Решити тајну око имена које недостаје

КАДА је израелски вођа, Мојсије, пре нешто око 3 500 година почео да пише људску историју, користио се, наравно, својим матерњим хебрејским језиком. Та се историја састоји из првих 5 књига од 39 књига које сачињавају Хебрејска списа, која су још добро позната као Стари завет. У тим Списима се Божје лично име појављује скоро 7 000 пута. И како оно гласи?

То је име толико свето да је Творац, што се тиче његове употребе, заповедио Израелу: „Не изговарај узалуд име Јахве (јеврејски יהוה), Бога свога“ (2. Мојсијева 20:7, СТ). „Не употребљавај с непоштовањем име Јехове, Бога свога“ (The Living Bible). Да ли препознајеш то име Јахве или Јехове, или ти је сасвим непознато?

А сада узми у обзир ову заповест. Да ли је Јехова забранио да се употребљава или изговара његово име? Не! Он је недвосмислено забранио његову злоупотребу.

Зашто не би проверио тај ставак — 2. Мојсијеву 20:7 — у својој властитој Библији. Можда ћеш бити изненађен. У већини превода читамо мање или више следеће: „Не узимај узалуд имена Господа Бога својега“ (Даничић-Караџић). „Нећеш узимати узалуд имена Господа, Бога свога“ (БА).

Да ли запажаш овде нешто необично? Да, у многим преводима Библије изостављено је Божје име! То најважније име у универзуму било је одстрањено из милиона примерака најпопуларнијих хришћанских и јудаистичких превода. Како је то чудно!

Да ли је до тога дошло услед погрешног разумевања? Или је то намеран покушај да се запостави Суверени Господ Јехова? Ако је ово последње, тада је то најозбиљнија превара која утиче на нечији однос према свом Творцу.

Да ли се име употребљавало у стара времена?

Божје име је било у употреби од самог почетка људске историје. Како можемо бити у то сигурни? Зато што у историјском извештају  Библије пише: „Адам позна жену своју Еву и она затрудње. Током времена роди Кајина и рече: „Родила сам човека уз помоћ Јеховину“ (НС). У упоредном преводу Старог завета са хебрејског на енглески гласи тај:

קָנִיתִי וַתּאֹמֶר קַיִן אֶת־

Ја родих и она рече Кајина ***

אִישׁ אֶת־ יְהוָה ‏׃ וַתֹּסֶף

И она настави (2) Јахвом са човек

Овде се јасно истиче да је Божје посебно име ’Јахве’ (1. Мојсијева 4:1).

На шта то указује? Да су први људи на Земљи знали лично име свог Творца. То име се и даље поистовећивало са јединим истинитим Богом у току писања ових Хебрејских списа — у току периода од преко хиљаду година. Пошто је то тако, намеће се питање — како и када су људи почели да изостављају име Јехова или Јахве?

Да ли је јеврејска традиција утицала на превод твоје Библије?

Тешко је утврдити датум када је почела да опада употреба Божјег имена. Међутим, постоје неки докази који показују да је било пре 70. године н.е. развијено празноверје међу Јеврејима везаним за традицију и оно их је навело да не изговарају Божје лично име. Након што је Божје име било у употреби вековима, очигледно су јеврејске религиозне власти одлучиле да је оно сувише свето да би се изговарало и да се злоупотреба тога имена може једино избећи потпуном забраном његовог изговарања. То је било логично исто толико, колико би било логично забранити брак у циљу спречавања браколомства!

Да ли је та јеврејска традиција утицала на хришћанске преводиоце Библије? Да ли су славили Божје име или су покушали да заувек заташкају ту грешку Јевреја? Да ли у томе лежи недостатак твоје Библије? Кратак преглед савремених превода помоћи ће нам да одговоримо на та питања.

Издавач превода Библије An American Translation (1923, од Смита и Гудспида) писао је: „У овом преводу смо поштовали традицију ортодоксних Јевреја и заменили име Јахве за титулу Господ“ (Курзив од нас). У предговору превода The New International Version из 1978. пише: „Што се тиче Божјег имена ЈХВХ . . . преводиоци су прибегли облику који се употребљава у већини енглеских превода, наиме, превели су то име са ГОСПОД.“

У Ривајсд Стандард Вержен из 1952. одбацује се добар пример свог претходника, American Standard Version из 1901., у којем се доследно употребљавало Јехова, и објашњава се: „Садашње прерађено издање враћа се на метод превода Кинг Џејмс (1611), у којем се следи пример старих грчких и латинских превода, као и давно утврђена пракса код читања Хебрејских описа у синагоги“ (курзив од нас).

Без сумње је јеврејска традиција допринела незнању које влада широм света у погледу тог најважнијег имена у универзуму. И већина хришћанских преводилаца је следила са задовољством ту традицију. Али зашто? Зашто не би желео да нађеш име Јехова или Јахве у својој Библији?

Из ког мотива?

Дејвид Клајнс, предавач на одсеку за библијске студије енглеског Шефилд универзитета, пружа нам ненамерно индиције за мотиве преводилаца. У часопису Theology он пише: „Један од разлога зашто Јахве није присутан у хришћанској свести била је тежња да се стави у центар пажње личност Христова као искључиви израз божанства . . . У химнама као што је . . . „Каквог ли пријатеља имамо у Исусу“ . . . налазимо у пракси оно што би се жучно порицало у теорији, тежња за јединством друге особе из тројства.“ Професор Клајнс закључује: „Оно што се изгледа догодило у пракси јесте да се у теологији о тројству дало централно место особи и делу Христовом. Улога Оца (Јехова) и Духа, било у теологији или литургији, увек су биле „подређене оној од Сина.“

Шта је коначан резултат свега тога? За Јевреје је Суверени Господ Јехова на неисправан начин постао безимен појам — „Божанство“. За многе протестанте стопио се у Христа и био потиснут на друго место у њиховом тројном божанству. У католичкој религији Јехова није потиснут само преко Исуса Христа, већ и преко Исусове мајке, Марије. Зашто? Зато што се Марија по концепту о тројству исто сматра „мајком Божјом“.  То је лишило Јехову наклоњености просечног католика.

Дакле, ко је Јехова за тебе? Хоћеш ли да га поближе упознаш? Твоја лична одлука битно ће утицати на твоју будућност, јер је Јехова рекао: „Ја ћу посветити своје име велико које ви осрамотисте међу народима . . . И народи ће морати да знају да сам ја Јехова’ рече Суверени Господ Јехова, ’када међу вама, њима наочиглед, покажем светост своју’“ (Језекиљ 36:23, НС).

Срећом за човечанство Јехова је подигао своје сведоке који у овом 20. веку неустрашиво објављују његово име и намеру. Ако хоћеш да упознаш истинитог и живог Бога, Јехову, ступи у контакт са Јеховиним сведоцима у својој околини или са издавачима овог часописа. Без икаквих издатака и обавеза помоћи ће ти радосно да упознаш небеског Оца, Јехову (Исаија 43:10; Матеј 6:9).

[Истакнути текст на 5. страни]

Божје јединство име појављује се скоро 7 000 пута у хебрејским библијским текстовима. Налази ли се и у твојој Библији?