Тајна коју су Филипљани сазнали

КО не ужива да сазна неку тајну? Сигурно си одушевљен када ти се неко повери и каже ти неку тајну; можда ти каже у поверењу неки радостан догађај док не објави јавно.

Друга врста тајне јесте знање или увид који другима недостаје. Таква тајна је била важна за групу хришћана у првом веку, наиме, за скупштину у македонском граду Филипима. Да бисмо разумели шта је била та нарочита тајна и увидели како можемо извући корист од ње, упознајмо укратко позадину писма упућеног Филипљанима, писма које сада припада Библији.

 Павле — Филипљанима

Мисионар Павле био је у затвору у Риму око 59—61 године н.е. У то време је могао да размишља о многим доживљајима које је имао за време својих путовања. Могао је да се сети многе верне браће које је срео и скупштина које је имао предност да оснује на путу истине и види како расту. Није могао а да не мисли на скупштину у Филипима. Она је имала нарочито место у његовом срцу због необичног доживљаја везаног за њу.

Било је то за време другог Павловог мисионарског путовања, око 50. године н.е. када је Божји дух спречио Павла (и Силу) да проповеда у области Азије, Мисије и Витаније. Павле је отишао у Троаду, где му се јавила утвара ноћу. „Један Македонац је стајао и молио га говорећи: Пређи у Македонију и помози нам“ (Дела апостолска 16:9, НС). Одмах су Павле и његови сапутници кренули бродом за Самотрак и затим продужили до морске луке Неапоља. А оданде су путовали копном до Филипе.

Вероватно на њихово изненађење нашли су у том граду мало Јевреје и изгледа да синагоге тамо уопште није било. На Сабат су Павле и Сила — уместо да су отишли по свом обичају у синагогу — изашли на врата поред реке и заподенули разговор са тамо сакупљеним женама (Дела апостолска 16:15). Још више можеш да сазнаш о тој посети Филипима, пуној догађаја, ако прочиташ Дела апостолска 16:11—40. Павле је сведочењем довео до оснивања скупштине у Европи и касније је поново посетио ту скупштину у Филипима, можда чак и два пута (Дела апостолска 20:1, 2, 6; Филипљанима 2:24).

Док је био затворен у Риму, Павле је могао да мисли на врсне хришћане са којима се дружио у Филипима. Лидија је показала изванредно гостопримство. Еводија и Синтихија радиле су раме уз раме заједно са Павлом на ширењу ’добре вести’. Нити је Павле могао да заборави тамничара и његове укућане, као ни чудесан догађај који је био везан уз њихово прихватање хришћанства. Када је Павле размишљао о љубави, љубазности и бризи Филипљана, имао је разлога да им пише писмо (Филипљанима 1:3, 12), Оно открива љубав коју је Павле има према њима и ’плод праведности’ који су они доносили (Филипљанима 1:11).

Каква је то тајна?

У свом писму Павле је говорио о тајни коју је лично сазнао и очигледно је да су је Филипљани сазнали од њега. То је била тајна која је годинама помагала Павлу у различитим кушњама. Писао је: „У свему и под свим околностима научио сам тајну и како се може бити сит и како гладан, како се може оскудевати, а знам и како се може обиловати. У свему и под свим околностима сам јак кроз онога који ми снагу даје“ (Филипљанима 4:12, 13, НС). Дакле, то је била тајна хришћанског живљења без обзира на нечије околности — ослањати се све време на Јехову.

Филипљани су сазнали ту тајну и она је утицала на њих на разне начине. На пример, скупштина је била веома ревносна у проповедању. Павле је писао: „Међу којима светлите попут светлоноше у свету“ (Филипљанима 2:15, НС). Прихватили су добру вест са великом радошћу и затим су наставили да преносе ту добру вест. Павле је могао да их опише као ’учеснике са њим у одбрани и законитом утврђењу добре вести’ (Филипљанима 1:7).

Када је Павле писао писмо, знао је да ће их занимати његови доживљаји у затвору. Описао је да је оно што се с њим догађало у затвору ’учинило да добра вест напредује’ тако да су ’његови окови у вези са Христом постали јавно познати међу свом преторијанском стражом’ (Филипљанима 1:12, 13). Такође им је писао да је већина хришћана у Риму показала више храбрости да неустрашиво говори Божју реч баш због његових затворских окова. Филипљане је сигурно охрабрило сазнање да је Павле, иако је био у затвору, наставио ревносно да проповеда о Царству управо као што су и они чинили (Филипљанима 1:14).

Још нешто друго што се могло односити на тајну споменуту у Филипљанима 4:12, 13 био је њихов исправан душевни став. Њихова жеља је била не да удовоље себи, већ да помажу другима. Заиста, они су много помогли Павлу. Док је био у Солуну, послали су му два пута, материјалну помоћ — то је била једина скупштина која му је помогла (Филипљанима 4:15, 16). Касније, када је скупштина у Јерусалиму услед прогонства преживљавала тешке дане и требала помоћ, Филипљани су им издашно помогли, мада су и сами били сиромашни. Павле је писао да су дали ’преко своје могућности’ (2. Коринћанима 8:3). Још и касније, када је Павле био у затвору у Риму, послали су преко Епафродита материјална добра.

Да, Филипљани су се љубазно бринули о својој хришћанској браћи и сестрама.  Поступили су онако како ’их је Павле храбрио да не гледају ’на своје личне интересе, већ на личне интересе других’. Какав је то био освежавајући дух! Показивао је да су Филипљани имали душевни став човечности, као што је Исус имао и нису критиковали друге (Филипљанима 2:1—5, 14).

Можемо да сазнамо и применимо њихову тајну

Због поодмаклог времена у којем ми живимо, нисмо у стању да сарађујемо директно са апостолом Павлом. Колико треба да будемо захвални што је Јехова Бог сачувао у својој Речи инспирисано писмо Филипљанима! Дакле можемо да радимо на томе да сазнамо и применимо диван савет у њему, заједно са тајном коју је Павле сазнао и очигледно поделио са другима.

За Филипљане је та тајна значила знање, став и понашање. Павле их је охрабрио да ’се понашају достојно добре вести о Христу’ (Филипљанима 1:27). Док би следили Павлову опомену, показали би се „беспрекорнима и недужнима, децом Божјом без мане усред исквареног и наопаког нараштаја“ (Филипљанима 2:15, НС). Наравно, да би сачували то чисто владање, морали су да буду опрезни, нарочито у погледу својих мисли. Свакако је то и за нас данас поука. Треба да чинимо оно што су многи други чинили који су тражили да примете ту ’тајну’ — да се сећамо и редовно размишљамо о ономе што је Павле писао о нашим мислима у Филипљанима 4:8. Да ли можеш да кажеш из главе тај ставак?

Тајна да зависиш од Бога и служиш њему срећно без обзира да ли имаш много или мало материјалних ствари, може да донесе веома задовољавајући живот. Помисли како је Павле могао да буде задовољан када је размишљао о плодовима свог труда који су дошли до изражаја у скупштини у Филипима. Видео је како скупштина расте у љубави према хришћанској истини и ревности за ширење добре вести. Такође је видео како њихова љубав делује према осталој хришћанској браћи и сестрама. Такође је могао да буде много задовољан када је видео како су научили тајну потпуног ослањања на Бога у свему што су радили и како су му служили са свим што су имали.

На месту је да се сваки хришћанин данас пита да ли је лично научио важну тајну коју је Павле споменуо у Филипљанима 4:12, 13. Доказ за то је ако имамо Јеховин благослов и ’испуњени смо плодом праведности’ (Филипљанима 1:9—11; 4:17). Ако научимо ту битну тајну и испољавамо је, помоћи ћемо и онима око себе да то исто чине. Даћемо добар пример другима, као што је и Павле дао, те је могао да саветује Филипљанима: „Сви до једнога угледајте се на мене, браћо и гледајте на оне који ходе онако како и ви имате пример у нама“ (Филипљанима 3:17, НС; упореди са ставцима 13, 14). Зато је и за нас и за друге та тајна од велике вредности; допринеће да стекнемо вечни живот.