Непристојне речи — да ли су заиста штетне?

У неким великим градовима САД процењује се да је свака пета изречена реч псовка или клетва. По проценама италијанског Националног удружења против богохулства, дневно се више од милијарду пута хули на Бога и цркву. Да, у неким местима људи чак псују да им прође време.

То треба само поздравити, мисли Рајнхолд Аман, издавач часописа Maledicta. Тај часопис је посвећен псовкама и клетвама. Аман заступа гледиште да је вређање речима корисно, јер боље неког повредити речима него телесно. „Више волим да ме неко псује или куне него да ми испали метак у тело или забоде нож“, рекао је Аман.

Такође се и Чејтор Мејсон изјаснио за псовање: „Употреба сочних израза, псовање, или како год хоћемо то да назовемо, јесте давно испробан и делотворан метод да се да одушка срцу и да се стиша нагомилана фрустрација.“

Све више људи бивају толерантни према псовкама или клетвама и сматрају их безазленим. По њиховом мишљењу су псовке у одговарајућим приликама сасвим оправдане. У Seventeen, часопису за девојчице у тинејџерском добу, писало је: „Забавно је понекад састати се са девојчицама или дечацима или са обе групе и такмичити се у псовању. Код тога ми пада на памет такмичење у скатологији у нашој спаваоници за девојке на трећем спрату колеџа. Добацивале смо једна другој такве сочне изразе да би поцрвенела и најбезобразнија особа.“

Да ли мислиш и ти да је оправдано псовати? Да ли су заиста штетне непристојне речи?

Само забаве ради?

Шта значи „такмичење у скатологији“? У Речнику страних речи и израза од др Радомира Алексића „скатологија“ је дефинисана на следећи начин: „Болесна склоност за говором о људским изметима; вулгарно изражавање“. (У неким речницима се налази још и ово објашњење за ту реч: „научно истраживање измета“).

Шта мислиш о такмичењу са другима у употреби прљавих речи?

Горе наведена такмичења су сасвим уобичајена међу младима у Америци и често се у њима појављују непристојна имена. Много пута се код тих такмичења ради о томе да се повреди мајка другога и свако жели друга у томе да премаши. Противници — обично двојица — окружени су пријатељима и ови се смеју када чују да је противник мајку њиховог пријатеља на „духовитији“ начин лишио достојанства. Слично је и са обичајем када се нека особа упореди са одвратном животињом као на пример свињом, пацовом или смрдљивцем.

Такви обичаји су постали сасвим уобичајени, као и причање непристојних вицева за забаву других. Они који у томе учествују кажу да такве непристојности нису тако страшне, јер изазивају смех. Осим тога, указују на то да их људи сматрају забавнима. Без сумње су такви обичаји допринели да се такви непристојни изрази прихвате у општи говор и да се таквим језиком користе чак и образовани људи и интелектуалци. Да ли је могуће да је употреба непристојних речи још штетнија него што многи претпостављају?

Последице употребе непристојних речи

Изречена непристојна реч утиче исто толико на ум као и порнографски часописи. Порно језик изазива сексуалне представе. Шта се догађа ако се редовно употребљавају речи из области гениталија? Зар неће неко ко тако говори пре нагињати да ради оно о чему говори? Сигурно није случајно да учестала употреба непристојних речи иде паралелно са порастом блуда, браколомства и хомосексуалности.

Те чињенице потврђују мудрост библијског савета: „Блуд и свака нечистота или лакомост да се ни не спомиње међу вама, као што доликује светима, ни срамотно понашање, ни будаласти разговори, нити скаредне шале, што не приличило“ (Ефесцима 5:3, 4, НС).

 Чињеница је да онај који се користи прљавим језиком сам себе квари. И кад год изговори неку скаредну реч, преноси своју поквареност на друге. Зато нас Библија саветује не без разлога „А сада одбаците ви заиста све ово: гнев, јарост, неваљалство, хуљење, скаредне речи из својих уста.“ „Ни једна ружна реч да не излази из ваших уста“ (Колошанима 3:8, НС; Ефесцима 4:29, др Чарнић). Такође нас подстиче: „Зато одбаците сваку нечистоћу (Јаков 1:21). Ко не послуша тај савет, навући ће на себе Божје незадовољство.

Размисли и о следећем: да ли ће се побољшати однос између две особе ако се међусобно вређају? Да ли можемо рећи да су заиста решиле свој проблем чак и када, захваљујући међусобном вређању, нису пружиле руку једна на другу? Тешко да можемо! Зар не постоји, осим тога, у стварности већа опасност, а не мања, да се потуку пошто се међусобно вређају?

Како можемо, међутим, да унапређујемо љубав и разумевање? Тиме што никоме не ’узвраћамо зло за зло’. У Божјој речи нам се заповеда: „Не светите се сами, . . . него дајте места гневу“ и то на тај начин што ћемо препустити Богу освету. Љубазним речима и добротом ’скупићемо огњено угљевље на главу’ онога који нас ружи и можда ћемо га тако навести да промени свој став према нама. Мудро је да увек следимо позитивни библијски савет: „Благосиљајте, а не куните“ (Римљанима 12:17—20, 14, др Чарнић).

Не дај се завести у том правцу

Очигледно морамо стално да пазимо да не бисмо и ми пошли поступцима света који нема страхопоштовање према ничему. Нико од нас није имун према његовој покварености. Бургез Џонсон, аутор књиге о проклињању и псовању, рекао је: „Како се преноси проклињање ако је то болест речника и ко ће бити заражен? Одговор је лак: ми нећемо бити само мало заражени, већ потпуно, јер су њихови узрочници закопани у унутрашњости свих нас.“ У Библији се потврђује да ми као несавршени људи нагињемо ка злу и неморалу. Зато морамо да се боримо против поступка да употребљавамо непристојне речи (1. Мојсијева 8:21; Псалам 51:5).

Да бисмо били успешни у томе, морамо најпре да научимо како да савладамо своја осећања и како да бдимо над поступцима који би могли да нас наведу да опсујемо или прокунемо. Библија нам даје савет: „Свака горчина, и јарост, и гнев, и вика, и хула да се уклони од вас“ (Ефесцима 4:31, др Чарнић). Дакле, пре него што се на некога толико наљутимо да хоћемо да га прокунемо, треба да се суздржимо и натерамо себе да размишљамо о добрим странама дотичнога. Не би требало да дозволимо да нас љутња наведе на проклињање, већ треба да се трудимо да следимо библијску заповест: „Нека не излази из уста ваших ништа без суздржавања“ (1. Самуилова 2:3, НС).

Многе добре мисли можемо наћи у Библији, Божјој речи. Ко пуни свој ум исправним мислима, развија у свом срцу исправне жеље. И како то утиче на његов начин говора? Исус је рекао: „Уста говоре оно чега је срце пуно“ (Матеј 12:34, др Чарнић).

Не би требало да се устручавамо да затражимо од Бога помоћ и његов дух. Псалмиста се молио: „Постави, Јехова, стражу код уста мојих, чувај врата усана мојих“ (Псалам 141:3, НС). Ко строго пази да обуздава језик, биће у стању да уз Божју помоћ избегава непристојне говоре.

[Слика на 6. страни]

Хоћеш ли да се осветиш некоме ко те грди?