Питања читалаца

■ Да ли се можда библијска забрана о крви односи само на крв жртве убијене од човека, а не и на неискрварено месо неке угинуле животиње или на крв живе животиње или човека?

Неке особе су резоновале на тај начин и указивале на неколико библијских ставака који наизглед подупиру њихово мишљење. Стога су сматрали да није неисправно примити трансфузију крви од живог даваоца. Такво разлагање можда звучи оправдано, али поближе разматрање употребљених ставака и других важних ставака указује да Бог очекује од свог народа да не узимају крв и да не подржавају крвљу свој живот, било да та крв потиче од живог или мртвог створења.

Израелцима је било речено: „Не смети јести ништа што цркне. Дајте то придошлици који борави унутар ваших капија нека једе; или пак продајте странцу, јер ви сте свет народ Јехови, Богу своме“ (5. Мојсијева 14:21, НС). Мада из цркотине није исцурела сва крв, могли су да је продају придошлици. У наизгледној противречности са тиме стоји оно што пише у 3. Мојсијевој 17:10: „Против свакога појединца од Израеловог дома или сваког придошлице међу вама који би јео било какву крв окренућу лице своје, да, против душе која једе крв и одстранићу је из њеног народа“ (НС). Зашто се та два ставка разликују?

Износећи своје гледиште, неки тврде да је по 5. Мојсијевој 14:21 било дозвољено придошлици да једе неискрварено месо ако је било од животиње коју није убио човек, јер тада човек није морао да врати Богу крв (што представља живот) од те животиње. Може да изгледа да то гледиште налази подршку и у 3. Мојсијевој 17:15; тамо пише да ко год би јео, Израелац или странац, „што је угинуло или што су звери растргале“ треба да се ’опере и остане нечист до увече’. Стога би могло да изгледа да никаква суштинска кривица не проистиче из употребе крви ако жртву није убио човек. Зато неки тврде да није неисправно узимати крв од живих створења, било у сврху исхране или трансфузије.

Међутим, да ли се основна разлика између 5. Мојсијеве 14:21 и 3. Мојсијеве 17:10, 15 налази у питању како је животиња изгубила живот? Одговор по Библији мора да гласи — не.

Израелци су знали да уопште нису могли да једу неискрварено месо од животиње која је угинула или била убијена од звери. Док су још били на гори Синају, било им је речено да баце такве цркотине (2. Мојсијева 22:31). У складу с тиме је и ставак из 5. Мојсијеве 14:21, по којем је Израелцима у Обећаној земљи било наређено да одстране такве неискрварене цркотине, али им је било и дозвољено да их продају странцима.

 А сада да испитамо пажљиво 3. Мојсијеву 17:10. Тамо пише да ни један ’појединац из дома Израеловог или страни придошлица’ не сме да једе крв. Да ли је то било зато што је ту животињу убио човек и тако је морао да врати крв Богу? Они који то тврде читају у ставку и оно што не пише у њему. Даље, ако би кривица проистекла само онда када би крв била од створења убијеног од човека, тада се у 5. Мојсијевој 14:21 и 2. Мојсијевој 22:31 не би забранило Израелцима да једу неискрварено месо од животиња које нису убили људи. Међутим, Израелци су тачно знали да не смеју да једу такво месо. Језекиљ је изјавио: „Моја душа није окаљана; од детињства нисам јео меса од угинуле или растргнуте животиње“ (Језекиљ 4:14, НС; упореди са 44:31).

Зашто пише, онда, у 5. Мојсијевој 14:21 да се ’придошлици’ може продати неискрварено месо, а у 3. Мојсијевој 17:10 забрањује се ’придошлици’ да једе крв? И Божји народ и библијски коментатори увиђају да та разлика има везе са религиозним ставом дотичног странца. У књизи Помоћ за разумевање Библије (на енглеском, стр. 51) истиче се да се понекад израз ’страни придошлица’ односи на особу међу Израелцима која није била у потпуности прозелит. Изгледа да се у 5. Мојсијевој 14:21 мислило на такву особу, на човека који није настојао да држи све Божје законе и можда употребљавао цркотину коју су Израелци и прозелити сматрали нечистом. И научници о јеврејству пружили су такво објашњење. a

Дакле, ниједан Божји обожавалац није смео да једе крв, било од (или у месу) животиње која је угинула или коју је убио човек. Зашто пише, онда, у 3. Мојсијевој 17:15 да би само постао нечист ко би јео неискрварено месо од такве животиње која је угинула или била убијена од звери?

Решење за то питање можемо наћи у 3. Мојсијевој 5:2, где пише: „Али ако душа дирне нешто нечисто, стрв нечисте звери, . . . ако и у незнању то учини, ипак ће бити нечист и постати крив“ (НС). Да, Бог је признао да би неки Израелац могао да погреши ненамерно. Дакле, ставак из 3. Мојсијеве 17:15 може да се разуме као мера за одстрањивање таквог греха. На пример, ако би Израелац јео месо које би му се дало и тек тада сазнао да је оно били неискрварено, био је крив за грех. Али пошто је то ненамерно урадио, могао је да предузме кораке. да би постао чист. Овде се међутим, треба следеће запазити: ако не би предузео те кораке, ’морао би да одговара за грех’ (3. Мојсијева 17:16, НС). b

Дакле, јести неискрварено месо није била маленкост; могло је довести чак до смрти. Ниједан прави обожавалац (Израелац или странац који је био у потпуности прозелит) није смео добровољно да једе неискрварено месо без обзира на тв да ли је било од животиње која је угинула или била убијена од неке друге животиње или пак од човека (4. Мојсијева 15:30). Апостолски савет је потврдио. Апостоли су писали хришћанима који су сачињавали духовни ’Божји Израел’ и забранили им да једу од удављенога, неискрварено месо од животиње која је несрећним случајем била удављена или коју је човек задавио (Галатима 6:16; Дела апостолска 21:25).

У том савету је било такође упућено Божијим слугама да се ’уздржавају од крви’. Ако ти помазани хришћани нису смели да једу крв у месу од удављеног створења, тада свакако нису смели да узимају крв од живог створења. Није тешко да сагледамо да нити Израелци из старог времена а нити послушни хришћани не би имитирали афричке племенике који гађају стрелама вратну жилу живог говеда да би добили крв коју мешају са млеком и пију. Тако исто Божје слуге би могле да прихвате медицински третман при чему се људска крв вади и даје у облику трансфузију у циљу продужења живота. Такве практике прелазе преко тога да Бог осуђује сваког ’који једе било какву крв’ и крше заповест дату хришћанима да се ’уздржавају од крви’ (Дела апостолска 15:28, 29; 3. Мојсијева 17:10).

Прави хришћани знају, упркос притисцима у правцу разводњавања Божјих закона, да је живот дар од Јехове Бога и да га морају употребљавати онако како их он упућује. Слушају Бога било да је то сада у медицинском или здравственом погледу практично или не. На пример, у Делима апостолским 15:28, 29 заповеда се хришћанима да се уздржавају од идолопоклонства. Дакле, иако би правом хришћанину претила опасност да (умре ако би одбило да врши идолопоклонство, он ипак не би тврдио да не треба да изгуби свој садашњи живот само због једног симбола, пошто ’идол не представља ништа’ (1. Коринћанима 8:4). Тројица верних Јевреја оставила су исправан пример послушности, а то су учинили исто и први хришћани који су пре прихватили смрт у арени него што би кадили на олтару (Данило 3:1-18).

Ако би се појавио проблем у вези крви — код једног несрећног случаја или операције која је проузроковала огроман губитак крви — не може ни ту хришћанин да доведе у питање своју чистоћу. Он слуша свог животодавца и потпуно је сигуран да његов вечни живот није угрожен ако би случајно изгубио свој садашњи живот, упркос најбољем алетрнативном медицинском третману. Исус је рекао својим ученицима: „Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити. Него се више бојте онога који може и душу и тело да уништи у гехени“ (Матеј 10:28, НС).

Недавни медицински извештаји показују да трансфузија крви обично није неопходна да би пацијент био спасен, јер искусни лекари сведоче да други уобичајени методи у већини случајева исто тако добро функционишу. Чак се можда чују аргументи да је вероватно мањи број пацијената који су могли да остану живи помоћу трансфузије крви него оних који су умрли услед негативних последица трансфузије. Било како било, хришћани су одлучни да слушају Бога и поштују његово гледиште о крви.

Према томе, прави обожаваоци  неће данас јести неискрварено месо, било од животиње коју је убио неки човек или од створења које је угинуло на неки други начин. Нити ће подржавати свој живот узимајући крв од живих створења — животиња или људи. Они признају Јехову за свог животодавца и одлучни су да га слушају у свему.

[Фусноте]