Пређи на садржај

Пређи на садржај

Дохватите наду која је пред вама

Дохватите наду која је пред вама

Дохватите наду која је пред вама

1, 2. Зашто би требало озбиљно да размотриш питање дохватања своје наде?

 АПОСТОЛ Павле је писао да смо постали, наиме, „Христови саучесници, само ако почетак поуздања до краја чврсто држимо“ (Јеврејима 3:14, др Чарнић). Такође је говорио о потреби да ’дохватимо наду која је пред нама’ (Јеврејима 6:18).

2 Можда си недавно постао Јеховин сведок и ревносно си уверен у своја убеђења. Или си већ деценијама хришћански сведок и осећаш се чврстим на путу истине. Вероватно свако од нас може у једном или другом случају да се сети људи које зна, а који су престали да иду путем истине. То се догађало и у првом веку (Филипљанима 3:18; Дела апостолска 20:30). Неки су постепено изгубили веру, постали су презаокупљени материјалним интересима или подлегли искушењу и згрешили.

3-5. Како нам може бити од помоћи књига Јеврејима с обзиром на нашу наду?

3 Како можемо да спречимо да се то нама догоди? Размислимо о савету из књиге Јеврејима. Утврдићемо колико је тај савет прикладан за наше време када узмемо у обзир верну устрајност многих савремених Јеховиних сведока који су црпили снагу из таквог савета.

4 Књига Јеврејима је била написана за хришћане који су ’учесници небеског позвања’. Били су помазани Божјим духом и имали солидну наду да ће следити Христа који је пре њих отишао у небо. Као што можеш да замислиш, ’та нада је била као сигурно и поуздано сидро душе’. Па ипак је Павле скренуо пажњу на потребу да ’дохватимо наду која је пред нама’ (Јеврејима 3:1; 6:18-20). Ако су они имали такву потребу, колико још више је онда имају сада помазани остатак и ’велико мноштво’ који очекују да преживе ’велику невољу’ која долази (Откривење 7:9, 15).

5 Јехова нас у Јеврејима упозорава на опасности као што су да ’склизнемо са пута’, ’отпаднемо’, ’постанемо троми’, ’одступимо на пропаст’ или ’одбијемо се’ (Јеврејима 2:1, 6:6, 12; 10:39; 12:25). У тој књизи нам се пружа добар савет који нам помаже да покажемо марљивост да бисмо имали потпуну сигурност наде до краја’ и да смо ’од оних који верују да сачувају на животу душу’ (Јеврејима 6:11; 10:39).

„Нисмо од оних који бојажљиво одступају“

6. Са чиме су били суочени јеврејски хришћани, али шта су, ипак, морали да раде?

6 Очигледно су многи јеврејски хришћани доживели прогонства. ’Поднели су велику борбу под страдањима’, на пример, били су бацани у римско позориште или су се излагали опасности тиме што су помагали онима који су били у затвору (Јеврејима 10:32-34). Упркос томе, морали су да раде на томе да не буду од ’оних који бојажљво одступају на пропаст, већ да буду од оних који верују да сачувају на животу душу’ (Јеврејима 10:39, НС).

7. (а) Како могу изгледи на прогонство утицати на хришћанина? (б) Шта треба да се питаш?

7 Дакле, постоји опасност да се у неком хришћанину развије страх од противљења и услед тога ’одступи’ или начини компромис. Како је са нама? Можда смо осетили у ограниченој мери противљење, рецимо, од школских другова или колега на послу. Неки су можда претрпели чак и физичко злостављање од стране партнера који не верује или родитеља. Међутим, у многим земљама би било сасвим необично да неки Сведок подноси жестока прогонства због своје вере. Управо због таквог стања може бити мање спреман на јака прогонства и више нагињати ка ’одступању’ када она наиђу. Зато треба да се питамо: ’Да ли бих могао, пошто сам водио удобан живот, да дођем у искушење да одступим ако би био озбиљно угрожен, рецимо, ако бих изгубио свој дом, запослење или додир са својом породицом, или био’ у затвору и подносио физичка злостављања?’

8. Какав савет нам се пружа у Јеврејима у вези подношења прогонства?

8 Када је Павле коментарисао о испољавању вере упркос противљења, побудио нас је да размотримо како је Исус трпео (Јеврејима 12:2, 3). Затим нас је Павле подсетио да жестоко прогонство, које би могло да наиђе, треба да сматрамо као облик корисног карања. Наравно, Бог не проузрокује прогонства; он их само допушта. Прогонства нас могу школовати или нам помоћи да се побољшамо у потребним хришћанским особинама, као што су устрајност стрпљивост, лојалност и поуздање у Јехову (Јеврејима 12:4-11; Јаков 1:2-4).

9. (а) Како знамо да несавршени људи могу да издрже прогонства? (б) Шта се дешавало са неким сестрама у једној атеистичкој земљи за време 1960-тих година?

9 Да не би смо помислили да само савршени човек, као Исус, може такве ствари да издржи, у Јеврејима се истичу несавршени људи и жене, слични нама, који су истрајали у вери (Јеврејима 11:35-40; 12:1). Тај ’облак сведока’ који су вером издржали многе тешкоће порастао је у савременом добу. Августа 1982. био је одштампан у једном швајцарском часопису чланак у којем је писало о доживљајима једне жене са Јеховиним сведоцима у женском затвору (на радилишту) у једној атеистичкој земљи. Она је била са њима у затвору пре око, две деценије. Овде дајемо срж њених коментара:

 Само веће цркве имају делимичну слободу зато што проповедају оно што држава одобрава. Али то није случај са мањим верским заједницама чији се чланови састају по кућама. Највише су прогоњени Јеховини сведоци. Многи сведоци у чијим су кућама нађени примерци Куле стражаре били су осуђени на по 10 година затвора. Зато можемо да схватимо зашто су надлежни органи затвора били раздражени када су сведоци ипак некако добијали литературу у одређеној количини. Све затворенице су потпуно скинули и претресли их. Њихове хаљине су претражили до последње нити. Све затворенице које су радиле на пољима чували су наоружани стражари и претресали су их на капији када су се враћале у затвор. Упркос свему томе литература се појављивала. Било је као да су анђели ноћу долетали и спустили литературу. Већином су то биле млађе жене сведоци. Прво затварање би било од 5 до 7 година, друга осуда је била не мање од 10 година. Сведокиње су биле у најгорем положају у логору. Када су се састале више од три, било им је наређено да се разиђу.

10. Коју решеност у погледу прогонства можемо постићи помоћу књиге Јеврејима?

10 Код разматрања узора вере под прогонствима у прошлости, Павле каже у Јеврејима да свет није био достојан тих људи, али да ће се Јехова побринути да ’дођу до савршенства’ у земаљском рају. Ко би могао да тражи више? Стога, примимо к срцу и старе и савремене узоре вере. Уместо да одступамо на пропаст, морамо бити решени да ’верујемо да бисмо сачували на животу душу’ (Јеврејима 11:38, 40; 10:39).

Немојмо да ’склизнемо’

11. Како би могла постојати опасност да ’склизне’ за некога који је већ извесно време хришћанин?

11 У Јеврејима се показује да је друга опасност да ’склизнемо’ (Јеврејима 2:1). Размисли како може да дође до тога. Нека особа — то може бити било ко од нас — је постала хришћанин и била изванредно одушевљена. Учествовала је већ у служби проповедања када је још поседовала ограничено библијско познање (Дела апостолска 3:1-9; 8:39; 13:48, 49). После неколико година њено узбуђење требало је да сазре у ватрену ревност и дубоко предање. Да ли се то заиста догодило? Да ли сматра хришћанску службу као средство за изражавање љубави према. Богу и помагање другима, као што се и њему помогло? Или је обавља рутински, као неки свакодневни посао? Ако има децу, да ли их редовно и одушевљено подстиче да буду пуновремене слуге? Или то спомене само понекад и без већег убеђења, док говори позитивније о стицању светског наобразовања, о добро плаћеном запослењу или о стицању елегантног дома (Откривење 2:4)?

12. (а) Шта нам се предлаже у Јеврејима да не бисмо ’склизнули’? (б) О којим питањима треба да размислимо што се тиче обраћања пажње Речи?

12 Ако не желимо да ’склизнемо’, морамо да ’обратимо, више него обично, пажњу на оно што смо чули’ (Јеврејима 2:1). Неки јеврејски хришћани су затајили у томе. Након што су научили ’основну науку о Христу’, нису ’тежили ка зрелости’. Када је требало да буду учитељи, још увек су били ’на почетним основама’ (Јеврејима 5:12-6:2). Како стоји ствар са нама? Да ли се само „котрљамо“ или напредујемо поклањајући пажњу личном студију? Да ли настојимо да читамо свакодневно нешто из Библије? Да ли студирамо хришћанске публикације са искреним занимањем и разговарамо са другима о новим стварима које смо научили? Да ли ми помажемо својој деци да напредују изнад ’млека Речи’? Да ли могу да објасне на темељу Библије истину о души, васкрсењу, тројству, земаљском рају итд? Да ли то раде у служби проповедања и да ли су још увек у томе на прошлогодишњем нивоу или су сада боља (1. Петрова 3:15)?

13. Какав пример су нам оставиле сестре у затвору с обзиром на студиј и на коју мисао нас то наводи?

13 Узми у обзир сестре у затвору, о којима је било речи у чланку:

 У оно мало слободног времена које су имале трудиле су се да уче напамет одломке из Библије. Такође су училе стране језике, нарочито енглески, француски и немачки. Литература коју су добијале била је понекад на тим језицима и оне које су их училе могле су да преведу градиво другим сестрама које нису разумеле те језике.

 Мада је мало нас који смо приморани да радимо толико много часова као оне уз ограничене оброке хране, да ли ми употребљавамо марљиво своје време као оне да би ’обратили, више него обично, пажњу на оно што смо чули’?

Немој да ’отпаднемо’

14. Шта се може догодити чак особама које су дуго времена хришћани?

14 Пошто нас се побуђује у Јеврејима да наставимо да напредујемо, упућује. се још опомена да они ’који су некад били просвећени могу да отпадну’, чак можда и до те мере да не могу више да се покају (Јеврејима 6:4-8). Да, хришћани који су дуго служили Богу, чак и помазанике који су ’постали учесници духа светога’ може привући нешто примамљиво у садашњем поретку.

15. Како су неки отпали због секса и пословних пракси?

15 Известан број је отпао услед жеље тела или жеље за богатством (1. Јованова 2:16). Наравно, жеља за сексом је у питању када млади ступају у предбрачне полне односе. Али узми у обзир други аспект. Неким венчаним особама је постало досадно са својим брачним другом и почели су да се састају са другом особом која изгледа привлачнија, која је интересантнији саговорник или успешнија у свету. На жалост, то је често довело до развода и неморалног ступања у нови брак. Други су ’отпали’ због материјалних тежњи, били су увучени у пословне праксе које су потпуно непоштене или које нису одобрене од државе и које заобилазе плаћање пореза (Матеј 22:21). Или су се бавили огромним новчаним подухватима или шемама како брзо постати богат што људе доводи у искушење да похлепно искористе своју браћу (упореди са Делима апостолским 20:33; 2. Солуњанима 3:10, 11). Поред тога што таква настојања често бацају у засенак интересе Царства, она још доводе до љутње, свађе, ако не и оптужби за превару. Следеће речи из Библије су тачне: „Који пак хоће да се богате упадају у искушења и замку“ (1. Тимотеју 6:9, НС).

16. Који добар пример су оставиле сестре у затвору што се тиче одолевања искушењима?

16 Ако смо довољно понизни да признамо да нисмо тако јаки да не можемо пасти, треба да будемо одлучни да не западнемо у почетке искушења и греха (Римљанима 12:3; 1. Коринћанима 10:12). Сестре у том радном логору пружају нам добар пример:

 Неке су од њих, једну по једну, водили у велики град где је било продавница, биоскопа и других забава на претек. На пример, два службеника тајне полиције одвела су једну сестру у радњу препуну разноврсном храном. Рекли су јој: ’Изабери што хоћеш.’ Она је рекла да јој ништа не треба. Било је ужасно показати полице са свежим хлебом и колачима изнуреној особи која годинама није имала довољно да једе. У слична искушења су је доводили у робним кућама и биоскопима. Иако су је неколико недеља држали у том граду и обећали јој слободу ако одступи од своје вере, ништа није користило. Успело им је да сломе веру само код једне сестре. Месецима касније је она дошла поново у логор. На њој се могло видети да се угојила и сада је била модерно обучена. Одржала је двочасовно предавање својим бившим сестрама које је нису чак ни поздравиле. Очигледно су они из тајне полиције мислили да је то био веома довитљиви подухват и да ће се сестра сада покорити и одрећи своје вере. Међутим, тиме су постигли сасвим супротан резултат.

17. Како треба да мислимо о искушењима са којима смо суочени?

17 Да ли мислиш да би могао одлучно да се одупреш таквим искушењима? Али шта је са искушењима са којима се ти суочаваш? Павле је писао: „Гледајте, браћо, да како не буде у коме од вас зло срце које не верује, па да отпадне од живога Бога, него бодрите један другога сваки дан, док год се каже ’данас’, да који од вас не отврдне од преваре (преварне силе) греха“ (Јеврејима 3:12, 13, др Чарнић). Да не бисмо отпали или одступили, треба да се концентришемо на „данас“.

Испољавајући веру „данас“

18. Зашто су Израелци пропустили да уђу у Божји мир?

18 Павле је базирао свој коментар о „данас“ на цитату из Псалма 95:7-11 (Јеврејима 3:7-11). У том одломку се спомиње да су Израелцима срца отврднула у време Мојсијево. Израелци су показали недостатак вере када су чули извештај од Исуса Навина и Халева о Обећаној земљи (4. Мојсијева 13:17-14:38). Иако су могли да уживају мир и благослове у Божјем дану мира који је био у току, Израелци, са својим отврднулим срцима и неверовањем, одбили су да уђу у ту земљу и живе у њој. Зато је Бог допустио да лутају 40 година по пустињи (Јеврејима 3:17-19).

19. Када и како можемо да уђемо у Јеховин мир?

19 Божји велики Дан сабата или дан одмора се наставља (1. Мојсијева 1:31-2:3). Павле је писао да је „остављено обећање да се уђе у његов мир“ (Јеврејима 4:1, 9, др Чарнић). Дакле, ми хришћани можемо сада да уђемо или останемо у том ’миру’. Како? Тиме што верујемо, не у Исуса Навина из прошлости, већ у већег Исуса Навина, свог вођу Исуса Христа. Такође треба да прекинемо са делима неверовања, која испољавају људи који не верују стварно да ће икада доћи ново уређење. Свој живот су концентрисали на рекреацију и уживање. Можда желе да постану „неко“ стицањем положаја или титуле. Или можда теже да буду „пријатне“ особе, које сви воле.

20, 21. (а) Која дела треба да избегавамо? (б) У ком добром делу треба да учествујемо, на примеру које нам дају сестре у затвору?

20 Ако верујемо у Исуса и у оно што предстоји Божјем народу, требало би да то покажемо својим делима. Павле је писао: „Ко, наиме уђе у његов мир тај је починуо од својих дела“ (Јеврејима 4:10: др Чарнић). Дакле, уместо дела неверовања или оних по којима желимо да се оправдамо, ми морамо да имамо дела која одражавају веру.

21 Главно дело хришћанина састоји се у томе да говоримо о Јехови Богу и његовом Сину, Што се тиче Исуса, Павле је подстицао: „Држимо се чврсто исповедања за њега“ (Јеврејима 4:14, НС). Природно је да можемо и да треба да то радимо на хришћанским састанцима док тамо јавно објављујемо своју наду (Јеврејима 10:23-25). Али то ’јавно објављивање’ треба да укључи исповедање наше вере и нада другима. Требало би заиста, да се осећамо натеранима да приносимо „жртве хвале, то јест плод усана које јавно објављују (Божје) име“ (Јеврејима 13:15; 1. Коринћанима 9:16). Аутор раније споменутог чланка прича о разговору којег је водио са једном сестром:

 Рекао сам да власти не терају у затворе све њих због њиховог веровања, већ зато што проповедају другима. Ако би седели код куће и тихо се молили, нико то не би знао. Она је на то одговорила: ’То је тачно, али је наша обавеза да говоримо другима и стекнемо нову браћу и сестре. Не можемо да будемо себични и да припремамо само себе за живот на Земљи у току миленијума. Сви људи треба да знају какав живот ће тада бити.’

22. Које уверење имаш на основу писма Јеврејима?

22 Ти можеш да приметиш да је кључна тачка у Јеврејима да морамо ’дати све од себе да уђемо у (Божји) мир, да нико не западне . . . у непослушност’ (Јеврејима 4:11, НС). Можемо осећати дубоко задовољство зато што се налазимо управо сада у том миру, као и имати осигурану наду да ћемо наставити да се налазимо у том миру када буде све живо на земљи обожавало Бога. Без сумње је Јехова вољан да благослови и сачува оне који вером и послушношћу улазе сада у његов мир. Он ’награђује оне који га искрено траже’ (Јеврејима 11:6). Ако се појављују икакве сумње, онда су оне везане за нас. Па чак и ми не треба да будемо под сумњом. Својом вером и издржљивошћу, као и Божјом помоћи, можемо да ’дохватимо наду која је пред нама’ (Јеврејима 6:18).

Да ли си имао користи од градива?

□ Који си нарочит савет или поуку извукао из књиге Јеврејима?

□ Које користи можеш извући из примера неких сестара у затвору?

□ Како те подстиче ставак из Јеврејима 2:1 да избегаваш да клизиш?

□ Како можеш да уђеш у Божји мир?

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 24. страни]

Многи сведоци у чијим су кућама нађени примерци Куле стражаре били су осуђени на по 10 година затвора

[Истакнути текст на 25. страни]

Сведокиње су биле у најгорем положају у логору. Када су се састајале више од три, било им је наређено да се разиђу

[Слика на 26. страни]

Израелци су чули извештај од Исуса Навина и Халева, али су показали иедостатак вере. Стога нису могли да уђу у Божји мир у Обећаној земљи