Проповедање јеванђеља — његово место у правом обожавању
Проповедање јеванђеља — његово место у правом обожавању
„Не би требало да ваша вера зависи од људске филозофије, већ од силе Божје“ (1. Коринћанима 2:5, Јерусалимска Библија).
1. (а) По којој су активности познати Јеховини сведоци широм света? (б) Колико је важна та активност?
ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ су свуда познати као јеванђелисти, то јест објавитељи добре вести. Енглески социолог, Ј. А. Бекфорд, приметио је то у часопису Social Compass од јануара 1977: „Сведоци се налазе међу најистрајнијим и најенергичнијим јеванђелистима и обрађивачима у савременом свету.“ Још је додао: „То је очигледан, мада често занемарен, разлог за стопу пораста кулостражарског покрета,“ Али да ли се допада Јехови проповедање о Царству и прављење ученика? Историја и савремене чињенице одговарају потврдно на то Проповедање јеванђеља или добре вести о Божјем царству је подножје хришћанства. Оно је обележје Божјег народа, како у прошлости тако и у садашњости.
2. Шта се постиже проповедањем Царства?
2 Шта се постиже проповедањем Царства? Њиме се омогућује да неко видљиво изрази љубав и цењење према Свемогућем Богу и његовом људском стварству (Матеј 22:37-39). А што је најважније, проповедањем јеванђеља обзнањује се другима Јеховина ненадмашива мудрост и изванредна сила (Дела апостолска 1:8; 4:33; Ефесцима 3:10).
Јехова је покровитељ добре вести
3. (а) Зашто може Јехова да се опише као јеванђелиста? (б) Ко је био средиште добре вести и шта је био његов задатак?
3 Јехова је био први јеванђелиста или доносилац добре вести. Својим првим пророчанством је објавио добру вест о ослобођењу несавршеног човечанства помоћу обећаног ’семена’ (1. Мојсијева 3:15). Касније је Бог прорекао преко свог пророчког говорника, Исаије, да ће Месија Исус Христ, као главно ’семе’ да ’каже добру вест кроткима’ (Исаија 61:1). Дакле, Јехова је намеравао да Христ буде проповедник добре вести — јеванђелиста.
4, 5. Како су анђели деловали као јеванђелисти?
4 Јехова је дао другима у налог да говоре добру вест. Моћна духовна створења, анђели, учествовали су у том од Бога признатом делу. Занимљиво је да и у јеврејским и грчком језику реч „анђео“ значи дословно „весник“ и да реч „јеванђелиста“ потиче од две грчке речи које значе „добро“ и „анђео“ (или „весник“). На пример, Божји анђео ’је објавио унапред добру вест Авраму’ (Галатима 3:8; 1. Мојсијева 22:15-18). Та је добра вест имала за учинак да ће из Аврамове лозе произићи обећано ’семе’ и да ће се сви народи благословити у том ’семену’ (1. Мојсијева 12:2, 3). Двадесет векова касније послужио је анђео Гаврило као јеванђелиста и најавио Захарији рођење Јована Крститеља, следећим речима: „Послан сам да говорим с тобом и да ти објавим добру вест о томе.“ Јован Крститељ је припремио пут главном Аврамовом ’семену’, Исусу Христу (Лука 1:19).
5 Гаврило је и даље деловао као јеванђелиста и појавио се пред Маријом да јој донесе радосну вест да ће она родити Исуса (Лука 1:26-38). Месецима касније пастири су се уплашили када им је анђеоски јеванђелиста саопштио: „Не бојте се; јер гле, јављам вам добру вест о великој радости која ће бити свему народу.“ Потом се том анђелу придружило мноштво духовних створења која су потврђивала ту поруку о доброј вести (Лука 2:8-14). Изванредни доказ силе коју Бог примењује да, би преносио добру вест преко анђела није престао код рођења његовог Сина, већ је и даље постојао у току првог века историје хришћанске скупштине. Један анђео је ослободио затворене апостоле и заповедио им: „Говорите народу“ (Дела апостолока 5:20). Анђели су водили хришћане да пронађу заинтересоване особе и помагали су Божјим слугама (Дела апостолска 8:26; 10:3; 12:7-11). И апостол Јован, који је под инспирацијом описао догађаје ’у дану Господњем’, видео је у визији ’како лети анђео посред, неба имајући да објави вечну добру вест’ — у ствари, да надгледа свеопште ширење поруке о Царству, које спроводе Јеховине слуге на Земљи (Откривење 1:10; 14:6).
Христов налог: Проповедајте јеванђеље!
6. (а) Какав је темељ положио Исус за објављивање добре вести? (б) Како је Исус осигурао наставак дела јеванђелизације после његове смрти?
6 Зашто је прва хришћанска скупштина сведочила тако смело и динамично? Зато што је Христ, њен оснивач, употребљавао Божју мудрост и силу да би саградио на себи снажну организацију јеванђелиста. Христ је то урадио на два начина. Прво, испунио је свој властити задатак ’да гсвори добру вест кроткима’ (Исаија 61:1). И друго, лично је поучио својих 12 блиских сарадника како да проповедају, а потом је поучио у том још 70 других. Тако је Христ успоставио солидно језгро проповедника који ће спроводити дело јеванђелизације после његове смрти (Матеј 10:5-42; Лука 10:1-16).
7. Како се Божја мудрост разликовала од људске у погледу доношења добре вести људима?
7 Исус је био човек од дела у проповедању Царства. Био је запослен проповедајући јеванђеље зато што је знао да људи треба да чују добру вест о Божјем царству — новој небеској владавини ноја ће донети земљи трајан мир и одстранити све узроке невоља. Након што је завршио са обиласком градова и села у циљу јеванђелизације и приметио жалосно духовно стање становништва, рекао је својим ученицима: „Да, жетва је велика, а радника је мало. Молите дакле господара жетве да пошаље раднике на своју жетву“ (Матеј 9:37, 38, НС). Убрзо је Исус почео да испуњава такав захтев. Једна од првих његових одредаба апостолима била је: „А ходећи проповедајте и говорите: ’Приближи се царство небеско’“. Његов поклич је био да се проповеда људима. Људска мудрост би можда диктирала успоставу неког бирократског социјалног програма или подземно револуционарно веће да би се умирило човечанство у невољи; али Христ је изразио Божју мудрост. Она је једноставно гласила: „Проповедајте“ (Матеј 10:7, НС).
8. Како је Христ реаговао када су се његови ученици вратили из проповедања и зашто тако?
8 Након што је дао та упутства, Исус је разговарао са другима и рекао им да и они проповедају јеванђеље. Када су се ти проповедници вратили и известили да су имали успеха, Исус је био веома радостан и рекао је: „Јавно те хвалим Оче, Господе неба и земље, што си брижљиво сакрио ово од мудрих и школованих, а открио си малолетнима“ (Лука 10:21). Ти ’малолетници’ били су Христови одрасли ученици и проповедање је било њихово оруђе којим су откривали другима истину о Богу. Дакле, право хришћанство није било чврсто успостављено захваљујући људској филозофији или моћи, већ захваљујући божанској мудрости и сили које су дошле до изражаја кроз проповедање о Царству.
Сви су ученици проповедали јеванђеље
9. Наведи примере како историчари показују да је основа првог хришћанства било проповедање Царства?
9 Ако је проповедање добре вести о Царству основно дело хришћанства, тада су морали да буду сви први хришћани проповедници јеванђеља. Да ли су то били? Историја нам на то одговара потврдно. Запази шта се изјављује у овим делима о хришћанима из првог века:
„Сви хришћани оних дана били су ’мисионари ’“ (Историја западне цивилизације).
„Тај први мисионарски задатак показује да снага тог раног задатка није никако била ограничена само на апостоле. Већ је читава хришћанска заједница била колективно у то укључена“. (Нова католичка енциклопедија).
„Жеља да сведочи о својој вери и начину живота јесте обележје које се очекује од сваког хришћанина“ (Америчка енциклопедија).
10. (а) Када је хришћанска скупштина постала проповедничка организација? (б) Какав је чудотворни дар дао Бог првим хришћанима и у коју сврху?
10 Управо од тренутка када је хришћанска скупштина почела да постоји, наиме, од 33. н.е. била је она проповедничка организација. Њени први чланови (око 120 ученика) нису губили времена да постану проповедници царства. Од Бога инспирисани историјски извештаји показују да ’су били испуњени светим духом и почели да говоре’. Запази да су сви, а не само неки, почели да говоре ’о величинама Божјим’ (Дела апостолска 2:4, 11). Овде је био доказ Божје силе и мудрости које Су улиле тим прихватљивим обожаваоцима зачуђујућу способност да сведоче на језицима које никада раније нису учили. То је било чудотворна успостава хришћанске скупштине на темељу објављивања добре вести.
11. Како је Петар подвукао да сви хришћани морају да буду проповедници?
11 Касније је тог истог дана Петар применио Јоилово пророчанство на новоуспостављену хришћанску скупштину: „’у последње дане’, говори Бог, ’излићу од свог духа на сваку врсту тела, па ће ваши синови и ваше кћери пророковати, и ваши младићи гледаће визије, а ваши старци ће снивати снове’“ (Дела апостолска 2:17, 18; НС; Јоило 2:28, 29). Сви хришћани су морали да буду јеванђелисти, људи, жене и чак омладинци требало је да активно учествују у пророковању или објављивању, да говоре Божју поруку о доброј вести и буду усхићени њоме.
Проповедање јеванђеља укључује и упозоравање
12. Зашто порука о Божјем царству није добра вест за свакога?
12 Порука о Божјем царству није добра вест за свакога, јер она укључује и упозорење на уништење. Садашњи покварени поредак и сви његови поборници морају да нестану ако добра вест треба да буде од трајне користи (Приче Соломунове 21:18). Искрени обожаваоци Јехове не могу да претворе Земљу у рај ако остану трагови злобе који каљају њену лепоту. Покровитељ добре вести није заповедио само да се ’објави година благонаклоности’, већ и да се објави ’дан освете Бога нашега’ (Исаија 61:2, НС). Тако слично и порука једног анђела споменутог у Откривењу укључује следеће речи: „Бојте се Бога и одајте му славу, јер дође час његовог суда“ (Откривење 14:7, НС).
13. (а) Какав су став према проповедању јеванђеља имали први хришћани? (б) Покажи на основу Писма како су први хришћани осећали хитност тог дела?
13 Хришћани у првом веку осећали су сву хитност те добре вести и ширили су је на најбржи могући начин. И по том обележју добре вести препознавали су се први хришћани. „Очекивање времена свршетка код хришћана никада се није састојало једноставно из пасивне чежње за долазећим Божјим царством“, већ „је било изражено невероватном активношћу и убрзаним напорима да се свет припреми на Христов повратак и долазеће Царство“, коментарише се у Британској енциклопедији. Апостоли су схватили да је брзо проповедање јеванђеља било неопходни део хришћанства ако је требало јеванђеље до допре до свих људи пре доласка Божјег дана освете. То је имало за последицу да се хришћанство невероватно брзо ширило (Римљанима 10:13-14; 1. Солуњанима 5:2,6; 2. Петрова 3:11-14).
14, 15. Како је продор јеванђеља утицао на историју?
14 Па иако је јасни звук поруке о Царству био пригушен и искривљен после првог века, ипак је очекивање свршетка задржало јаку снагу. По неким историчарима је, на пример експедиција Колумба у западну хемисферу у 15. веку била донекле извршена под утицајем веровања да до Индије треба брзо да допре добра вест пре него што би Христ дошао. Слична су гледишта проузроковала касније емиграције становништва, као на пример: емиграцију пуританаца у 17. веку, сеобу баптиста, квекера и методиста за Америку у 18. веку и емиграцију Немаца у Русију и Палестину у 18. и 19. веку.
15 Може ли се, дакле, рећи да је дело проповедања започето од Исуса Христа имало далекосежне и дуготрајне последице? Историја одговара на то потврдно. Мада се продор јеванђеља није увек одвијао онако како је Христ дао упутства, ипак је имао огромног утицаја на свет. У Британској енциклопедији даје се у закључку кратког прегледа о ’хришћанству’ следећа изјава: „Хришћанство је духовна онога која је утицала на људску историју јаче и дубље је променила од било којег другог чиниоца.“
Савремено проповедање јеванђеља
16. (а) До којег закључка можемо доћи у вези хришћана из првог века? (б) Које би питање могло да се постави у вези савременог сведочења?
16 Испитивањем тих божанских и световних историјских извештаја долазимо до важног закључка: сви хришћани у првом век;у били су јеванђелисти. Да би неко био и остао хришћанин, мора редовно до проповеда. Али зар то није постао данас наиван, незахвалан начин Обожавања, који није привлачан у савременом свету? Можда по људском мишљењу, али не по Божјем (Прича Соломунове 16:25; Јеремија 8:9).
17. Како су Јеховини сведоци обновили прво обележје проповедања јеванђеља?
17 Савремена историја Јеховиних сведока показује да се потпуно обновио прави;, чисти звук поруке о доброј вести о Царству. Слушајући Христову заповест запослени су они на до сада најобимнијем делу проповедања. Пре него што дође крај овог поретка мора да се обави свеопште сведочење (Матеј 24:14). У току последњих 100 година то је био главни циљ Јеховиних сведока. У првом издању Куле стражаре, тада званог часописа Сионска кула стражара и објавитељ Христове присутности, била је изнета сврха тог часописа на следећи начин:
„Ово је први број прве свеске Сионске куле стражаре и на месту је да објавимо циљ њеног објављивања. Он се састоји у томе да живимо у ’последњим данима’ и да желимо да буду потпуно свесни те чињенице ’укућани у вери’ „ (Јул 1879).
Јеховини сведоци су, као удружење јеванђелиста касније, 1884, организовали корпорацију. Њена сврха је била зацртана у другом члану њихове повеље који је гласио:
„Корпорација је основана у циљу ширења библијских истина на различитим језицима помоћу издавања трактата, летака, новина и друге религиозне документације, као и помоћу других законом одобрених средстава.“
Да ли ти инструменти испуњавају њихову најављену сврху? Историја одговара потврдно на то.
18. Како је проповедничко дело Јеховиних сведока скренуло на себе пажњу света?
18 Проповедничко дело Јеховиних сведока скренуло је на себе пажњу света. Свет је обратио пажњу на то дело и о њему се извештавало преко средстава јавног информисања, на врховним судовима и у историјским књигама. Од првог издања Куле стражаре на једном језику, када је било штампано месечно 6 000 примерака, па до садашњег издања са 10 050 000 штампаних примерака на 102 језика, њен тираж је постао већи од било ког другог религиозног часописа. Такође је био огроман пораст у броју проведених часова сваке године у служби проповедања. Скочио је са неколико хиљада у 19. веку на више од 384 милиона часова посвећених проповедању у 1982. У тој истој години било је растурено 286 милиона примерака разних публикација и више од пола милиона домаћинстава примило је бесплатни библијски студиј у 205 земаља. Све је то обавио релативно мали број људи — 2 477 608 Сведока у 1982.
19. (а) Коме приписују Јеховини сведоци успех који су постигли проповедањем јеванђеља широм света? (б) Шта би требало да радиш према Матеју 10:7, ако си јеванђелиста?
19 Да ли Јеховини сведоци тај изванредан извештај својим властитим интелектуалним способностима и својој снази? Не. Сва заслуга припада нашем мудром и силном Богу, Јехови, првом јеванђелисти. Дакле, шта ћеш ти да радиш? Ако си сагледао које место заузима проповедање јеванђеља у правом обожавању и искрено желиш да се допаднеш Јехови, тада проповедај јеванђеље редовно, из недеље у недељу — као што је Исус рекао: „ПРОПОВЕДАЈТЕ“ (Матеј 10:7, НС)!
Да ли можеш да одговориш на ова питања?
□ Како је Јехова подупирао објављивање добре вести?
□ Коју улогу су имали анђели у објављивању добре вести?
□ Којим је делом Исус Христ био потпуно заокупљен?
□ Зашто се може рећи да неко мора да буде јеванђелиста ако хоће да буде прави хришћанин?
□ Како је очекивање остало снажно код такозваних следбеника Христових?
□ Како доказују Јеховини сведоци данас да су прави јеванђелисти?
[Питања за разматрање]
[Слика на 9. страни]
Небески и земаљски јеванђелисти заједно сарађују на проповедању добре вести