Увид у вести

Хипноза — помоћ памћењу?

На једном недавном састанку Америчке асоцијације за унапређивање науке, један експерт је констатовао да се на хипнозу не може ослонити када се ради о томе да се користи као помоћ у полицијским истрагама. Мартин Орне професор Психијатрије на Универзитету у Пенсилванији каже да се у телевизијским драмама често приказује како један хипнотисани сведок успева да се сети неког детаља који је потребан да се ухвати кривац. Међутим он каже да у стварном животу, „докази који би се добили тим начином били би контроверзни и непоуздани“

Професор Орне је рекао научницима, „да проблем хипнотичког сећања лежи у чињеници да онај који хипнотише може утицати на сећање хипнотисанога. Уколико хипнотичар има неку опредељеност или став он може утицати на мозак субјекта. Према томе и пре свега хипнотичка меморија за сведочење при једној истрази се треба сматрати допуњеном. . . . У суду би се морало доказати да нисте на тај начин променили сећање сведока“. Али кад је сведок већ био хипнотисан, примећује Орне, не постоји начин да се то докаже. Оваква информација треба помоћи хришћанима. да размисле како би хипноза утицала на њихов однос према  Богу када се из овог материјала који је изнесен на овом скупу научника види да се на људски мозак може утицати да промени памћење. То се коси са највећом заповешћу: „Да љубимо Јехову Бога . . . свим мислима својим“! — Матеј 22:36, 37.