Отпор апостола против отпада

Да би извукао што је могуће више користи из овог чланка, препоручујемо ти да прочиташ библијску књигу по имену Прва Јованова посланица. То су само неколико страница.

ПРИ крају првог века наше ере претила је велика и потајна опасност првој хришћанској скупштини. Да ли се ту радило о прогонству које је дошло од стране оних изван хришћанске заједнице? Не, основна опасност је долазила изнутра. Отпад је представљао непријатеља који је вребао.

Око 98. године н.е. остао је један апостол да делује као последњи бедем против онога што ће се касније показати као велики талас лажних наука и религиозних и политичких компромиса. То је био већ по годинама стари апостол Јован, син Заведејев и брат апостола Јакова, који је умро као мученик око 54 године раније. Јован је као младић служио поред Исуса за време његове краткотрајне земаљске службе. Исус је назвао Јована ’сином грома’, вероватно због његове динамичне личности. Сада као веома стари човек, латио се писања енергичног писма, пуног опомена и савета, које је наменио хришћанским скупштинама. Оно што је писао битно је и за нас данас (Марко 3:17; Лука 9:51—56).

Јован је био сасвим свестан да ће се отпад полако увући међу његову браћу у вери. Апостол Павле је већ раније прорекао такво одступање (Дела апостолска 20:29, 30). Јован је сасвим одређеним речима демаскирао обмањиваче: „Тако су многи сада постали антихристи, по томе познајемо да је последњи час. Од нас изиђоше, али не беху од наше врсте, јер да од наше врсте беху, остали би са нама.“ Чињеница да Јован говори о ’антихристима’ у множини показује да није требало да се отпад ограничи само на једну особу, већ је обухватио многе особе који су оспоравале Христово гледиште изложено у Писму (1. Јованова 2:18, 19, НС).

Ко су били антихристи? И како су покушавали да заведу своју браћу у вери? Јован говори сасвим отворено када раскринкава отпаднике — антихристе. Напада их у три правца: (1) што поричу Христов долазак у телу, (2) поричу да је Исус био Христ и Божји син и (3) што поричу да су грешници.

Да ли је Христ дошао у телу?

Можда се питаш: ’Како су неки верници могли да поричу Исусов долазак у телу?’ Очигледно су при крају првог века многи хришћани потпали под утицај грчке филозофије, као и раног гностицизма. Ти су отпадници били мишљења да су све материјалне ствари зле, па чак и људско тело. Према томе, по отпалим антихристима, Исус није дошао у злом телу, већ као дух. Јован јасно показује да не учествује у таквим теолошким разглабањима која поричу делотворност Христове откупне жртве. Стога пише о ’Исусу Христу, праведнику’ који је био ’жртва помирења за наше грехе, не само за наше него и за грехе целог света’ (1. Јованова 2:1, 2, НС).

Јован разјашњава касније, једноставном и категоричном дефиницијом, још даље то спорно питање, те каже: „Свака инспирисана изјава која исповеда да је Исус Христ дошао у телу потиче од Бога, а свака инспирисана изјава која не исповеда Исуса, не потиче од Бога“ (1. Јованова 4:2, 3, НС).

Исус није Христ?

Изгледа да су неки други тобожњи хришћани јеврејског порекла почели да поричу да је Исус био Христ и Син Божји. Јован осуђује такав недостатак вере и каже: „Ко је лажљивац ако не онај који пориче да је Исус Месија? То је антихрист — ко пориче Оца и Сина“ (1. Јованова 2:22, др Чарнић). Јованове отворене изјаве не дају никаквог повода онима који сумњају.

Касније поставља Јован још једно питање као потпору за своје образложење: „Ко је тај што побуђује свет, ако не онај који верује да је Исус Син Божји? . . . Ово пишем вама да знате да имате вечни живот, ви који верујете у име Исусово“ (1. Јованова 5:5, 13, НС).

 Да ли смо грешници?

Ма колико то изгледало невероватно, неки антихристи су тврдили да су без греха или можда мислили (пошто су сматрали да су спасени) да нису у стању да греше. Зато Јован кроз читаво писмо упорно настоји да разбије ту заблуду. Рецимо, он пише: „Ако изјавимо да немамо греха, сами себе варамо и истине нема у нама . . . А ако изјавимо да нисмо сагрешили, правимо га (Бога) лажовом и његове речи нема у нама“ (1. Јованова 1:8—10, НС).

Али ’шта је грех’ можда се питаш. Грчка реч ха.марти’ дословно значи „промашити циљ“. Али Јован под инспирацијом даје шире објашњење: „Свако, ко чини грех, чини безакоње, и грех је безакоње (грчки: аномиа, што значи презирати к кршити закон, грешност, злоћа) . . . Ко непрестано греши, потиче од ђавола, . . . Ко је од Бога рођен не греши непрестано“ (1. Јованова 3:4, 8, 9, НС).

Истина, сви смо грешници. Али Јован је заинтересован да осуди намерног грешника или прекршиоца закона, онога који ’непрестано греши’, који то практикује. Касније излаже тежину ситуације у којој се налази онај који чини грех и изјављује: „По овом се познају деца Божја и деца ђавола: свако, ко не чини праведност и ко не воли свога брата, не потиче од Бога“ (1. Јованова 3:10, 5:18, НС). Зато, избегавајмо нехришћанско практиковање греха!

Шта је подстакло на отпад?

Шта је можда била основна побуда иза тих различитих отпадничких учења? Једну могућност даје Вилијам Баркли, научник грчког језичног подручја из двадесетог века, који пише да је тешкоћа коју Јован покушава да сузбије потекла од људи „чији циљ је био да начине од хришћанства интелектуално поштовану институцију . . . који су знали интелектуалне тенденције и догађаје дана и који су желели да изразе хришћанство речима тих текућих филозофских идеја. Потекла је од људи који су мислили да је време да се хришћанство споразуме са световном филозофијом и савременим идејама.“

И данас неки подржавају слично гледиште и нападају темеље праве вере. Ти препирачи желе да разводне хришћанско учење и учине га прихватљивим за поштоване и интелектуалне елементе овог поретка. Да су се спровела таква гледишта која су неки имали у последњим годинама, Јеховини сведоци би сигурно изгубили своје јединствене „првобитне хришћанске“ особине и виталност.

Зато је још сада временски подесан Јованов савет: „Јер љубав према Богу ово значи: да држимо његове заповести, а његове заповести нису тешке.“ Те заповести обухватају проповедање добре вести о Божјем Царству и одељеност од света, као и неутралност у његовим сукобима, док чинимо све од себе посвећујемо Јеховино име и упражњавамо праву љубав (1. Јованова 5:3, НС; Марко 13:10; Јован 17:16; Матеј 6:9; 1. Јованова 3:23).

Лекови против греха и отпада

Да ли постоји кочница која би задржавала практиковање греха? Јован на то одговара: „Ако не воли, није познао Бога, ЈЕР ЈЕ БОГ ЉУБАВ.“ Дакле, упадљивом једноставношћу објашњава Јован своју главну мисао. У љубави је решење. И љубав коју је Бог изразио преко свог Сина јесте лек против последица греха. „По том се показала Божја љубав према нама, што је Бог послао свој јединорођеног Сина — да стекнемо живот преко њега.“ Како би требало на нас да утиче то сазнање? Јован одговара: „Љубљени, ако је Бог тако заволео нас и ми смо дужни да волимо један другога“ (1. Јованова 4:8—11, НС).

Ако заиста љубимо Бога и ближње, тада ћемо се одупрети продирању греха и отпада. Љубав се не супротставља намерно Божјим законима и начелима. Упркос томе, Јован упозорава: „Има грех који повлачи за собом смрт.“ Отпадници који се не кају сигурно да припадају оној категорији људи који заслужују смрт (1. Јованова 5:16, 17; Јеврејима 6:4—6, 10:23—27).

Ако су грех и отпад тамна нит која се провлачи кроз Јованово писмо, права љубав је ниска перли која је покрива. Па иако његово писмо садржи тмурно упозорење, ипак га јасно просветљавају три теме које се увек изнова спомињу — љубав, светлост и живот. Јован каже да ’избегаваш лажљивце, антихристе, отпаднике. Да одбациш таму и ходиш у светлости. Одбациш мржњу и испољаваш љубав. Супротстављаш се греху, знајући да ако и сагрешиш имаш помоћника или заступника код Оца, Исуса Христа.’ Да, „ово је сведочанство: Бог нам је дао живот вечни и овај живот је у његовом Сину“ (1. Јованова 5:11, др Чарнић; 2:1, 2).

У свом последњем савету Јован упозорава: „Дечице, чувајте се од идола“ (1. Јованова 5:21, НС). Такав савет је био веома подесан у свету старог Рима. А такође је и данас важан за оне који желе да упражњавају право хришћанство и избегавају отпад. Зато, следимо Јованов инспирисани савет. Помоћи ће нам да одолимо греху, упражњавамо праву хришћанску љубав, ходимо стазом истине и задржимо непоколебљиви став против отпада.