Музика - може ли да буде опасна?

„КАКО би било могуће да музика представља опасност?“ можда се питаш. „Уосталом, музика је само звук.“ Тачно, али звуци могу дубоко да утичу на нас. Ко не реагује на крик усред ноћне тишине? А шта је са заразним смехом? Ако неко из публике прсне у смех, често читава публика запада у необуздан смех.

Музика има моћ

А сада претворимо те звуке у музику. Зависно од врсте песме или музике, ускоро ће ноге да полако ударају о под, тела да се њишу, прсти да лупкају по такту, гласови да певуше. Читава публика може бити захваћена. Чиме? Звуком музике.

На пример: једном је Давид, кога смо раније поменули, служио као музичар на двору краља Саула. Младић је веома вешто свирао на харфи. И његова је музика помогла да се смири узнемирени Саул (1. Самуилова 16:18—23).

Музика буди осећања. Мноштво може бити подигнуто на ноге када нека џез група почне да свира познату мелодију. Љубитеље класичне музике могу захватити осећања када слушају 1812 увертиру од Чајковског. Са борбама које бесне, топовском паљбом и звоњењем победничких звона, могу скоро замислити да се налазе на лицу места. Да, музика има моћ.

Вековима су политичари и владари употребљавали ту моћ да утичу, на људска срца. Како? Помоћу државних химни и патриотских песама. Како су само Хитлер и нацистичка партија употребили химну Deutschland, Deutschland über alles (Немачка, Немачка изнад свега) да би повели масе путем који је водио у смрт и уништење! Занимљиво је да је основа за ту химну била класична музика компонована од Хајдна. Као одговор на то, Британци су жестоко певали „Год сејв Кинг“ (Да спасе Бог краља). Што се тиче Хитлера, он је био веома заљубљен у Вагнерову музику.

Та убедљива моћ музике била је очигледна и у библијска времена. У 2. Мојсијевој читамо извештај о томе да су Израелци постали нестрпљиви и наредили Мојсијевом брату Арону да им начини другог бога — ливени кип телета — док је Мојсије био на брду Хориву да би добио од Јехове плоче закона. Затим су принели жртве том идолу у облику религиозног празника. А шта су затим урадили? ’Сели су да једу и пију. Затим су устали да се забављају’ (2. Мојсијева 32:1—6).

Када су Мојсије и Исус Навин сишли са брда, чули су вику у израелском логору. Исус Навин је мислио да је то вика борбена. Али је Мојсије исправно протумачио тај звук. Било је то певање, а не поклич победника у битки или вика поражених. Био је то ’звук оних који су певали’. Мојсије је могао да каже по необичном звуку да је музика имала у себи нечег злокобног. Шта је то било? Народ је певао и играо око златног телета. Учествовали су у необузданом идолопоклонству уз песму и игру. Музика је заузимала истакнуто место у њиховом кривом, неморалном обожавању (2. Мојсијева 32:7—25).

Тај догађај пружа неке поуке хришћанима данас. Прво, музика може да утиче на  тебе. Савремени свет поклања велику пажњу музици. Да ли би требала да буде заступљена на скуповима Јеховиних сведока бучна музика и друга популарна музика са претераним наглашавањем секса, што је пак погодно за слабљење морала? Никада то не би требало да буде случај! Међутим, последњих година неке старешине и родитељи опраштали су то и тако се осетила лабавост у том погледу. Неком врстом музике величан је неморал, побуна, дрога и чак спиритизам.

Да ли то значи да музика сама по себи врши обавезно негативан утицај? Никако не. Као што смо раније опоменули, музика се употребљавала приликом светог обожавања Јехове. И Исус је у свом поређењу о повратку изгубљеног сина рекао да је отац то прославио уз ’музику и игру’ (Лука 15:25).

Да ли може музика да саопшти неку филозофску мисао?

У савремено доба музика има знатно упечатљивију улогу у свакодневном животу. У последњих неколико деценија развила се брзо огромна светска индустрија која производи сваке године стотине милиона плоча и касета. Док је пре сто година једини сусрет са музиком био могућ слушањем живих представа или активним учествовањем у њима и према томе није било тако учестало, данас је слушање музике свакодневни доживљај. Дакле, значајно је питање — да ли може музика да саопшти неку филозофску мисао? Да ли може музика да утиче на нечије мишљење или начин живота?

Индицију за то налазимо у комерцијалном програму радија и телевизије. Многи комерцијално-пропагандни пролрами праћени су музиком. Дакле, помоћу музике урежу се боље у сећање производи — чак и код деце и беба.

На сличан начин употребљавала се музика и у старом Израелу, али у много племенитију сврху. Псалми су се певали уз музичку пратњу, што је без сумње помогло народу да боље упамти текст. На пример, у библијском извештају читамо да су се код свечаног отварања Соломуновог храма окупили Левити певачи и други „с кимвалима и псалтирима и с гуслама . . . и с њима сто и двадесет свештеника, који трубљаху у трубе. И кад они који трубљаху у трубе и који пјеваху, сложно једнијем гласом хваљаху и слављаху Господа (Јехову)“. Овде је музика инспирисала и изграђивала. Служила је на славу Јехови (2. Дневника 5:12, 13).

Вероватно су том приликом певали и свирали Псалам 136 и музика им је сигурно помогла да се сете речи. То указује на битну чињеницу: музика може да саопшти поруку. Може такође да послужи као средство за заступање неког производа или филозофске мисли или препоручивање неког животног стила, било да је музика пропраћена текстом или не. То је тако данас без обзира да ли ми говоримо о класичној или модерној музици.

На пример, у Енциклопедији Британики можемо да прочитамо у биографији Лудвига ван Бетовена, „надалеко признатог највећег композитора који је икада живео“, између осталог следеће: „Открио је снажније од било ког другог његовог претходника моћ музике да пренесе животну филозофију без помоћи изреченог текста.“ Пример за то јесте његова свуда позната Пасторална симфонија. Она јасно преноси Бетовенову љубав према природи. Да, музика може да нас узбуди, да утиче на наша осећања.

Узми као други пример дела аустријског композитора Густафа Малера, сада у моди међу љубитељима класичне музике. Један музиколог говори о „опсесији смрти“ тог композитора и описује „да је непрестано трагање за открићем неког смисла у животу проткало Малеров живот и његову музику“. Писац говори о његовој Симфонији бр. 1 и описује њен садржај: „Радост живота замрачује опсесије смрти.“ Он даље каже: „Симфонија бр. 2 почиње смртном опсесијом . . . и доживљава врхунац у признању хришћанског  веровања у бесмртност. . . . Веома је значајан религиозни елемент у овим делима.“ А сада се појављује питање — да ли би могла Малерова религиозна конфузија опсесије и неурозе да утиче на слушаоца?

Други је случај балет Посвећење пролећа од Стравинског. Та музика за балет представља пагански обред у коме млада девица игра до смрти да би смирила бога пролећа. Тај обред, по једном коментару, „долази до изражаја у музици чије је одмах најуочљивије обележје њена ритмичка снага — хипнотичка, принудна снага ритмичких шара.“ Ефекат изненађује и можда узнемирује. У ствари, „рачунало се да ће она оборити европска убеђења о музичкој традицији“.

Дакле, и код класичне музике требало би да застанеш и питаш се: Да ли ћу услед претераног слушања одређене врсте музике нагињати да будем утучен или превише узбуђен? Да ли ће композиторова филозофска мисао продрети до мене и можда негативно утицати на моје мисли? Наравно, ако његова музика не поткопава веру у Творца и његова дивна дела, композиторов утицај може да постане неутралан или чак веома позитиван. Међутим, могуће је да слушамо музику без да икада знамо шта је композитор хтео да каже. У том случају, значење, ако уопште постоји, зависиће потпуно од наше маште.

А сада, да ли се могу ти критеријуми применити и на модерну музику? Да ли модерна музика изграђује или квари туђе мисли? Да ли би могла да представља опасност за хришћански морал и духовну настројеност? У следећем чланку биће анализирана та и још друга питања.

[Слика на 4. страни]

Музика може бити употребљена за злокобне циљеве

[Слика на 5. страни]

Да ли је сва њихова музика изграђујућа?

МАЛЕР

ВАГНЕР

СТРАВИНСКИ