Да ли делиш гледиште Библије о пићу?

БИО је крштени хришћани када су га упитале старешине у његовој скупштини, које су биле забринуте због његовог пића, признао је да је попио неколико пива и неколико чашица вискија. „Али нисам био пијан“, рекао је он.

Тај млади човек је мислио да није важно колико неко пије, већ да ли је пијан. Да ли се слажеш са тим? Жалосно је рећи, да извештаји показују да такво мишљење влада међу некима од Божјег народа. Да ли је оно по Писму? Шта у Библији пише о узимању алкохола?

Алкохолна пића се заиста налазе међу многим даровима које смо примили од свог Творца, Јехове Бога. Зато у Библији пише да Бог даје вино које ’весели срце смртном човеку’, да вино „весели Бога и људе“, да чини срце раздраганим (Псалам 104:14; Судије 9:13; Јестира 1:10) Залиха вина, предочена ’виновом лозом’, употребљава се у Библији да означи благостање и сигурност (Михеј 4:4; Захарија 3:10).

Међутим, дар се може корисно употребити или злоупотребити. Библија садржи многа упозорења у везу злоупотребе алкохола.

Прекомерна употреба пића

А шта је са гледиштем ’није важно колико неко пије, већ да ли је пијан’? Библија свакако осуђује пијанство, јер у њој пише да пијанице неће ’наследити Божје царство’ (1. Коринћанима 6:9, 10). Али да ли нас се упозорава само на пијанство? Шта је са употребом велике количине алкохола без стварног опијања?

У 1. Тимотеју 3:2, 3 не читамо само да надгледник не сме да буде ’свадљиви пијаница’, већ треба да буде и ’умерен у навикама’. То значи у свим навикама. Грчка реч преведена са изразом „умерен у навикама“ (ne.pha’li.on) дословно значи „трезвен, умерен, уздржавање од вина, потпуно или бар од прекомерне употребе“ (курзив од нас). (Грчко-енглески лексикон Новог завета од Тајера).

Када је набројао услове које треба да испуне слуге помоћници или ђакони, Павле је још рекао да не би требало да се „одају многом вину“ (др Чарнић) или да „не пију много вина“ (Караџић); да буду „умерени у количини вина коју пију“ (The Jerusalem Bible; 1. Тимотеју 3:8).

Да би хришћанин био предложен за надгледника или слугу помоћника и даље служио као такав, мора да буде пример у томе што је већ по навици умерен у употреби алкохолних пића. У једној јужноамеричкој држави је пре неколико година једна свадба трајала до зоре и на њој се пило целу ноћ. То је довело до одстрањења читавог старешинства и свих слуга помоћника једне скупштине!

Али да ли се умереност само захтева од надгледника и слуга помоћника? То није случај јер се у Титу 2:2 саветује странцима да буду „умерени у навикама“, Женама у скупштини је дат сличан савет, да буду „озбиљне, да не клеветају и буду умерене у навикама“ (1. Тимотеју 3:11, НС). И старицама је речено да се „понашају тако да изазивају поштовање, да не буду опадљиве, не подлегну многом вину“ (Титу 2:3, НС).

Значи, јасно је да хришћани не треба само да пазе на то да избегавају пијанство — коначни резултат претераног узимања алкохола већ и претерану употребу алкохола.

Шта све треба узети у обзир код умерене употребе?

Не може се поставити свима иста граница, јер индивидуални фактори, као што су здравље  и тежина тела, могу да одреде како ће утицати алкохол на нечији организам. Међутим, треба да имаш на уму неколико тачака када утврђујеш шта значи бити умерен.

Као прво, треба да пазиш да не налазиш увек неко извињење за себе! Тако је лако помислити да се непријатни савет не односи на нас, већ на друге. Али ако би свако тако мислио, онда се савет не би односи ни на кога.

Као друго, узми у обзир колико много алкохола може да поднесе твој организам без икаквих негативних последица. Просечно одрасла особа (70 кг) може да преради на сат 13 мл алкохола (око 30 мл алкохолних пића од 80 гради или 100 мл стоног вина). Ако прекорачи ту количину, тада почиње да расте висина алкохола у крви. Просечно одрасла особа треба обично само да попије две уобичајене мере пића па да висина алкохола у крви у времену од неколико минута достигне 0,3 промила, при чему је већина људи неспособна за вожњу.

Као треће, треба узети у обзир гледиште хришћанске браће. У Римљанима 14:21 читамо: „Добро је не јести меса, и не пити вина, и не чинити ништа на шта се твој брат спотиче“ (НС). Значи, када утврђујеш да ли умерено пијеш или не, питај се: „Да ли пијем обично више од других?“ Да ли су други чланови породице или хришћанска браћа или сестре забринути због количине алкохола коју уносим у организам? Да ли сам познат по томе што волим да „попијем једну“, да значи да пијем много? Па чак и ако кажеш: „Али ја могу да поднесем више од других“, зар не показују Павлове речи да треба да мислимо и како на то гледају наша браћа? Сети се Исусових речи из Луке 17:1 где пише: „Није могуће да не дођу узроци за спотицање, али тешко ономе чијим посредством долазе“ (НС).

Наравно, ту треба приметити да нико од нас нема право да наметне другима своју савест. Али треба да пазимо да не критикујемо претерано друге због количине алкохола који употребљавају. Апостол Павле је рекао: „Немаш право да критикујеш брата свога или да га ниподаштаваш. Знај да ћемо сви изићи пред суд Божији“ (Римљанима 14:10, Ливинг Бајбл).

Још један фактор треба да одмериш, „Зашто пијем“? Да ли пијем да бих се само опустио, да утолим жеђ или да побољшам укус јела? Или пак да избришем бриге, зебње, фрустрацију, да ми да храбрости или да ми помогне да побегнем од стварности? Што се тиче овог последњег разлога, психотерапеут др Станли Гитлоу изјављује: „Живимо у друштву где се прибегава пићу када наиђу тешкоће; када се осећамо нелагодно, прибегавамо некаквој хемијској чаролији. Нико не каже: „Толериши стрес и научи да излазиш на крај с њим.“ Шта треба да помогне хришћанину да изађе на крај са животним бригама? ’Некаква хемијска чаролија’ или његов однос према Богу (Псалам 40:8)?

Треба ли се понекад уздржавати од пића?

Да, за алкохоличара је да се сасвим уздржава да га не би савладала тежња за прекомерним пићем. То нас подсећа на Исусове речи из Марка 9:34: „Ако те твоја рука саблажњава, одсеци је, боље ти је да уђеш сакат у живот, него са две руке да; одеш у гехену (што значи уништење)“ (НС). Дакле, ако ти пиће ствара проблема, зашто га не би ’одсекао’? На крају, ’боље ти је да уђеш у живот’! Један хришћански старешина, који има водећу улогу код планирања програма рехабилитације од алкохолизма, каже то овако: „Потпуна апстиненција није превисока цена за живот у Божјем новом уређењу.“

Апстиненција није само за алкохоличаре, постоје времена када сви ми добро чинимо ако се уздржавамо од алкохола. У старом Израелу је било забрањено свештеницима и Левитима на дужности у шатору од састанка или храму да пију алкохол у било каквом облику и то под претњом смртне казне (3. Мојсијева 10:8, 9; Језекиљ 44:21). И краљевима се саветовало да не пију вина или друго опојно пиће када су у званичној служби. Зашто не? „Да у пићу не забораве прописе и изврну право невољницима“ (Приче Соломунове 31:4, 5, НС).

А како је данас? Да ли би се осећао добро када би знао да је пијан пилот авиона у ком ти летиш? Свакако да не би! У питању су животи. Дакле, хришћанин треба да води рачуна о томе колико пије пред вожњу аутомобилом. Али још неприкладније би било за хришћанина да пије алкохолна пића управо пре или за време свете службе проповедања, посећивања састанака или давања библијских савета и упутстава другима. Зашто је то неприкладно? Па ту се ради о вечном животу!

Дакле, да ли делиш библијско гледиште о пићу? Било да то чиниш или не — твој живот је на коцки, као и живот других који могу да се спотакну због твојих непромишљених навика у пићу. Још више од тога, ми желимо  да се својим животом допаднемо свом Богу, Јехови. Да, алкохолна пића јесу дар од Бога — када се употребљавају умерено! Али ако је за тебе боље да се потпуно уздржиш од њих, онда то у сваком случају учини. Запамти, „боље ти је да уђеш у живот“!

Шта могу, међутим, да учине скупштинске старешине да би помогле хришћанима који су претерали у употреби алкохола? И како стоји ствар са алкохоличарем — шта се може учинити да се њему или њој помогне? Ова и друга питања разматраћемо у следећем чланку.