш да будеш сагласан са тим ставовима и још увек да се идентификујеш са Христом (2. Коринћанима 6:14, 15)?

Музика и спиритизам

На жалост, нису то једине опасности у савременој музици уопште, које савесни хришћани морају да узму у обзир. Апостол Павле је подстицао хришћане: „Ставите на себе потпуну ратну опрему Божју, да бисте могли одолети ђаволовим смицалицама („препреденим радњама“, The Kingdom Interlinear Translation of the Greek Scriptures); јер наше рвање . . . (јесте) против светских владара ове таме, против злих духовних сила на небеским местима“ (Ефесцима 6:11, 12, НС). Никада не би требало да сувише олако схватимо ту опомену. Ђаволски утицај је осион и која је боља метода него да завара људе, нарочито младу генерацију, помоћу музике?

Сада се многе модерне групе дубоко упуштају у спиритизам и окултне обичаје. Други покушавају да унапреде оријенталну религију и филозофију помоћу своје музике. На пример:

Роберт Палмер, написао је критику о џезу у Њујорк Тајмсу под насловом „Врачање прожима један албум џез музике“ и коментарисао о црначкој џез групи The Art Ensemble of Chicago. Између осталог рекао је: „Парола групе The Art Ensemble of Chicago јесте ’Велика црначка музика — од прошлости до будућности’ . . . Али се налази више од једне врсте црнила. Ту је ... црнило вудуовог бацања чини у ноћној тишини. То није тачно злобно црнило, али ту врсту плоче неће нико пустити чак ни на најдивљем журу. . . . То је обмано путовање у срце мрака.“ Да ли би као ученик Христов пожелео да имаш такву музику у твојој збирци?

Да ли би било разумно од савременог хришћанина да има плоче у својој збирци које величају демонизам и спиритизам, ако узме у обзир оно што је Павле рекао хришћанима у Ефесу о злим духовним силама? Ди ли би ишло у прилог његовој безбедности да претпоставља, ако зна да се неке групе дубоко баве проучавањем окултизма и његових обичаја, да такав утицај уопште неће да се ушуња у текст песама, такт или чак да дође до изражаја на омоту албума?

На пример, једна група свира комад који се зове „Mr. Crowely“. Ко је тај господин Crowely? Сатаниста двадесетог века и покретач савременог врачарства! У многим случајевима треба да буде довољно хришћанском Јеховином сведоку да погледа омот албума, па да одлучи да ли ће да купи ту плочу или неће — нарочито када се на њима описује врачарство и демонизам или налазе симболи паганства и окултизма.

Бивши музичар ноћних клубова Гордон Грант, који је некада зарађивао новац свирајући џез и затим рок музику у Лос Анђелесу (САД), изјавио је: „Све групе са којима сам био, биле су донекле уплетене у спиритизам. Почетни корак приближавања када упознају неког новог било је питање: „У ком си знаку рођен?” Озбиљно су веровали у астрологију и твој знак у зодијаку био им је важан.“ Да ли желиш да се идентификујеш са астрологијом и другим демонским обичајима (5. Мојсијева 18:10-13)?

Музика и неморал

Апостол Павле је дао још отворенији савету у свом писму Ефесцима који се примењује исто тако данас и на подручју музике. Опомињао је: „Блуд и свака нечистота или лакомост (укључујући и сексуалну лакомост) да се ни не спомиње међу вама, као што доликује светима; ни гадост (срамотно понашање), ни будаласти разговори (прљаве шале)“ (Ефесцима 5:3-5, др Чарнић).

 Ви, родитељи и млади: да ли сте проверили текстове диско песама у продаји — или их већ можда имате код куће? Можда мислиш да је та музика привлачна или ти се допада њен такт. У почетку не водиш рачуна о речима и ускоро почињеш да певушиш мелодију. Чак се и на неким клизалиштима свира таква музика. Да ли би било исправно за Јеховиног сведока да се клиза около и ужива у тој музици? „Али каква опасност лежи у томе?“ можда се питаш?

Популарне групе у својој музици представљају блуд и узимање дрога као начин живота. Да, њихова музика преноси њихов животни стил. „Желим да те видим каква си у кревету“ и „Она је врућа, она је секси“ јесу речи са једног недавно изашлог албума. Један познати певач изјављује своје гледиште управо на омоту албума, које гласи: „Не видим да је неисправан секс са било којим који на то пристане. . . . Не верујем у „претерано моралистичке филозофије.” До каквог могућег сусрета у мислима може доћи између правих хришћана и ставова изражених у таквим песмама и таквој филозофији? Да ли би требало да се Христови следбеници идентификују са таквим ’отуђеним мишљењем’ (Ефесцима 4:18; упореди са 1. Мојсијевом 39:7-12)?

Музика и старија генерација

Старијој генерацији је лако да помисли да све то важи само за млађе људе и њихову музику, Али шта је са хитовима пре 20 и 30 година који се још увек носталгично слушају? Песма „Big Spender“ описује проститутку која покушава да ’упеца’ клијента. „Fever” је оскудно прерушени опис интензивне сексуалне жеље. „Never on Sunday” била је такође песма о јадној проституки. Колико је много њих у то време уживало и таквим мелодијама и није размишљало о повезаностима и значењима?

Ми бисмо могли да наставимо да дајемо пример који показује колико су лукави сотонини препредени планови тиме што нас придобија да преко музике гајимо покварене мисли и филозофије које бисмо иначе одмах одбацили. Шта то показује? Да сви ми, и млади и стари, треба озбиљно да размислимо о врсти музике коју слушамо. И без да смо тога свесни можемо да се поистоветимо са ’ниским стањем раскалашености’ овог света (1. Петрова 4:4).

Ово је овде материјал за размишљање за сваког хришћанина — било за старешину у скупштини, родитеља, омладинца или дете. Услед ограниченог простора нисмо у стању да изнесемо све постојеће доказе у вези штетних утицаја неке „озбиљне“ и модерне музике. Али сваки савесни хришћанин чини добро ако испита свој укус у музици и такође прегледа збирку плоча коју има и поступи у сагласности са разумним библијским образложењем.

Шта може да учини хришћанин?

Када је Павле проповедао у Ефесу, имао је толико успеха у служби да су многе особе које су вршиле окултизам прихватиле хришћанство и предузеле потребне кораке да би сачувале своју будућу духовну настројеност. У извештају пише: „А многи од онијех који чараху, сабравши (спиритистичке) књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вриједеле педесет хиљада гроша. Тако здраво растијаше и надвлађиваше ријеч Господња (Јеховина)“ (Дела апостолска 19:18-20).

Да ли ће и код нас да расте и надвлађује Јеховина реч? Да ли ћеш предузети кораке, ако је потребно, да би се сматрао достојним чланом Јеховиног светог ’народа’ (Ефесцима 5:3)? Недавно, када је то питање било изнето директно пред великом групом пуновремених Јеховиних слугу, било је бачено неколико канти за смеђе пуних албума и уништено само због неморалног садржаја, демонског нагињања или заступања деградираног животног стила овог света. Ту није био важан фактор њихова новчана вредност, већ њихов могући штетан утицај на духовне вредности.

Неки можда осећају да морамо бити конкретнији што се тиче одређених модерних група или модерне музике. Међутим, апостол Павле каже: „Чврста храна јесте за зреле људе, оне који су своју моћ разлучивања употребом увежбали да прави разлику између исправног и неисправног“ (Јеврејима 5:14, НС). Зрели хришћанин неће имати проблема да распозна која је музика прихватљива ако употреби своју савест која је школована по Библији. Јеховини сведоци не захтевају списак забрана по талмудском узору, који би одређивао њихово понашање. Нити захтевају „регистар“ забрањене музике. Употребимо сви ми моћ разлучивања док настојимо да се допаднемо небеском Оцу у свему, па и у избору музике (Ефесцима 5:18-20, Филипљанима 1:9-11).

[Слика на 7. страни]

Да ли твоје плоче заступају спиритизам, уживање дроге или неморал?