Да ли су наша времена заиста другачија?

ОПИСУЈУЋИ садашњу светску ситуацију, амерички економиста, Питер Ф. Друкер, изјавио је: „Никоме не мора да се каже да је наше доба бескрајно ризично. Никоме не мора да се каже да централно питање у вези људске будућности, са којим се суочавамо, није шта ће бити, већ да ли ће то бити.“

Који су неки проблеми који наводе људе да се питају да ли предстоји било каква будућност за човечанство? Које опасности чине наше време друкчијим од оног претходних генерација?

Загађивање околине

Ваздух у многим великим градовима је постао штетан по здравље. Мора, језера и реке загађени су индустријским отпацима. тако да су затроване и рибе које једемо. Заштитни слој озона је угрожен од отпадних гасова. Загађивање околине с правом изазива интернационалну забринутост. О састанку ОЕЦД-а (Организације за економску сарадњу и развој) извештавале су француске новине Ле Монд: „Од 1965. до 1975. човекова средина је претрпела огромне штете. Чак и ако рачунамо са доста успореним порастом (индустрије) услед економске кризе, услови у природној средини погоршаваће се и даље ако се не појачају. заштитне мере“.

Неки тврде да загађивање околине није ништа ново. Ако би то било тачно, зашто су изненада угрожени историјски споменици који су хиљаде година одолевали зубу времена? „Из дана у дан загађена атмосфера у Атини успева да уништи оно што турске трупе нису уништиле за време 400-годишње окупације Грчке. Мало-помало нагриза она мермер.“ (Париски Ле Фигаро).

Пренасељеност

Има још и других фактора који компликују ситуацију широм света. У Француском месечном часопису Наука и живот писало је следеће о теми Пораст становништва и ширења пустиња: „Број становника попеће се 2000. године са четири на шест милијарди, док је могуће да ће се обрадива површина за 30 посто смањити у току истог периода, услед . . . претераног искоришћавања тла и урбанизације. Упоредно постојање тих двеју тенденција води до експлозивне ситуације.“

Истина је да је пораст становништва опао у одређеним западним и неразвијеним земљама. Па ипак, стручњаци кажу да ће проблем пренасељености потрајати бар до средине следећег века, јер у многим земљама још увек расте стопа наталитета и наставиће да расте. Већина броја земаља у развоју припадају земљама са највећим бројем становништва у свету. Пренасељеност чини наше време друкчијим од оних у прошлости.

Оружје

Ти си можда довољно свестан тога колико је алармирајућа трка у наоружању. Милиони Европљана су узнемирени због тога  што живе на домету ракета инсталираних у земљама Варшавског савеза и што се на њиховој територији налазе америчке нуклеарне ракете. Али без обзира на то где живиш на Земљи, постоји разлог за забринутост због ласер-оружја, биолошког оружја или опасности које прете од сателита или свемирских станица. Штавише, неки експерти сматрају такво оружје као нову фазу у балансирању терора. Осећање рањивости, које стварају таква оружја, може навести неку нацију да сматра за сходно да прва нападне.

Питај се: да ли су претходне генерације поседовале такав потенцијал да су могле да униште већину становника на Земљи за само неколико минута? Или је то елеменат, карактеристичан за наше дане?

Опасности које смо поменули изазивају различите реакције, нарочито у индустријски развијеним земљама. Неки грађани оснивају друштва за борбу против загађивања околине; други траже сигурност по сваку цену, па прибегавају да имају оружје, граде склоништа или се склањају у изоловане крајеве. У једном коментару о последњој категорији људи, била је дата изјава у International Herald Tribune: „Мале дружине Американаца, које су у порасту, наоружавају себе и уче како да убијају, јер су убеђени да је друштвени поредак у распаду и да ће морати сами да се старају за себе да би опстали.“

Али постоји још друга опасност која се може још теже избећи или са којом је још теже изаћи на крај, наиме, економски слом. Милиони људи су без посла у западним земљама, док земље источног блока имају друге економске проблеме. Зар не примећујеш тамо где живиш последице економског метежа? Бивши премијер Француске Рајмонд Бар рекао је при крају 1980. о светској привреди: „ То је . . . светска криза. Она није нити краткотрајна а нити површна, већ трајна и дубоко укорењена.“ Економиста Самуел Пизар изјавио је: „Све изгледа потврђује чињеницу да се налазимо на ивици новог слома. Наши проблеми немају ничег заједничког са онима пре 40 година и то само појачава нашу зебњу“. Дакле, где можеш да се обратиш у овим сасвим друкчијим временима?

Пре много времена је Исус Христ говорио о времену које ће бити карактеристично, између осталог, по томе што ће народе захватити страх и неће знати за излаз (Лука 21:25). Суочени са тим различитим догађајима, морамо да признамо да његове речи одговарају нашим временима која се толико разликују од ових осталих. Међутим, ако се Исус заиста осврнуо на наше дане, шта то значи за нас? Да ли све то стварно указује на то да је близу радикална промена? Следећи чланак помоћи ће ти да добијеш одговор на ова питања.

[Слика на 3. страни]

ЗАГАЂИВАЊЕ ОКОЛИНЕ

ПРЕНАСЕЉЕНОСТ

ОРУЖЈЕ