Признање Божје суверености доноси благослов

У 205 земаља и острва упознају данас милиони људи Јехову, истинитог Бога. Признају његову сувереност и зато обликују свој живот, управљајући се према његовим мерилима за просуђивање правде и неправде. Њима припадају богати и сиромашни, законима верни грађани и некадашњи криминалци, веома религиозне особе, као и такве, које је религија разочарала, „све врсте људи“ (1. Тим. 2:4).

Како делује признање Божје суверености? Да ли служи за благослов човеку? Заправо, то би се требало очекивати, јер Библија говори о „разлици између праведника и безбожника, између онога који служи Богу и онога који му не служи“ (Мал. 3:18). Да ли можемо данас спознати ту разлику?

У многим случајевима не би промене, које су људи морали спровести у свом животу да би се подвргли Божјој суверености, требале изгледати необичне, али каткада се догађају спомена вредне промене.

Надвладати тешку потиштеност

За тешко болесне људе живот може постати мучење. Како може знање о Богу деловати на такве особе, показује извештај једне жене из Ел Салвадора, која је боловала од тешке шизофреније.

„Обично сам тражила усамљена места на пример брда, и често сам проводила читав дан у спаваћој соби да не бих никога видела. И док сам била сама бацала сам се и стално се ваљала по поду. Моји рођаци су ме одвели у болницу к специјалистима, али све без успеха. Мислила сам да пас живи боље од мене.

Тада су једног јутра дошли к мени Јеховини сведоци и питали ме да ли смеју разговарати са мном. Пристала сам, али осећала сам се тако болесном да сам сакрила лице.“

Ускоро је та жена пристала на редовити студиј Библије. „Али сваки пут када су дошли сведоци на библијски студиј“, рекла је касније, „осетила сам снажно куцање срца, јер сам се плашила да им се супротставим, и чак сам размишљала да престанем са тим студијем.“ Али, она то није учинила. Зашто?

„Када сам спознала да је то што сам упознала истина, одлучила сам молити Бога за помоћ и послушно се напрезати да савладам нагињање да се повлачим од других. Посећивала сам састанке у сали, што ми је у почетку било врло тешко. Понекад сам стајала пред вратима, па се онда окренула и вратила кући. Када сам први пут ушла, нисам ни погледала  оне који су ме поздрављали. Али уз молитву и љубазну доброту и помоћ тих хришћана, напредовала сам полако, али постојано.

Сада сам већ у стању да пред читавом скупштином држим кратке говоре на састанцима службе оспособљавања. Предала сам се Јехови Богу и сада се радујем да библијске истине, које су толико обогатиле мој живот, могу давати другима полазећи од куће до куће.

Моја родбина је приметила какав је снажан утисак на мене оставила Божја реч, те су замолили да и с њима неко проучава Библију. Ја се врло радујем да је неко био толико љубазан да ме посети и да са мном разговара о библијским истинама. Сада се више не скривам пред људима, него сам срећна да могу помагати другима. Сва хвала за то припада Јехови Богу.“

Многи људи данас немају никакво водство у животу и то често доводи до депримирајућих проблема у породици. Помаже ли у том случају, ако се ослањамо на Бота и управљамо по захтевима његове Речи? Једна жена из Сједињених Држава извештава:

„Моје стање је постало критично. Услед брачних проблема била сам збуњена и сасвим утучена, и већ смо предали тужбу за раставу. Али, пре тога сам потражила савет од једног католичког свештеника, који ми је рекао да ми не може помоћи. Кад сам отишла од њега била сам тако утучена, да сам хтела да са аутом ударим у дрво. Ипак, оклевала сам ради мог детета, које је лежало на седишту поред мене“.

Тада је уследило нешто што је променило стање те жене. Она пише даље: „Телефонски ме је назвао мој брат из Калифорније и причао ми да проучава Библију, која прориче један нови састав ствари, у ком ће људи на Земљи, која ће бити претворена у рај, постићи вечни живот. Али, тада нисам томе обратила пажњу.“

Касније је опет видела свог брата приликом његовог венчања у сали Јеховиних сведока. Била је стварно изненађена његовом мирноћом и задовољством, јер он је пре узимао дроге. Љубазност и искреност других присутних такође је оставила утисак на њу, али још увек је сумњала у ново пронађену религију свог брата.

„Оно што ме је стварно уверило, додаје она, био је говор на тој свадби. Утврдила сам да говорник чита непосредно из Библије. У том говору је било споменуто темељно начело, да жене морају бити подложне својим мужевима (Ефеж. 5:22). Питала сам се, зашто ми то није било речено приликом моје свадбе.

Кад сам била опет код куће започела сам да проучавам Библију и примењујем научено. Последица тога је била да ми је муж похвално рекао: ’Радујем се да видим, како ти удовољаваш свом задатку жене и мајке наше деце. И без обзира шта се ради са тобом у тој сали, иди само даље тамо’. Сва хвала за то припада Јехови Богу.”

Стварно „нова особа“

Библија позива све хришћане: „Одбаците, по првоме живљењу старога човека . . . и да се обновите духом ума својега и обучете у новога човека, који је створен по Богу у правди и у светињи истине“ (Ефеж. 4:22-24). Случај човека, именом Антун, са отока Кипра, показује да Божја реч има моћ проузроковати такву промену:

„Рођен сам у једном селу општине Фамагуста. Иако сам био одгојен од религиозних родитеља, ипак сам већ са седамнаест година носио пиштољ. Једнога дана приступила су к мени на пољу три човека са жељом да ме нападну. На једнога сам пуцао у ногу, а остали су побегли. Последица је била затвор, први у низу многих.

Нисам се поправљао, јер после пуштања на слободу започео сам да тргујем са дрогом. Новац није играо никакву улогу за мене, јер сам добијао богати приход од две пријатељице, које су за мене радиле као проститутке. Поставио сам их на супротне крајеве подручја из страха, да би једна могла видети да чешће посећујем кућу оне друге. Осим тога припадао сам банди која је штитила друге проститутке; нападали смо и безазлене посетиоце и пљачкали их. Увек сам био спреман за борбу. Једном сам с двојицом пријатеља тако истукао полицајца, да је морао остати више дана у болници.“

Али, 1958. године уследила је промена код тог човека. Он објашњава: „Те године посетио ме један мисионар у мојој трговини бицикла и разговарао са мном о Библији, као и о нади у нови састав ствари у ком ће сви људи да буду потпуно здрави и живе заједно као браћа. То ме је дирнуло, те сам хтео живети у новом свету. Тако сам започео да проучавам Библију ш ускоро сам се предао правом и истинитом Богу, који ће да успостави нешто тако радосно. Било је то 1960. године“. И како је деловало што је тај човек признао Божју сувереност, тиме што је Библију применио у свом животу? Четрнаест година касније, пише један од његових сарадника у хришћанској скупштини:

„Никада нисам помислио да је Антун, који тако ревно заступа Божја темељна начела и који је тако понизан и благи брат, пре водио такав живот. Могу само да се чудим какву силну снагу поседује Божја реч.“

 Престанак зависности од средстава за умирење

Узимање дрога данас је невоља за човечанство. Тиме су погођени не само бунтовни омладинци, него често и особе, које се подвргавају од лекара одређеном лечењу. Да ли може жеља, допадати се Богу, допринети ослобођењу од тог ропства?

Једна жена из Сједињених Држава извештава: „Никада нисам била здрава, чак ни онда када сам још била врло млада. Имала сам тешке живчане проблеме, те сам зато под лекарском контролом узимала одређено средство за умирење.“ Узимала је ту дрогу пуних осам година. Тада је читала неку књигу, која се темељила на Библији, чиме је била побуђена на размишљање. Између осталог, ту је упознала, и нешто о библијској науци, да прави хришћани морају бити спремни, да узму на себе свој мученички стуб и следе Исуса Христа, ако је потребно чак до у смрт (Лука 9:23, 24; Јов. 12:25). Да ли би та жена стварно могла рећи да ће то учинити, ако не би била спремна да узме на себе неугодности повезане с одузимањем средстава за умирење? Она је испричала: „Одлучила сам да то више не узимам.“ Шта се тада догодило?

„Као што је могло да се очекује појавиле су се тешке последице престанка. Имала сам бесане ноћи. Нисам могла лежати, ни седети, нити било шта чинити. Хистерично сам викала и тело ми се тресло незадрживим трзајима. Али, уз помоћ једног лекара и љубазног супруга, а пре свега уз помоћ Јехове Бога, ослобођена сам ропства дроге.

Наравно, понекад се осећам још увек утученом, али други кажу да далеко боље изгледам и ја ћу се према томе и понашати. Ако сада настане неко напето стање, радије се суочим с тим, уместо да тражим пилулу. Најважнији извор снаге за мене је веза с Богом Јеховом у молитви.

Знам да постоје тешки болесници, који морају да узимају такве лекове, али, написала сам то, јер верујем да постоје многи као ја, који би хтели оставити то, али не знају како. Могуће је то једино кроз молитву Богу и чврстом вољом, која настаје под утицајем библијских темељних начела.“

„Љубав једних према другима и према свим људима“

Признати Божју сувереност значи узети у обзир библијски савет: „А Господ да вас умножи и да имате изобилну љубав један к другоме и к свима“ (1. Сол. 3:12). Како могу хришћани најбоље да показују „љубав к другоме“, спомиње се у Јеврејима 10:24, 25. „И да разумевамо један другога у подбуђивању к љубави и добрим делима“.

Постоје многи који чине вредне напоре, слушајући ту библијску заповест. На пример, породица Cheballier из Аргентине редовно се вози 50 километара и издаје за то 25% свог месечног дохотка, да би се састала са браћом на библијском студију и недељним састанцима. Кад су сењора Cheballier-а упитали у вези тих издатака, одговорио је:

„Иако се ради тога морам нечега одрећи, сматрам то најбољим улагањем новца које данас може учинити човек. Јехова то надокнађује, чак и много више, а састанци су за моју децу од животне важности.“

А како је с тиме да „свима“, па и таквима који не припадају скупштини, треба показивати љубав? Исус је то учинио тако што је јавно проповедао добру вест о Царству, а упутио је и своје ученике да то раде (Мат. 4:23; 10:5-7; 24:14). То дело је данас достигло светске размере. Имајмо у виду извештај једног путујућег проповедника Јеховиних сведока из брдовитог Дуранга у Северном Мексику:

„Служба у овом делу земље захтева од браће љубав према ближњима, јер морају проћи већа и мања брда да би дошли до људи. Понекад је потребно по 4 сата пролазити каменитим стазама; дај би се дошло до подручја где станује само 8 до 10 породица.

Упркос томе браћа настоје редовито да дођу до тих усамљених људи. Понекад остају и по две недеље у брдима, узимајући са собом нешто хране и један покривач. Тако чак и ти људи који станују у удаљеним местима сазнају „добру вест“ и реагују на њу.“

„Жива“ реч „живота Бога“

Понављајући, у Библији се Створитељ означава „живим Богом“ (Јер. 10:10; 23:36). Зато пише за његову Реч: „Јер је жива реч Божја и јака“ (Јевр. 4:12). Али, зашто су људи кроз Библију више потакнути на позитивне промене у евом животу, него кроз било које друге збирке списа?

С обзиром да је Библија „надахнута од Бога“, делују њена за живот важна темељна начела на срца људи, који желе правилно да поступају (2. Тим. 3:16). Понекад је већ доста да, неко чује само кратко нешто о библијским истинама, па да пође сасвим новим животним путем.

То је било код Доре, младе Аргентинке, која је пре била ревна католкиња. Дора је додуше живела добрим, одмереним и срећним породичним животом;, али њене су душевне потребе остајале незадовољене. У тражењу мира и правде прикључила се атеистичкој омладини. Тамо је била члан 4 године; и тада је једног дана започела читати издање  Хришћанских Грчких списа („Нови завет“). Мудрост Исусових речи је тако утицала на њу, да се у молитви обратила Јехови Богу и потражила помоћ код Јеховиних сведока да би проучавала Библију. „Данас је“, тако стоји у извештају из Аргентине, „захвална Јехови, да јој је поклонио прави мир и праву радост.“

Следећи разлог зашто Библија побуђује људе на исправан живот, је у томе, што им помаже да упознају Божје поступке с људима и његовом намером у односу на њих. Кроз библијски студиј се дакле помаже гладнима истине, да упознају смисао живота и разлоге, зашто је у људској историји до данас било тако бурно, те им се помаже да добију поуздану наду у будућност. Случај жене из Турске, којој су умрли муж и ћерка, показује, како брзо може некоме да помогне вест Библије која буди наду:

„Та жена није имала никакву наду. Разболела се постала је тако слаба, да више није могла да хода.

Тада је једног дана чула у некој малој трговини како једна Сведокиња Јехове, говори о свом Богу, о утехи и нади, коју посредује Библија (чему припада и нада за васкрсење мртвих) (Дела апостолска 24:15). Одмах је дала тој Сведокињи своју адресу и тада је с њом започела библијски студиј.

И док је та жена напредовала у спознању истине и јачала у вери, видљиво се поправљало њено телесно стање. Сада опет хода усправно и њено срећно лице открива наду, коју је добила проучавањем Божје речи.“

Признање Божје сувереност је милионима људи на целој Земљи, последњих година донело радост, задовољство и наду. Да ли желиш сам утврдити како је то могуће? Јеховини сведоци ће у твом стану или на неком другом прикладном месту радо с тобом бесплатно проучавати Библије.