Предани родитељи одгајају мисионаре

Пре 3 000 г. у Израелу једна верна жена по имену Ана, која је била нероткиња, обећала је Јехови да ће му дати свог прворођеног сина ако јој Бог подари дете. Јехова је одговорио на њене искрене молитве, а она је испунила своје обећање. Њен син Самуило је постао стални Божји слуга и записивач библијске књиге. (1. Самуилова 1:4—28)

Многи хришћански родитељи у ово модерно време су били пример својој деци у Јеховиној служби и охрабрили су их да постану пуновремене слуге као Самуило, радије него да планирају неку светску каријеру. Ова тачка је снажно истакнута 7. марта 1982. г. када је дипломирала 72. класа библијске Кулостражарске школе Галад (у Бруклину). Током пет месеци 42 полазника ове школе је примило интензивну обуку за мисионарски рад у иностраном пољу. Шта је навело многе од њих на пуновремену службу? Три рођене сестре ће нам одговорити — Бренда, Ронда и Џо Дена: „Ми смо одгојене у срећном теократском дому у коме су нас наши родитељи учили и помагали да живимо у истини и да је љубимо. Они су дали пример. Много пута када су околности дозвољавале они су прихватили помоћну пионирску службу (60 сати месечно проповедања) водећи и нас са собом, а нарочито у време годишњих одмора“, објаснила је Бренда.

„Ови су нас такође научили да видимо и практичну страну пионирске службе“ додала је Џо Дена, „на тај начин што би сели заједно са нама и осмотрили све одговорности како у кући тако и у пионирској служби. Они су нам помогли да ствари планирамо реално, а не да имамо крут приступ.“

Са шесторо одрасле деце, каква је, данас ситуација у фамилији Ритенбахових? Три кћери ће служити у Колумбији. Три ожењена сина са својим женама су такође у пуној служби. А шта раде отац и мајка? Они су пуновремени радници на фарми Куле стражаре у држави Њујорк!

Нема сумње да је Џенис Петерсон из Онтарија, Канада, била подстакнута од стране својих родитеља да ступи у пуну службу. Она прича: „Мој отац је био пионир (пуновремени објавитељ) пре него што се оженио. Када је већ био ожењен и са децом, његова тежња је била да ради као пионир са породицом тамо где постоји потреба. Његова амбиција је остварена у 1969. г. када смо сви заједно са мајком, која је била инвалид, отишли за Никарагву. Каква је то била радост када сам могла; са оцем заједно да служим као специјални пионир! Сада ћемо ја и мој муж служити у Јужној Америци.“

У неким случајевима и бака и деда могу да утичу на полазника Галад школе, као што је случај и са Розом Милер, чија је баба била колпортер (првобитни назив за пионире) и њена оданост је имала утицаја на две генерације. Њен син, Розин отац, служио је као специјални пионир и у Бруклинском бетелу. Розина мајка је такође била пионир. Њен ујак и ујна служе у Мексику. Без двоумљења се може рећи да верни родитељи и рођаци могу утицати на следећу генерацију.

Неколико других из ове класе су такође захвални за добар пример и охрабрење које су добили од својих родитеља, од којих  су многи били и присутни приликом објављивања успешног школовања.

2044 присутних је уживало у једном дивном програму у коме су говорили старешине Бетела као и у библијској драми коју су извели сами студенти. Сви су били захвални за динамичан говор, као врхунац програма, који је одржао садашњи председник заједнице 89. год. Ф. Френс: „Држите се мушки“. Нагласио је да жене као и мушкарци храбро треба да служе нарочито у овим последњим пред, Армагедонским данима. (1. Коринћанима 16:12; Псалам 68:11)

42 студента, полазника ове школе из пет различитих земаља су одређени да служе у 18 држава широм 4 континента. Њихова мисионарска служба ће свакако бити леп допринос ширењу Царске вести.