Прва Мојсијева инспирише, на веру, наду и храброст

Јеховини сведоци ће почети у јуну месецу да студирају библијску књигу Прву Мојсијеву. Неко време ће се осматрати тај узбудљиви извештај у недељној Теократској школи за службу проповедања. Овај чланак је сада објављен као помоћно средство за разумевање и уверени смо да ће на питања која ћете можда имати у вези Прве књиге Мојсијеве, тог заиста занимљивог дела Светог писма, дела који изграђује веру, дати одговоре.

ЈЕХОВИ се допадају само они који безусловно верују у њега. А они и имају сигурно разлог да се у њега уздају, јер је он ’Бог који даје наду’ и његова дивна обећања никада не остају неиспуњене. Додуше, док очекује испуњење тих обећања, могу се суочити са тешкоћама и кушњама. Али они који ’чекају на Јехову’ могу имати бесмртну храброст, јер Бог увек. Заштићује оне који му верно служе (Римљанима 15:13; Псалам 31:23, 24; Јеврејима 11:6).

Све то је добро приказано у библијској књизи 1. Мојсијевој. Ту је књигу написао Мојсије 1513. пре н.е. у пустињи Синају и тај драгоцени део Божје речи инспирише на веру, наду и храброст.

Кратак преглед књиге

Досежући милијарде година уназад, 1. Мојсијева почиње следећим речима: „У почетку створи Бог небеса и Земљу“ — небеско и земаљско стварство. Земља је припремљена за људско становништво и човечанство стоји у свој савршености пред Богом. Иако је рај изгубљен услед учињеног греха, Јехова даје наду тиме што је прорекао ’семе’ које ће здробити главу змији. Праведни Авељ приноси у вери Богу прихватљиву жртву, али бива убијен од руке свог брата и тако је он први Јеховин сведок који је подлегао мученичкој смрти (1. Мојсијева 1:1-4:26).

Енох ’ходи са Богом’ поступајући у складу са божанском вољом. Али стање се погоршава,  пошто непослушни анђелски ’синови Божји’ жене се са људским женама и тако се рађају Нефилими. Па ипак, Ноје, пун вере, наде и храбрости, гради арху, упозорава на долазећи потоп и коначно, преживљава ту свеопшту пустош са својом породицом. Претпотопни свет је прошао, човечанство улази у нову еру. Али временом градитељи Вавилонске куле желе да начине себи име. У томе бивају спречени када Аврам: има чврсту веру и поступа како му Бог даје упутства, те напушта Ур халдејски и настањује се у шатору у земљи коју Јехова обећава да ће дати њему и његовим потомцима. Бог извршава осуду над злим становницима Содоме и околних градова. Временом Аврам добија Исака и тако се испуњава Божје обећање. Међутим, годинама касније Аврам је стављен пред велики испит кад му Јехова наређује да принесе тог сина на жртву. Заустављен од анђела, острели патријарх не мора да изврши тај чин. Али сада нема сумње да је он човек од вере и уверен је да ће се кроз његово семе благословити сви народи. Аврам је ожалошћен због смрти своје вољене жене Саре, али може да гледа напред са сигурном надом у васкрсење (1. Мојсијева 11:10-23:20; Јеврејима 11:8-19).

Аврам уговара преко свог слуге венчање Исака са Ребеком, женом која верује у Јехову. Током времена он добија близанце, Исава и Јакова. Исав презире право првородства и продаје га Јакобу, који касније добија благослов од свог оца. Јаков бежи у Падан-Арам, где се жени са Лијом и Рахиљом. Нешто око 20 година чува стадо свог таста Лавана и тада га напушта са својом породицом. Касније се Јаков рве са анђелом, бива благословен и добија друго име, наиме, Израел. Као човек од вере, имајући осигурану наду, Израел наставља да живи као странац у Ханану, обећаној земљи (1. Мојсијева 24:1-37:1).

Љубомора наводи Јаковљеве синове да продају у ропство свог брата Јосифа. У Египту Јосиф долази у затвор због своје верности и храбре оданости Божјим високим моралним мерилима. Након извесног времена бива ослобођен из затвора да би протумачио, уз Јеховину помоћ, фараонов сан који прориче седам родних година, а затим седам гладних година. У Египту га постављају за управитеља хране. Јосифова браћа траже храну у Египту, али при томе не препознају Јосифа. Најпре их Јосиф куша, и најзад открива свој прави идентитет. Верни Јаков се поново састаје са својим одавно изгубљеним сином и патријархова породица настањује се у земљи Гесемској. На самртној постељи Јаков благосиље своје синове и наведен је да прорекне да скиптар и заповеднички штап неће одступити од Јуде док не дође Шило — то је пророчанство које даје сигурну наду у велике благослове у току долазећих векова. Јаковљеви посмртни остаци преносе се у Ханан и тамо бивају укопани. Јосиф умире у старости од 110 година и његово тело се балсамује, да би се једног дана пренело у Обећану земљу (1. Мојсијева 37:2-50:26; 2. Мојсијева 13:19).

Ако пажљиво читаш 1. Мојсијеву, имаћеш велике користи од тог узбудљивог извештаја о вери, нади и храбрости. Међутим, док будеш читао ту књигу, можда ћеш имати нека питања у вези ње. На нека од тих питања можемо да одговоримо ако поближе размотримо ту прву књигу Библије.

Свет пре потопа

●1:26 — Како је човек био створен по слици и прилици Божјој?

Човеку је непознато Божје обличје (5. Мојсијева 4:15-20). Али човек је био створен у слици и прилици Јехове тако што је био створен са Божјим особинама као што су правда, мудрост, моћ и љубав (5. Мојсијева 32:4; Јов 12:13; Исаија 40:26; 1. Јованова 4:8). Пошто те особине поседује и Божји син, Реч, Јехова је а правом рекао њему: „Да начинимо човека у својој слици, по свом обличју“ (Јован 1:1-3, 14).

●4:17 — Где је Кајин нашао жену?

Адам ’поста отац синовима и кћерима’ (1. Мојсијева 5:4, НС). Дакле, Кајин је узео за жену једну од својих сестара. Касније је Божји закон забрањивао Изрелцима да ступе у брак са рођеном сестром (3. Мојсијева 18:9).

 ●6:6 — У којем смислу је Јехова ’пожалио’ што је начинио човека?

Хебрејска реч која је овде преведена са ’пожалити’ односи се на промену става или намере. Јехова је савршен и зато није начинио никакву грешку код (стварања човека. Али је променио свој душевни став према злобној генерацији пре потопа. Више није изражавао став Створитеља људи, већ уништаваоца људи услед тога што му се није допадала њихова злобност. Јехови је било жао што је људска злоба изискивала велико уништење живота, али он је био обавезан да тако поступи да би подржао своја праведна мерила. Чињеница да је сачувао неке људе показује да се његово жаљење ограничило само на оне који су били рђави у речима и делима (2. Петрова 2:5, 9).

Човечанство улази у нову еру

●8:11 — Где је могао голуб да нађе лист маслинов ако је дрвеће било уништено потопом?

Без сумње су воде потопа извршиле неповољни утицај на многа дрвећа. Међутим, маслиново дрво је сасвим тврдо дрво. Тако је маслиново дрво могло да остане живо под водом неколико месеци за време потопа. Дакле, како су се воде потопа смањивале, тако се потопљено маслиново дрво поново нашло на сувом тлу и могло да пусти листове, од којих је голуб могао лако да откине један. У другом случају, маслинов лист који је голуб донео Ноју, могао је да буде узет од далеко млађе младице која је никла после повлачења воде потопа.

●9:24, 25 — Зашто је Ноје проклео Ханана када је Хам био кривац?

Врло је вероватно да је Ханан био крив због злоупотребе или изопачавања личности свог деде Ноја, док је Хам био сведок тога не предузевши ништа против тога. Изгледа да је Нојев син Хам још другима причао о том испаду, док су Сим и Јафет покрили свог оца. Зашто су они били благословени, док је вероватни извршилац тог злог дела, Ханан био проклет, а Хам, који је томе присуствовао и проширио гласине о томе, патио је због срамоте нанете његовом потомству. Мада у Писму нису описани сви детаљи о томе, овде је важно да је Јехова проузроковао да Ноје изрекне то пророчанство и да се Бог побринуо да се оно испуни када су Хананеји, који нису били уништени од Израелаца, пали у ропство Симових потомака (Исус Навин 9:23; 1. Царевима 9:21).

●10:25 — Како се ’разделила’ земља у време Фалеково?

Фалек је живео од 2269. до 2030. пре н.е. Његово име је значило „деоба“, и ако му је име било дато при рођењу, указивало је пророчански на запажену деобу до које је дошло за време његовог живота. Тада се ’земља (или земаљско становништво) поделило’. Библијски извештај указује да је ’у његовим данима’ Јехова проузроковао велику деобу тиме што је помешао језик градитељима Вавела и ’расуо их по свој Земљи’ (1. Мојсијева 11:9; види такође 10:1, 6, 8-10; 11:10-17).

Патријарси са постојаном вером

●15:13 — Како се испунило проречено 400-годишње угњетавање Аврамовог потомства?

Тај период угњетавања почео је 1913. и трајао све до 1513. пре н.е. Када је Аврамов син Исак био одбијен од сисе у старости од 5 година (1913. пре н.е.), подсмевао му се његов полубрат Исмаило (који је тада имао око 19 година). Озбиљност тог подсмевања Аврамовог наследника јасно се види из Сарине реакције и Јеховиног одобрења да се отерају Агара и њен син Исмаило када је то захтевала Сара (1. Мојсијева 21:8-14; Галатима 4:29). Тај 400-годишњи период угњетавања навршио се 1513. пре н.е. када су Израелци били ослобођени из Египта.

●19:30-38 — Да ли је Јехова опростио то што је Лот једном био пијан и постао отац синовима својих двеју ћерки?

Јехова не опрашта ни родоскрнављење, а ни пијанство (3. Мојсијева 18:6, 7, 29; 1. Коринћанима 6:9, 10). Штавише, Аврамов Синовац, Лот, осудио је ’безакоње’ становника Содома и очигледно је био веома ожалошћен због неисправног поступка у који је сам запао, јер га је Бог, који испитује срце, сматрао ’праведником’ (2. Петрова 2:8). Сама чињеница да су кћери опиле Лота указује на то да су схватиле да сигурно не би пристао да има са њима сексуалне односе у трезном стању. Пошто су били странци у тој земљи, Лотове кћери су мислиле да је то једини начин на који могу да спрече гашење његове лозе. Тај извештај није записан у Библији да побуди на еротске мисли, већ да открије сродство између Моаваца и Амонаца, с једне стране, и Аврамових потомака, Израелаца, с друге стране.

●28:12, 13 — Које је значење имао Јаковљев сан о ’лествама’?

Те ’лестве’ (које су можда изгледале као узлазне камене пречке) указивале су на комуникацију између земље и неба. Указивале су да анђели. служе између Јехове и људи које он одобрава (упореди са Јованом 1:51).

●31:19 — Шта су били терафими („идоли“, Даничић-Караџић) које је Рахиља украла Лавану?

Терафими су били породични богови или идоли. Археолошки проналасци у Месопотамији указују на то да је поседовање таквих кипова одређивало ко ће добити породично наслеђе. Могуће је Рахиља на то мислила и дошла до закључка да је сасвим оправдано ако узме терафиме пошто је њен отац Лаван непоштено поступио са њеним мужем Јаковом (1. Мојсијева 31:14-16). Али нигде у Библији не постоје индиције да је Јаков икада покушао да употреби терафиме да би добио породично наслеђе. На крају су и ти идоли били; одстрањени када је Јаков закопао све стране богове које су му предали његови укућани (1. Мојсијева 25:1-4).

●44:5 — Да ли је Јосиф заиста употребљавао пехар да из њега чита прорицање?

 Јосиф је одлучио да испита своју браћу која га нису препознала. Тако је заповедио свом слузи да напуни храном њихове вреће, стави новац свакога у грло његове вреће, а Јосифов сребрни пехар у грло Венијаминове вреће. У свему том се Јосиф приказивао као управитељ једне паганске земље. Дакле, пехар и све што је речено о њему били су део плана да Јосифова браћа стекну такав утисак о њему. Као верни обожавалац Јехове, Јосиф није заиста употребљавао пехар да би из њега читао прорицања, као ни што Венијамин није украо пехар.

●49:10 — Да ли постоји разлика између скиптра и заповедничког штапа?

Да скиптар је палица коју носи владар као симбол краљевске власти. Заповеднички штап јесте дугачак штап који служи као симбол моћи заповедања. Тиме што се осврнуо и на скиптар и на заповеднички штап, Јаков је указао да ће значајну власт и моћ поседовати племе Јудино све до доласка Шила. Тај Јудин потомак јесте Исус Христ, коме је Јехова дао небеску власт. Христ држи краљевску власт у својим рукама и има моћ да заповеда (Псалам 2:8, 9; Исаија 55:4; Данило 7:13, 14).

Основа за веру, наду и храброст

Прва Мојсијева пружа нам јасно основу за веру, наду и храброст. Инспирише на веру у Јехову и наду у обећано ’семе’ благослова (1. Мојсијева 3:15; 22:18). Та нам књига уједно помаже да се храбро суочимо са будућношћу, као што су то чинили и раније Јеховини сведоци.

Те Божје слуге ’тежиле су за бољим местом које припада небу’ и Јехова је ’припремио град за њих’ (Јеврејима 11:15, 16, НС). Као што су они гледали напред, на краљевско уређење, тако и ми да имамо поверење у њега. И као ти Јеховини сведоци, да и ми имамо праву веру, наду и храброст.