Пређи на садржај

Пређи на садржај

Док се приближава светска несрећа — ’проматрајте Исуса’

Док се приближава светска несрећа — ’проматрајте Исуса’

Док се приближава светска несрећа — ’проматрајте Исуса’

„Света браћо, . . . проматрајте апостола и првосвештеника, кога исповедамо — Исуса (Јеврејима 3:1, НС).

1, 2. Како можемо извући користи од несреће која се догодила у прошлости, у чију спомен је био подигнут споменик у Риму?

 У Риму се налази споменик који сведочи о несрећи — несрећи која би требало да има знатног утицаја на твој живот. На древном Римском форуму налази се Титов лук, који је подигнут у спомен освајања и упозорење Јерусалима 70. н. е. под генералом Титом. Рељеф на луку приказује оковане Јевреје и римске војнике који су носили плен из града.

2 Девет година пре тог разорења. Тај савет се налази у књизи Јеврејима, коју је апостол Павле написао за јеврејске хришћане у Јерусалиму и Јудеји.

3. Шта је отежавало ситуацију јеврејских хришћана у Јерусалиму?

3 У то време су се наша браћа налазила у веома тешкој ситуацији. Мада је изгледало да је Јудеја потпуно под контролом Римљана, било је много бунтовника међу Јеврејима (Дела апостолска 5:36, 37). Замисли само какав су жестоки притисак вршили Јевреји на Исусове следбенике који нису били ’део света’ и нису се ставили на страну Јевреја против Римљана (Јован 17:16). Други разлог за прогонство јеврејских хришћана било је осећање супериорности Јевреја због тога што су били изабрани народ од Бога, били уведени у Заветни закон и што је њима био дат начин обожавања који је укључивао левитске свештенике и жртве.

4. (а) Зашто се могло рећи да се Исус појавио на ’свршетку поретка’? (б) Шта је Исус прорекао у вези тог свршетка?

4 Међутим, јеврејска епоха— заједно са системом жртвовања у храму, свештеницима, празницима и сабатима — престала је да постоји тек после Месијине жртвене смрти (Галатима 3:24, 25; Колошанима 2:13-17). Павле је стога могао да пише да се Божји син појавио као човек ’једном заувек на свршетку поретка’ (Јеврејима 9:26; 1:2). Ускоро је требало да тај свршетак постане недвосмислено јасан, наиме, код разарања храма. Када је Исус прорекао то разарање, његови ученици су га питали: „Када ће то бити?“ (Матеј 23:37-24:3). Исус је на то одговорио да ће бити ратова, несташица хране, земљотреса, заразних болести и да, ће се спровести свеопште проповедање Царства пре него што ће доћи крај (Матеј 24:4-14; Лука 21:10, 11). Те су се речи испуниле на генерацији која је живела између времена када је Исус дао то пророчанство и времена када је Павле писао Јеврејима. Христ је, такође, прорекао за Јерусалим велику невољу каква никада није била од почетка света (Матеј 24:21). Таква разорна невоља која се 70. н.е сручила на Јерусалим била је за тај град невиђена и никада се више слична невоља није сручила на тај град. Па ипак је то било испуњење само у малом обиму. Зашто? Зато што је ’велика невоља’ за читави свет тек предстојала у далекој будућности.

5. Како то да ће још доћи до ’велике невоље’ већих размера?

5 Чињенице доказују да се Исусове пророчанске речи испуњавају у ширим, већим размерама у време његове ’присутности и свршетка поретка’ (Матеј 24:3). У 6. глави Откривења,

које је записано неколико деценија након невоље која се сручила на Јерусалим, проречени су ратови, глади и болести. Такве појаве ће захватити далеко већа подручја од Јудеје, јер у Откривењу пише да ће рат ’одузети мир са земље’ (Откривење 6:4). Свеопшти токови догађаја од I светског рата (1914-1918) показују да живимо у свршетку садашњег злог поретка, чији ће врхунац бити у ’великој невољи’. Та ће невоља одстранити зло са земље и поравнати пут за рај под владавином Божјег царства.

6. Шта указује на то да је Павле имао на уму наше време када ;је писао књигу Јеврејима?

6 Књига Јеврејима указује на наше време. У њој је Павле писао да је тада Христ чекао у небу док његови непријатељи не буду постављени као подножје његових ногу“ (Јеврејима 10:13, НС). У књизи пише такође о времену ’када ће Бог поново да уведе свог Прворођеног у настањену земљу’ (Јеврејима 1:6). То је сада! Чињенице показују да је Христ примио краљевску власт и предузео кораке против Божјих непријатеља у небу (Откривење 12:7-12). Христ је обратио пажњу настањеној земљи тиме што је невидљиво присутан. Дакле, као што је Исус прорекао, ускоро ћемо се суочити са врхунским одстрањењем Божјих непријатеља са наше планете. Какав савет се, онда, налази за нас у писму Јеврејима?

’Угледајте са на Исуса’

7, 8. Зашто је било прикладно да је у писму Јеврејима усредсређена пажња на Исуса?

7 Павле је усредсредио нарочиту пажњу на Исуса. Писао је: „У овоме што је речено главна ствар је: имамо таквог првосвештеника који је сео с десне стране престола величанства на небесима“ (Јеврејима 8:1, др Чарнић). Зашто је то нарочито прикладан савет за хришћане који живе у свршетку поретка?

8 Одавно постоје искривљена мишљења о Исусу. Јевреји су били у првом веку поносни што су били Аврамови потомци, што су упражњавали религију коју су добили преко Мојсија и што су имали свештенике из лозе Аронове. И зато су можда мислили: „Овај Исус из Назарета је само син једног дрводеље из Галилеје.“ Чак су оптужили Божјег сина да је демонизирани Самарићанин (Јован 7:52; 8:39-41, 48; 9:24, 28, 29). Дакле, Бог је мудро побудио јеврејске хришћане да ’проматрају Исуса’, јер ће само исправно, уравнотежено гледиште о Божјем сину и добар однос према њему помоћи тим хришћанима да буду верни.

9. Због каквих гледишта је прикладан данас савет да се ’угледамо на Исуса’, али на коју опасност треба да пазимо?

9 Божански савет из Јеврејима користи и нама зато што још увек има у изобиљу погрешних или искривљених гледишта о Христу. Данас многи људи не омаловажавају Исуса као што су то радили јеврејски противници, већ напротив, преувеличавају његову улогу. Њихове цркве тврде да је Исус део троједног божанства и да су Отац, Син и Свети дух једно. Па ипак, коме поклањају највише пажњу? Исусу. Њега су ставили у први план, док је Отац гурнут у позадину — он је, тако рећи у сенци Исусовој. То представља изазов за праве хришћане. У Јовану 14:28 пише да је Исус рекао да је његов Отац већи од њега и у Псалму 83:18 пише: „Ти (си), чије је име Јехова, једини, највиши над свом Земљом“ (НС). Али ми не смемо ни да идемо у другу крајност када реагујемо на та искривљена гледишта о Исусу и несвесно умањујемо његов прави положај. Као за јеврејске хришћане, тако ће и за нас бити од огромне вредности уравнотежена и тачна процена Исусове улоге док идемо у сусрет будућности.

10. Шта се у Јеврејима указује на Исусов положај?

10 Књига Јеврејима почиње усредсређивањем пажње на Христов узвишени положај. Сада је он прослављени дух, тачан одраз самог Божјег бића! То не садржи у себи мисао да су Отац и Син једна особа или један Бог, јер се у Јеврејима 1:3 додаје да је Исус ’сео с десне стране величанства („Бога“, Today’s English Version) на висинама’. У ставцима као у Јеврејима 2:10 и 5:5, 7 такође се указује да је Јехова виши од Сина. Али Христ има сада ’име (положај или репутацију) врсније од анђеловог’ (Јеврејима 1:4).

11. (а) Како се опходе Божји анђели према Исусу Христу? (б) Како треба да се разуме ставак из Јеврејима 1:6?

11 Ми треба исто као и верни анђели да признамо Христов узвишени положај. Речи из Псалма 97:7 (грчки превод Септуагинта) цитирана су у Јеврејима 6:7 и оне гласе: „Да му укажу дубоко поштовање сви Божји анђели“ (НС). У другим преводима пише да му се „поклоне“ анђели, да ’клекну пред’ њим, да ’одају поштовање’ Сину. a Из контекста се може видети да то значи да чак и анђели одају поштовање Исусу као главном Божјем представнику и узвишеном сину. Поштују чињеницу да је био ’овенчан славом и чашћу’ и да му је дата власт над настањеном земљом (Јеврејима 2:5, 9).

12. Зашто је важно за нас да посветимо пажњу Исусовим речима?

12 Како би требало то да утиче на нас? Након што је показао Исусову узвишеност над анђелима, Павле каже: „Зато је неопходно да посветимо, више него обично, пажњу ономе што смо чули, да никада не склизнемо“ (Јеврејима 2:1, НС). Јеврејски хришћани су знали да су Јевреји посвећивали дуго пажњу Божјој речи или Закону, датом преко Мојсија. За нас је много важније да посветимо пажњу вођству које је Бог пружио преко Исуса.

13. Како може бити корисно за хришћане ако обраћају пажњу на Исуса? Наведи пример.

13 Док то потврђујеш, сети се шта је Исус Христ рекао о бегству када буду војске опколиле Јерусалим (Лука 19:43, 44, 21:20-24). Римљани су опколили 66. н.е. бунтовнички Јерусалим, али су се затим из непознатих разлога повукли, после чега су хришћани побегли из града. Зато што су обратили пажњу на оно што је Исус рекао спасли су своје животе када су Римљани поново дошли 70. године и донели са собом несрећу. Извуцимо из овога поуку: с обзиром да је на домаку светска несрећа, сваки од нас треба да се пита — да ли поклањам строгу пажњу Исусовим речима? На пример: да ли време које проводим за рекреацију, мој став према радном месту или послу, моје гледиште о светском наобразовању указују на то да сам обратио пажњу на Исусове речи из Луке 12:16-31?

14. (а) На који начин је Исус ’главни посредник спасења’? (б) У ком смислу је Исус ’дошао до савршенства’?

14 У Јеврејима 2:10 се назива Исус ’главним посредником спасења’. У првом реду је он то за помазане хришћане који су његова ’браћа’ (Јеврејима 2:11-17). Али и спасење свих оних који се надају животу у рају на Земљи зависи од њега. Павле је писао: „Иако је био Син, научио се послушности од онога што је претрпео, и дошавши до савршенства постаде свима — који су му послушни — зачетник вечног спасења, назван од Бога првосвештеник“ (Јеврејима 5:8-10, др Чарнић). Наравно, Исус је био савршени дух, а на Земљи је био физички савршен. Па ипак, у погледу његове улоге као свештеника, Исус је морао да дође до савршенства у другом смислу. На Земљи се школовао — стекао васпитање, био дисциплинован и испробан у својој послушности до саме смрти — да би се усавршио као милостиви и саосећајан првосвештеник.

Имати поверење у нашег првосвештеника

15. Зашто се толико много говори о свештеницима у књизи Јеврејима?

15 Код читања књиге Јеврејима, приметићеш да се доста говори о свештеницима. То има за циљ да изгради наше разумевање и цењење за ’првосвештеника кога исповедамо — Исуса’ (Јеврејима 3:1). Павле објашњава да је ’сваки првосвештеник, узет између људи, постављен у корист људи над стварима које се тичу Бога, да приноси дарове и жртве за грехе’ (Јеврејима 5:1, НС; 8:3). Много тога у Заветном закону било је усредсређено око чињенице да су људи грешници. Зато су свештеници приносили жртве у њихову корист, али су исто приносили жртве да покрију своје властите грехе. Међутим, животињске жртве које су се приносиле увек изнова нису превазишле грех, нити су учиниле савршеним било којег човека (Јеврејима 7:11, 19,27; 10:1-4, 11). То доказује да је нови завет био потребан, заједно са новом жртвом и новим првосвештеником (Јеремија 31:31-34).

16. Како Исус као свештеник надмашује израелске свештенике?

16 Ми имамо таквог у Христу. Предочен по Мелхиседеку, чија лоза се не спомиње у Библији, Исус није постао свештеник природним путем, као потомак Левијев или Аронов. Бог га је директно поставио за свештеника (Јеврејима 7:1-3,15-17; 5:5, 6). Зар не можемо да имамо пуно поверење у Исуса ако га Бог одобрава као првосвештеника? Штавише, он неће брзо умрети и требати замену, као што је то био случај са свештеницима под Законом. Био је у стању да принесе коначну жртву, своје властито тело; оно је било савршено и више никада неће требати да се понови жртва. Христ, наш првосвештеник, узео је вредност своје животне крви у небо и положио пред Бога. Он је још увек тамо и служи као свештеник за нас (Јеврејима 9:24-28; 10:12-18).

17. На које начине нам помаже чињеница да имамо Исуса за првосвештеника?

17 Можемо да имамо поверење у свог првосвештеника док идемо у сусрет светској несрећи која долази. Насупрот жртвама под Законом, Христова савршена жртва може потпуно да покрије наше грехове. Чак и више од тога, она може да „очисти нашу савест од мртвих дела (и од бивших злих тежњи и од било каквог личног напора да се оправдамо пред Богом) — да приносимо свету службу живом Богу“ (Јеврејима 9:14, НС); 10:1-4). Морамо да се сложимо са чињеницом да чиста савест пред Богом има неизмерну вредност када се налазимо у тешкој ситуацији или под неким притиском (Јеврејима 10:19-22). И на други начин можемо да се радујемо што имамо Исуса као сталног првосвештеника у небу.

18. Зашто је било и јесте добро да се зна да је наш првосвештеник саосећајан?

18 У књизи Јеврејима даје се осигурање да је Христ саосећајан свештеник. Можеш да замислиш пред каквим су одлукама и проблемима стајали јеврејски хришћани у патриотској средини Јерусалима када су се припремали да беже, остављајући своје домове, рођаке ш запослење. Па ипак;, нису били потпуно сами. Павле је писао: „Јер ми немамо првосвештеника који не може саосећати са нашим слабостима, него је он у свему био искушан — слично нама — изузев греха.“ Колико је то било за њих утешно и треба да буде утешно и за нас који живимо у последњим данима овог поретка! Са таквим саосећајним првосвештеником ’можемо да примимо милост и нађемо незаслужену доброту кад нам затреба помоћ’ (Јеврејима 4:15, 16, др Чарнић). Ма каква кушња искрсла, ’он је у стању да притекне у помоћ онима који се стављају на испит’ (Јеврејима 2:17, 18, НС).

Усавршитељ наше вере

19, 20. Како је Исус ’усавршитељ вере’?

19 Нарочито је укључена наша вера док ’проматрамо Исуса’. Пошто је Павле споменуо недостатак вере — ’грех који нас лако заплиће’ — говорио је о томе да ’гледамо пажљиво на главног посредника и усавршитеља вере, Исуса’ (Јеврејима 12:1, 2 НС). Зашто је то важно током свршетка садашњег поретка?

20 Од овог првог пророчанства у 1. Мојсијевој 3:15 Библија указује на Христа. Он је жаришна тачка многих ствари које су проречене и предочене у Библији. Многа обележја Мозаитског закона, споменутог у књизи Јеврејима, била су ’сенка будућих добара’ (Јеврејима 9:23; 10:1). Али „стварност припада Христу“ (Колошанима 2:17, НС). Да. Исусово рођење, земаљска служба, жртвена смрт, васкрсење и свештеничка служба у небу доводе до испуњења или савршенства свих пророчанстава, узора и примера који су се на њих односили.

21. У ком још додатном смислу је Исус данас ’усавршитељ наше вере’?

21 Док је Павле могао да призна Христа за ’усавршитеља вере’, ми имамо данас додатни разлог за то. Видимо главно испуњење Исусових речи о ’знаку његове присутности и свршетку поретка’ (Матеј 24:3). Дакле, наша вера има солиднију основу. Спасење до ког треба да ’дође настањена земља’ такође је много ближе него што је било у Павлово време. Зато, и даље посматрајмо Исуса, усавршитеља вере, у уверењу да ’Бог награђује оне који га искрено траже’ у вери (Јеврејима 2:5; 11:6). Следећи чланак ће нам показати да књига Јеврејима може да нам помогне да имамо потребну веру и изгледе хришћанина да стекнемо дивну награду.

[Фуснота]

a Павле је употребио грчку реч proskynéo, за коју пише у Грчко-енглеском лексикону Новог завета (Бауер, Арндт, Гингрик) да се „употребљавала да означи обичај кад неко пада ничице пред другом особом и љуби јој ноге, руб од хаљине и тло“ (1. Самуилова 24:8; 2. Царевима 2:15). Она може такође да означи „обожавање“. У неким преводима Библије управо се та реч налази у Јеврејима 1:6. Ако то треба овде тако да се разуме, онда очигледно та реч значи релативно обожавање, обожавање Јехове Бога, упућено преко прослављеног Сина (Упореди са Откривењем 14:7; Кулом стражаром од 15. новембра 1970. стр. 702—704 (енг. издање).

Да ли можеш да објасниш

□ У ком погледу је наша ситуација паралелна са оном од хришћана којима је било упућено писмо Јеврејима?

□ Зашто треба да имамо уравнотежено гледиште о Исусу и посветимо пажњу његовим речима?

□ Зашто се у писму Јеврејима говори много о жртвама и свештеницима?

□ Шта мислиш о Исусу као првосвештенику и усавршитељу вере?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 21. страни]

ИСКАЗИВАЊЕ ПОШТОВАЊА ИЛИ ОБОЖАВАЊЕ

У Јеврејима 1:6 грчка реч proskynéo може да значи:

1. Исказивање нарочитог поштовања, као на пример ’клањањем’ Исусу, кога је Јехова Бог овенчао чашћу и славом.

2. Обожавање Јехове Бога преко или помоћу његовог главног представника његовог сина Исуса.

[Слика на 22. страни]

Исус је принео жртву трајније вредности него што су биле жртве које су доприносили у храму