Какав је твој став према противницима истине?
Какав је твој став према противницима истине?
„И између вас самих устаће људи који ће говорити наопаке ствари да повуку са собом ученике (Дела апостолска 20:30, НС)
1, 2. (а) Од које користи су данас прошли догађаји из библијске историје? (б) Који нас нарочити догађаји из историје Израела и прве хришћанске скупштине сада занимају и зашто?
АПОСТОЛ Павле је рекао својој браћи у вери када је писао скупштини у Коринту да им оно што је написао у прошлости служи као опомињујући пример. То начело има далекосежне последице, све до наших дана. Многи прошли догађаји из библијске историје могу и имају савремене паралеле које нам помажу и пружају правилна упутства за наш живот (1. Коринћанима 10:11; Римљанима 15:4).
2 Зато ће нам бити од користи да размотримо неке од тих прошлих догађаја из историје Израела и прве хришћанске скупштине. Нарочито нас занимају догађаји или збивања везана за оне који су се противили Божјем делу и како су такве појаве утицале на Јеховине слуге у оно време. Ти догађаји помажу нама, који припадамо Јеховином народу, да будемо у стању приправности и повлачимо паралеле између догађаја наших дана и својих одговорности на том пољу (2. Тимотију 3:16, 17).
3. Како је био Јеремија упозорен и утешен?
3 Јехова је наредио евом верном слузи Јеремији некако 40 година пре пада Јерусалима године 607. пре н.е. да јавно говори о неправдама учињенима у Јудеји. Он ће коначно проузроковати Јеховину немилост и становници Јудеје биће услед тога одведени у Вавилон као заробљеници. Јехова је упозорио Јеремију да ће му се неки противити. Рекао је: „И бориће се (противници) с тобом, али те неће надвладати, јер ја сам с тобом да те избавим, реч је Јеховина“ (Јеремија 1:19, НС). То је била велика утеха за Јеремију и ојачала га је да спроведе у дело све што је Бог тражио од њега.
4. (а) Која противљења је Јеремија морао да поднесе? (б) Шта нам говори извештај из Јеврејима 11:32-38 о противницима Божјих слугу?
4 Један од Јеремијиних противника био је човек по имену Пасхор. Био је син свештеника у Јудеји и водеће овлашћено лице у дому Јеховином. Библијски извештај из Јеремије, 20. главе показује нам како је Пасхор ударио Јеремију и ставио га у кладе. Јехова је ослободио Јеремију од тих мера ограничења, али је противљење и даље трајало. Против Јеремије је проговорио Ананија, пророк из Гаваона, оптуживши Јеремију да је лажни пророк уништења. У ствари, Ананија је тврдио да ће бити сломљен вавилонски јарам и да ће се Јудеја обновити (Јеремија, 28. глава). Чак се и један јудејски краљ, Јоаким супротставио речима Јеремијиним и борио се против њих отишавши тако далеко да је бацио у ватру пророчанске свитке Јеремије (Јеремија, 36. глава). Други су тражили да убију Јеремију и били су одговорни што је био бачен у јаму пуну муља да тамо умре (Јеремија, 38. глава). Ово искуство припада једном од многих верних јеврејских пророка који су говорили у Јеховино име и које су клеветали и нападали противници судских порука од Бога (види Јеврејима 11:32-38).
„Оставите их“
5. (а) У којој је мери Исус наишао на противљење? (б) Од којих су ситница правили Исусови противници спорна питања?
5 Снажно противљење истини владало је такође и у првом веку када је наш Господ Исус Христ био на Земљи. Противници из његовог народа настојали су да осујете добре ствари које је Исус чинио. Као што је Јехова доказао да је био са Јеремијом, тако је исто доказао да је био и са Исусом и избављао га је ад непријатеља (Лука 4:14-30; 11:53, 54; Јован 7:1). Они који су се ругали Исусу често су правили велика питања од сасвим ситних ствари. Оптужили су Исуса да је изелица пошто пије и дружи се са цариницима и грешницима (Матеј 11:19). Његове ученике су прозвали преступницима Сабата, јер су суботом кидали класје жита и јели га (Марко 2:23-28). Ругали су се Исусовим ученицима што нису „прали руке када једу“ (Матеј 15:1, 2).
6. Колико озбиљно је постало супротстављање Исусу?
6 Али такви противници нису остали само на ситницама, већ су почели да поричу силу Божјег светог духа која се манифестовала у чудима која је Исус чинио. Након што је Исус излечио једног слепог и немог, демонима опседнутог човека, његови су противници рекли: „Овај изгони демоне само помоћу Велзевула, владара демона“ (Матеј 12:22-28, НС). Такође су оптужили Исуса да подрива Ћесареву власт (Лука 23:1, 2). На крају су тражили да буде убијен (Лука 23:13-25).
7. Како је Исус реаговао према противницима истине?
7 Како је Исус реаговао према онима који су му се противили. Када је говорио са својим апостолима, изјавио је: „Оставите их; они су слепе вође. А када слепи води слепога, обојица ће пасти у јаму“ (Матеј 15:14, НС). Исус је мудро саветовао: „Оставите их.“ У одређено време требало је да се открије шта су они били.
Противљење из унутрашњих редова
8, 9. (а) Какво је противљење, слично ономе које су доживели Јеремија и Исус, било проречено за хришћанску скупштину? (б) Опиши како је до њега заиста дошло по питању обрезања.
8 Након Исусове смрти, његови верни следбеници наишли Су на велико противљење. Али запази следеће: као што су се Јеремијини и Исусови противници подигли између јеврејског народа, тако је и са успоставом хришћанске скупштине противљење требало да дође изнутра (Дела апостолска 20:29, 30). Иако је то било проречено, ипак ће то представљати велику кушњу за оне који ходе у верности. Па ипак, Јехова ће доказати да је са својим народом и ослободиће их, као што је то учинио и са Јеремијом и Исусом (види 1. Петрову 5:8-11).
9 То унутрашње противљење у првом веку имало је мале почетке. Неки су противници можда мислили да имају разумне разлоге да приговоре, али их је њихова жеља да имају прво место, да преовладава њихово мишљење довела у положај да се противе истини и онима који су повезани са њом када њихова гледишта нису била прихваћена као исправна (1. Тимотеју 1:19, 20). Када је питање обрезања постало спорно и када се састао посебни савет у Јерусалиму да размотри то питање, занимљиво је да је у поруци посланој скупштини била поменута следећа тачка: Пошто смо чули да су вас неки између нас узнемирили својим изјавама, покушавајући да потресу душе ваше, премда им нисмо дали никакав налог“ (Дела апостолска 15:24 НС). Такве особе су унутар хришћанске скупштине проузроковале узнемиреност, пруживши отпор наукама и учењима старешинства на којем је лежала тешка одговорност проширења светла истине.
10. (а) Које подривачке науке су научавали у првом веку противници истине? (б) Које је упозорење дао Павле Тимотију у погледу противника истине?
10 На пример, неки су у скупштини очигледно рекли да је Јеховин дан већ почео (2. Солуњанима 2:1, 2). Други су тврдили да нема васкрсења (1. Коринћанима 15:12-14). Док су опет неки говорили да се васкрсење већ догодило (2. Тимотеју 2:16-18). Павле је упозорио Тимотија на потребу да буде будан према онима међу којима би такви проузроковали неслагање и одступање од језгра хришћанске истине која је на располагању скупштинама. Запази апостолове речи: „Да наредиш некима, да не уче другачије, и да не обраћају пажњу на приче и бескрајна родословља, што све ствара више препирања него Божији поредак који се у вери остварује. А крајњи циљ те наредбе је љубав из чиста срца и добре савести и нелицемерне вере, од чега су се неки удаљили и обратили празним разговорима, желећи да буду учитељи закона, а нису у стању да разаберу ни шта говоре ни шта упорно уверавају“ (1. Тимотеју 1:3-7, др Чарнић).
11. Да ли можемо нешто да научимо из раздорног мишљења које је преовладавало у скупштини у првом веку, и зашто је то сада тако хитно?
11 Шта нам све то говори? Да је у хришћанској скупштини у првом веку било проблема због раздорног мишљења. Отпор је долазио изнутра, између оних који су тврдили да припадају Божјој скупштини. А шта је био узрок томе? Павле је рекао у Филипљанима 1:15: „Једни проповедају Христа из зависти и ривалства, а други од добре воље“ (НС). У преводу Библије TToday’s English Version опомиње се да такве особе имају неисправан мотив, да су ’љубоморне и свадљиве’. Да, оно што је записано у прошлости служи нам као пример за опомену и поготову сада пошто живимо на самом крају злог поретка којим управља ђаво (2. Тимотеју 3:1-7).
Намера противника
12, 13. (а) Да ли данас видимо неку паралелу са противљењем према истини до којег је дошло у првом веку? (б) Који је основни циљ садашњих противника?
12 Када обратимо пажњу данима у којима живимо, да ли налазимо паралелу са оним догађајима које смо до сада разматрали? Да, било је и међу нама неких који су настојали да разоре добро дело које врши Јеховин народ широм света. Неки су постали љубоморни, свадљиви, пуни себичних амбиција и често желели да начине себи име. Можда су постали „гунђала, који се жале на свој удес у животу и који поступају према својим пожудама, . . . док се . . . диве личностима ради властитог добитка“ (Јуда 16, НС). Све то може да доведе до сумњи, неслоге и раздора међу Божјим народом. У свом цепидлачељу такви можда губе из вида превасходно дело за хришћане које им је Бог дао, наиме, да не буду ’слушачи’, већ ’извршиоци речи’, извршавајући оно што је Јехова заповедио да ураде верни следбеници његовог сина, Исуса Христа (Јаков 1:22-25; Матеј 28:18-20).
13 Такви противници имају за циљ, када нападају хришћанску скупштину, да поткопавају веру Јеховиног народа, да за собом повуку неке као ученике. Павле је упозорио старешине из Ефеса на ту злу намеру када је рекао: „И између вас самих устаће људи који ће говорити наопаке ствари да повуку за собом ученике“ (Дела апостолска 20:30, НС). Јуда је дао слично упозорење када је рекао: „Јер се увукоше извесни људи који су одавно унапред одређени по Писму за овај суд, безбожници који су незаслужену доброту нашег Бога изокренули као извињење за разузданост и показали се лажно према нашем једином заповеднику и Господу, Исусу Христу“ (Јуда 4, НС). Сличне ситуације су настале у 20. веку унутар скупштине Јеховиног народа!
14, 15. (а) На који лукави начин прилазе данас неки противници? (б) Шта при томе занемарују такви противници?
14 Таквим противницима не причињава радост учествовање у великом делу прављења ученика. Уместо тога„ они лукаво прилазе другима који су већ Сведоци и говоре им тако да, би ослабили одлуку тих верних Сведока да у потпуности спроведу своје предање Јехови. Они преносе идеје да Јехова, пошто је тако љубазан Бог, сигурно не захтева од свих оних који желе да му се допадну да учествују у тако тешком делу као што је проповедање од куће до куће и подносе прогонства од противника истине. Не, Бог то сигурно не захтева — објашњавају они — све што Бог жели од нас да чинимо јесте да будемо добри људи, да се бринемо за друге у материјалном погледу и волимо своје ближње.
15 Неки можда тешко могу да изађу на крај са таквим лукавим приступом. Тачно је да је Јехова љубазан и да жели да будемо добри људи. Свакако жели да хришћани искажу љубав према својим ближњима тиме што са друговима поступају љубазно и брину се за њихове материјалне потребе у случају нужде (Лука 6:35, 36). Али то није све! Ти противници често заборављају да је Јехова такође рекао — углавном преко свог сина, Исуса Христа — да треба да правимо ученике, поучавајући људе и проповедајући „добру вест о Царству“ по читавом свету за сведочанство (Матеј 24:14; Јован 15:17-27).
16. Којим још другим ’наопаким стварима’ покушавају данас противници да заведу Јеховин народ?
16 Узми у обзир друге ’наопаке ствари’ које употребљавају противници данас да би завели Божји народ. Понекад доводе у питање различите науке које Јеховин народ заступа. Често ту настају препирке око речи, као што је био случај и у првом веку (1. Тимотеју 6:3, 4). Можда доводе у питање и потребу за организацијом која води мисли Божјег народа. Они су мишљења да Божји дух може да води појединце без неког централног, организованог тела људи које даје вођство. Хоће да објасне да је само потребно читати Библију. Али се у хришћанству чита Библија већ вековима. И помисли на неразговетни глас трубе који долази данас од хришћанства! Помисли на пометњу и неспоразуме који владају у погледу праве поруке коју Божја реч садржи! Како се то стање разликује од прореченог мира и јединства међу правим хришћанима који не читају само Библију, већ је истражују и ревносно примењују њене науке (Ефесцима 4:3-6, НС).
Противници не могу успети
17. Какав став имамо према противницима истине?
17 Какав став имамо, онда, према онима који се противе и настоје да поткопају веру кује од прореченог мира и јединства међу хришћанске организације коју Јехова употребљава? Исусов савет у погледу противника гласи: „Оставите их; они су слепе вође“ (Матеј 15:14, НС). Свађати се са таквима, дебатовати и расправљати, јесте узалудно и није хришћански. Нико није присиљен да буде Јеховин сведок. То је предност и одговорност коју смо прихватили слободне воље (Псалам 110:3). Ако неки не желе да буду део уређења које Јехова признаје и благосиља, ту одлуку морају сами да донесу.
18. Како важи за нас данас Павлов савет из Римљанима 16:17,18?
18 Наш циљ треба да буде да поступамо на хришћански начин са противницима истине. Међутим, неке ствари треба да задржимо на уму. Павле је писао припадницима скупштине у Риму и саветовао их: „А сада вас опомињем, браћо, да припазите на оне који стварају раздоре и узроке за спотицање против науке коју сте ви научили, и клоните се њих. Јер такви не служе Господу нашем Христу, него своме трбуху; па углађеним и ласкавим речима заводе срца простодушних“ (Римљанима 16:17, 18:, НС). Јавно расправљање са онима који покушавају да створе раздор значило би недостатак здравог расуђивања. Немој да дозволиш да те такви противници омету. Њихово понашање неће повредити истину, нити ће зауставити Јехову од извршења онога што његова Реч каже да ће учинити.
19. Како описује Павле у Јеврејима 6:4-8 оне који су отпали од истине?
19 Колико су зато утешне речи пророка Исаије: „Неће успети оружје против тебе сковано. Доказат ћеш да је зао сваки језик што на те удари на суду“ (Исаија 54:17, СТ). Апостол Павле је рекао Тимотеју о Јанију и Јамврији, који су се успротивили Мојсију, и рекао је да је њихова лудост постала очигледна овима (2. Тимотеју 3:8, 9). Ти који стварају раздор и настоје да унесу немир међу Божји народ, налазе се у веома опасном положају пред Јеховом. Нико од њих не треба да превиди Павлове опомињујуће речи у Јеврејима 6:4-8, где се даје до знања да се они који намерно греше против Божјег светог духа никада не могу „обновити за покајање“.
20. (а) Зашто никада не треба да нас узнемири оно што покушавају противници да чине? (б) Шта да чинимо да бисмо били уверени да ’никада нећемо бити растављени од љубави Божје’?
20 Наш став према противницима јесте јасно и разговетно означен за нас у Божјој речи. Увек мислимо на то да нисмо сами; иза нас стоје Јехова, Исус Христ и сви свети анђели (Матеј 13:41, 42). Такође имамо гаранцију од самог Исуса да ће бити са својим следбеницима ’у све дане до свршетка поретка’ (Матеј 28:20). Зато не треба да будемо претерано узнемирени када се појаве противници и супротстављају се истини. То је један од сотониних покушаја да заустави ширење добре вести о Царству. Али тиме што остајемо лојални и остављамо добар пример побожности у речима и делима, биће нам осигурана ’славна победа у свему томе помоћу онога који нас је заволео’. И даље будимо чврсто убеђени „да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни садашњост, ни будућност, ни силе, ни висина, ни дубина, нити какво друго створење, не може раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу Господу нашем“ (Римљанима 8:37-39, др Чарнић).
Шта нам следећи ставци из Библије говоре о противницима истине?
□ Дела апостолска 20:30; Јуда 4
□ Матеј 15:14; Римљанима 16:17, 18
[Питања за разматрање]
[Слика на 12. страни]
„Оставите их. Они су слепе вође.“
[Слика на 13. страни]
Никада немој да попустиш у одлуци да сведочиш за истину