Одбаци отпадништво и држи се истине!
Одбаци отпадништво и држи се истине!
„Свако, ко се удаљава и не остаје у науци Христовој, нема Бога. Ко остаје у науци, тај има и Оца и Сина“ (2. Јованова 9, др Чарнић).
1, 2. (а) Како је сотона понекад покушао да угаси светло истине међу Јеховиним народом? (б) Зашто је важно да Јеховини сведоци одбаце отпадништво?
ЈЕХОВА БОГ је извор духовне истине. Зато је било сасвим прикладно што се псалмиста њему молио: „Пошаљи светлост своју и истину своју“ (Псалам 43:3, НС). Према томе, истина је ознака по којој се препознају Јеховини обожаваоци (Јован 8:31, 32; 17:17).
2 У настојању да угаси светло истине међу Јеховиним народом, сотона, ђаво је покушавао понекад да поквари хришћанску скупштину помоћу отпадничких наука (2. Коринћанима 4:1—6; Јуда 3, 4). Али он није успео у својим напорима јер верни Јеховини сведоци одбацују отпадништво и држе се духовне истине. У ствари, веома је битно да то чинимо ако хоћемо да задржимо близак однос према Јехови Богу и Исусу Христу, јер је Бог инспирисао хришћанског апостола Јована да напише: „Свако, ко се удаљава и не остаје у науци Христовој, нема Бога. Ко остаје у науци, тај има и Оца и Сина“ (2. Јованова 9, др Чарнић).
3. На која ћемо питања добити одговор ако размотримо Другу и Трећу посланицу Јованову?
3 Али шта треба Јеховини сведоци да раде да би се одупрли отпаду? И како могу да унапређују хришћанске интересе као ’сарадници у истини’ (3. Јованова 8)? Да бисмо на то одговорили, разматраћемо друго и треће инспирисано писмо апостола Јована, које је написао око 98. н.е. у Ефесу или у близини тог града у Малој Азији.
Истина и љубав неопходне
4, 5. (а) Зашто је апостол Јован могао са правом да себе означи ’постаријим човеком’? (б) Ко су били ’изабрана госпођа’ и њена деца?
4 Јован је почео своје друго писмо следећим речима:
„Постарији човек изабраној госпођи и њеној деци коју волим, и не само ја него и сви који су упознали истину, због истине која остаје у нама и која ће заувек бити са нама“ (2. Јованова 1, 2, НС).
5 При крају првог века апостол Јован је био заиста „постарији човек“ јер био је стар око 100 година, а још је био и старешина веома зрелог духовног узраста или доба (упореди са Галатима 2:9). Упућујући то писмо „изабраној госпођи“, можда је мислио на одређену скупштину на неком потајном месту и можда је тако формулисао да би заварао прогонитеље. У том случају су њена ’деца’ била духовна деца, чланови скупштине и духовно рођени хришћани које је Бог ’изабрао’ за небески позив (Римљанима 8:16, 17; Филипљанима 3:12—14). А можда је и Кириа (грчки „госпођа“) било име једне одређене хришћанке.
6. (а) Шта је ’истина’ на коју се Јован осврнуо? (б) Како остаје ’истина’ у првим хришћанима и како ће бити ’заувек’ са њима?
6 Било како било, ту ’изабрану госпођу и њену децу’ заиста су волели Јован и сви остали Јеховини сведоци који су упознали ’истину’. Та ’истина’ је била читав сплет наука које су биле упоређене са Исусом Христом. За спасење је било неопходно да се држе те истине (Јован 4:24; Ефесцима 1:13, 14; 1. Јованова 3:23). Основни разлог зашто Јеховини сведоци из прошлости и садашњости имају љубав међу собом јесте што имају заједничку љубав према ’истини’. Она ’остаје у њима’ тиме што станује у њиховим срцима. Таква истина ће остати „заувек“ са правим хришћанима, као стални сапутник. То је данас заиста високо цењена својина Јеховиних сведока и они се захваљују свом небеском Оцу за њу.
7. Како долазе незаслужена доброта, милост и мир и од Бога и од Христа?
7 Божански благослови су осигурани онима који се верно држе ’истине’. Апостол је то истакао и још додао:
„Са нама биће незаслужена доброта, милост и мир од Бога Оца и Исуса Христа, Сина Очева, уз истину и љубав“ (2. Јованова 3, НС).
Незаслужена доброта долази и од Јехове и од Исуса тиме што се грешни људи ’оправдавају (Божјом) незаслуженом добротом тиме што су искупљени на основу откупа који је Исус Христ платио’ (Римљанима 3:23, 24, НС). Тако је и небески Отац извориште милости, али она долази код несавршених људи преко Христа (Јеврејима 4:14—16; Јуда 20, 21). Поред тога, да би грешници били у миру са Јеховом, мора да се искупе њихови преступи и то је било омогућено Исусовом жртвеном смрћу (Колошанима 1:18—20).
8. Шта је можда мишљено у 2. Јовановој 3 са изразом „уз истину и љубав“?
8 Јован је додао речи „уз (или „у“) истину и љубав“ (Kingdom Interlinear Translation). Можда је хтео да каже ’поред истине и љубави’ прави хришћани уживају у љубазној доброти, милости и миру. Или је можда Јован мислио да ће Јеховине слуге доживети те благослове ако остану у истини и наставе да испољавају љубав.
’Ходити у истини и љубави’
9, 10. (а) Зашто је Јехова имао разлога да се ’радује веома’? (б) Шта су неки чинили што се тиче истине?
9 Апостол је навео разлог за личну радост и такође је дао здраву опомену када је додао:
„Радујем се веома што сам међу твојом децом нашао такве који ходе у истини — као што смо примили заповест од Оца. И сада те молим, госпођо не као да ти пишем нову заповест, него ону коју смо имали од почетка, да волимо један другога“ (2. Јованова 4, 5, НС).
10 Јован је имао разлог да се веома радује, јер су неки ’ходили у истини’. Веровали су у име Исуса Христа, волели једни друге и тежили су да одговарају узору који је оставио Божји син (Јеврејима 12:1—3; 1. Јованова 3:23). Ако је Јован писао жени која се звала Кириа, тада су нека њена рођена деца била у истини. Ако је речи „деца“ и „изабрана госпођа“ применио у симболичном смислу, тада је могао да се радује зато што су се неки чланови скупштине на неоткривеном месту одупрели отпаду и држали се истине и живели у верности према Јехови. Лојални Јеховини хришћански сведоци сматрали су увек, свакако, својом обавезом да се држе истине или ’ходе у њој’. За њих је то заповест њиховог небеског Оца и није им тешко да је следе (упореди са 1. Јовановом 5:3).
11. (а) Шта захтева слеђење заповести ’волети један другога’? (б) Зашто је Јован могао да каже да то ’није била нова заповест’?
11 Апостол је замолио ’госпођу’ да поштује заповест „да волимо један другога“ (упореди са 1. Јовановом 3:11). Објашњавајући шта Јехова тражи од богобојазних особа, Исус је заповедио својим ученицима да ’воле један другога, као што их је он волео’. Та заповест није захтевала само пријатељску љубав, већ и самопожртвовану љубав, која иде чак тако далеко да је неко спреман да да свој живот у корист другога (3. Мојсијева 19:18, Матеј 22:39; Јован 10:14, 15; 13:34; 15:13)., Она је обавезивала Христове следбенике ’од почетка’ њиховог преданог односа према Богу — у ствари, од тада када је Исус први пут дао ту заповест и сигурно од оснивања хришћанске скупштине о Духовима 33. н.е. Дакле, у том смислу то ’није била нова заповест’ по Јовановим речима.
12. Шта је Јован мислио када је рекао: „То је заповест . . . да у њој ходите“?
12 Осврнувши се на љубав Јован је додао:
„А ово је љубав: да и даље ходимо по његовим заповестима. То је заповест, као што сте чули од почетка, да у њој ходите“ (2. Јованова 6).
Прави обожаваоци слушају радо Јехову, јер га воле свим својим срцем, свом душом, снагом и свим умом (Лука 10:27). „Од почетка“, то јест од времена Исусове службе или од њиховог предања Богу имали су људи, којима је Јован писао, заповест о љубави. Али шта је апостол мислио када је рекао: „То је заповест . . . да у њој ходите“? Док се израз „у њој“ могао односити на „заповест“ о љубави (Нова енглеска Библија), вероватно се ипак односио на саму „љубав“. Узевши у обзир и једно и друго објашњење, израз ’ходити у њој’ значио је и даље изражавати љубав један према другоме (1. Јованова 3:18; упореди са Римљанима 13:8—10).
Чувати се отпадника
13. (а) Између кога су покушале ’варалице’ да придобију обраћенике? (б) Коју су лажну науку шириле ’варалице’?
13 Потребно је уложити труда да би неко и даље ходао у љубави и истини. Јован је објаснио зашто и писао:
„Јер су многе варалице изашле у свет, које не исповедају да је Исус Христ дошао у телу. То је варалица и антихрист“ (2. Јованова 7).
Очигледно су неки лажни учитељи путовали наоколо и покушавали да придобију обраћенике између правих хришћана (упореди са Делима апостолским 20:30). Мада су се исповедали као хришћани, те ’варалице’ које су друге обмањивале, нису признале да је Исус Христ дошао у телу као човек. Такве лажне науке би поткопале Исусову улогу као Месије и откупитеља, као и његов узвишени небески положај (Марко 1:9—11; Јован 1:1, 14; Филипљанима 2:5—11).
14. Зашто је Јован назвао отпаднике ’варалицом и антихристом’ ?
14 Јован је назвао те отпаднике ’варалицом и антихристом’, јер су њихове науке биле преварне а и сами су се супротстављали Христу. Апостол се осврће на ’многе антихристе’ и тиме указује да су били бројни појединачни непријатељи Христови, али су сви скупа сачињавали комбиновану особу означену као „антихрист“ (1. Јованова 2:18). Порицање Исуса као Христа и Божјег сина обухвата порицање било које или свих библијских наука у вези њега. Верни Јеховини сведоци потпуно одбацују гледишта таквих лажних учитеља.
15. (а) Коју би ’пуну плату’ добили духовно помазани хришћани тиме што би пазили на себе? (б) Зашто треба сваки Јеховин сведок да се чува отпадничке науке?
15 Пошто је постојала опасност да се неки окрену од истине ка отпадништву, Јован је подбуђивао:
„Чувајте се да не изгубите што сте зарадили, него да примите пуну плату. Свако, ко се удаљава и не остаје у науци Христовој, нема Бога. Ко оста,је у науци, тај има и Оца и Сина“ (2. Јованова 8, 9, др Чарнић).
Таквим радом као што је проповедање ’добре вести’ Јован и други су произвели плод који се састојао у обраћању првобитних прималаца тог писма. Али само ако би пазили на себе у духовном погледу, не би смо ’изгубили’ незаслужену доброту, милост и мир од Јехове и његовог Сина, као и трајно сапутништво свих оних који су повезани у истини и љубави. Ако би остала верна, Јованова браћа у вери би наставила да уживају у награђујућој служби Јехови. Тиме што је говорио о ’пуној плати’, Јован је очигледно мислио и на небеску ’круну’ коју примају лојални помазани хришћани (Откривење 2:10; 1. Коринћанима 9:24—27; 2. Тимотеју 4:7, 8; Јаков 1:12). Наравно, сваки Јеховини сведок треба да одбаци отпадничку науку, јер она може да га лиши вечног живота, било небеског или земаљског.
16. (а) Како су се отпадници ’удаљавали’? (б) Како имају верни Јеховини сведоци ’и Оца и Сина’?
16 Отпадничке ’варалице’ су се ’удаљавале’ и нису ’остале у науци Христовој’, јер се нису држале истине коју су научавали Исус и његови верни апостоли. Дакле, ти јеретици нису ’имали Бога’, јер нису били у заједници са Јеховом и нису имали однос према њему (1. Јованова 1:5, 6; 2:22—25). Међутим, верни Јеховини сведоци ’исповедају да је Христ дошао у телу’, јер верују у његову откупну жртву и држе се онога што су научавали Исус и његови лојални апостоли (Матеј 20:28; 1. Тимотеју 2:5, 6; 2. Јованова 7). Ти прави хришћани држе се истине и зато имају ’и Оца и Сина’ пошто их познају, цене њихове особине и настављају да уживају у блиском односу према њима.
Став према отпадницима
17. Како је требало да поступају лојални хришћани са ’варалицама’ према 2. Јовановој 10, 11?
17 Хришћани треба да буду гостопримљиви, али не и према отпадницима од праве вере (1. Петрова 4:9). Јован је то дао јасно до знања када је рекао:
„Ако вам ко дође и не донесе ову науку, никада га не примајте у кућу и не поздрављајте га; јер ко га поздравља, учествује у његовим злим делима“ (2. Јованова 10, 11, НС).
’Варалице’ су путовале наоколо и активно шириле лажну науку. Наравно би било неисправно од неког преданог хришћанина да им испружи пријатељски руке и прими у свој дом такве лажне учитеље. Било би такође неисправно поздрављати отпаднике било каквом врстом поздрава, било да им се пожели добродошлица при доласку или ’срећа’ (Authorized Version) при одласку. Ниједан лојални хришћанин не би пожелео успех у раду намерном преносиоцу криве науке. Свакако неће ниједан Јеховин сведок да се дружи са таквим појединцем (1. Коринћанима 5:11—13).
18. Зашто не би чак ни поздравио отпадника ниједан Јеховин сведок?
18 Штавише, ако би предани Јеховин слуга угостио у својој кући таквог преварног учитеља, тада би постао „саучесник“ у „злим делима“ дотичнога (The New English Bible). Зато неће ниједан лојални савремени Јеховин сведок поздрављати искљученог отпадника или онога који се сам искључио, нити ће таквоме да дозволи да користи његов хришћански дом као место одакле би ширио погрешно учење. Сигурно би верник сносио тешку одговорност пред Богом, ако би пружио гостопримство отпаднику, што би пак довело до духовне смрти неког обожаваоца Јехова (упореди са Римљанима 16:17, 18; 2. Тимотејевом 3:6, 7).
19. Какав став заузимају лојални Јеховини сведоци према савременим отпадницима?
19 Неки који су једном служили као Јеховини сведоци одбацили су разна библијска гледишта заснована на учењима Исуса Христа и његових апостола. На пример, упорно тврде да не живимо у ’последњим данима’ упркос неодољивим доказима да живимо (2. Тимотеју 3:1—5). Ти отпадници су ’изишли од нас јер нису били од наше врсте’ (1. Јованова 2:18, 19). Дакле, више се не друже са лојалним помазаним Јеховиним сведоцима и њиховим сапутницима и зато ти користољубиви јеретици немају ’удела’ са Оцем и Сином, без обзира на то колико се они хвалили да су у присном односу са Богом и Христом. Уместо тога, налазе се у духовној тами (1. Јованова 1:3, 6). Љубитељи светла и истине морају да заузму чврсти став против таквих проносиоца лажног учења. Лојални Јеховини сведоци никако не желе да буду саучесници у ’злим делима’ таквих неверних особа тиме што би на било који начин подупирали њихове безбожне речи и делатности. Радије треба да ’водимо тешку борбу за веру која је једном заувек предана светима’ (Јуда 3, 4, 19).
Држати се истине
20. Шта се надао Јован да ће учинити уместо да даље пише?
20 Након што је подбудио своју браћу у вери да одбаце отпадништво и држе се истине, Јован је закључио своје друго инспирисано писмо следећим речима:
„Имао бих још много да вам пишем, али нећу хартијом и мастилом, него надам се да ћу вам доћи и разговарати са вама лице у лице, да ваша радост буде потпуна. Поздрављају те деца твоје изабране сестре“ (2. Јованова 12, 13, НС).
Оно што је апостол још имао у срцу није хтео да напише. Зато је одложио хартију од папируса, своје перо од трске и мастило (вероватно црна мешавина гуме, чађи и воде). Упркос својој поодмаклој старости, надао се да посети и разговара „лице у лице“ или, дословно, „уста до уста“, дакле, да ужива у блиској комуникацији (Kingdom Interlinear Translation; упореди са 4. Мојсијевом 12:6—8). Посета остарелог апостола сигурно би проузроковала духовно награђујућу размену охрабрења, уз обиље радости (упореди са Римљанима 1:11, 12).
21. Шта се огледало у закључним речима Друге Јованове посланице?
21 Хришћанска љубав која повезује Јеховине обожаваоце огледала се у поздравима које је Јован испоручио. Ако је писао сестри која се звала Кириа, она је очигледно имала телесну сестру чија су деца послала њој најбоље жеље. Али ако је апостол алудирао на другу скупштину (можда на ону у Ефесу), споменута ’сестра’ је била онда скупштина као целина а ’деца’ су била њени поједини чланова.
22. (а) у чему помаже Јеховиним сведоцима друго писмо које је Јован писао под инспирацијом? (б) Шта још треба да се размотри?
22 Јован је у свом другом писму, које је написао под инспирацијом, био отворен док је давао љубазне савете који би помогли браћи у вери да одбију отпадништво и држе се истине. Управо је то оно што су Јеховини сведоци данас одлучили да чине уз Божју помоћ. Али ми морамо, такође, да промичемо хришћанске интересе као кооперативни ’сарадници у истини’ (3. Јованова 8). Како је то могуће?
Да ли можеш да одговориш?
Шта значи ’ходити у истини’?
Које су лажно учење шириле ’варалице’?
Како треба Јеховини сведоци да гледају отпаднике према 2. Јовановој 10, 11?
[Питања за разматрање]
[Слика на 11. страни]
Лојални Јеховини сведоци требају увек одбацити отпадништво