Проблем алкохолизма — шта могу да учине старешине?

ПРОБАЛА је све што се могло замислити да би мање пила. Изгледало је да ништа не помаже. Када се састала са наименованим старешинама у скупштини, они су били веома забринути у вези тога и дали су јој библијски савет о умерености. Али њихови напори су разочарали. Њен је проблем постао још већи. Она је постала алкохоличарка.

Ту се намеће веома важно питање — шта могу старешине да учине да би помогле својој духовној браћи и сестрама који имају проблема са пићем?

Јасно је да Библија не опрашта никако пијанство. Нарочито хришћански надгледници морају да воде рачуна да се окорели, непоправљиви алкохоличари не толеришу у хришћанској скупштини, они морају да буду искључени (1. Коринћанима 5:11-13; Галатима 5:19-21). Али старешине треба, пре свега, да желе да помогну онима који се кају, а који су премашили границу у употреби алкохола. Шта треба, дакле, да уради старешина ако му приђе брат који се напио или сестра која се напила и сада тражи помоћ?

Најпре, треба запазити да постоји разлика између некога који је једном случајно попио сувише и некога који је пијаница, коме је обичај да се опија. Узми за пример Ноја, који је једном попио сувише вина и напио се (1. Мојсијева 9:20, 21). Ноје, наравно, није био окорели пијаница. У Писму се нигде другде не спомиње да се Ноје још некада напио (упореди са Јеврејима 11:7).

Дакле, ваљало би да старешина, коме је пришла нека особа са таквим проблемом, следеће утврди: да ли је то био редак случај? Да ли је дотични решио да води рачуна да му се то више не догоди? Да ли је отворено признао грешку и тражио од Бога опроштај? Да ли тај испад није нанео велику срамоту? Ако су ти и други фактори повољни, тада можда може старешина да сматра довољним да пружи дотичноме „у духу кроткости“ љубазни савет о умереност, тако да би дотичнога ојачао у његовој одлуци да не понови ту грешку (Галатима 6:1)

Али шта ако се пијано стање понавља или је постало општепознато? У таквим случајевима, то треба да решава правни одбор. Међутим, да би се неком помогло, старешине треба да знају да ли лежи проблем у алкохолизму?

Алкохолизам

Какве разлике ту има? Веома велике! Као што показује искуство на почетку чланка, мало је користи да се некоме ко је алкохоличар саветује да буде умерен у пићу. Зашто? Зато што већина стручњака из области алкохолизма препоручују алкохоличарима потпуну апстиненцију, јер када алкохоличари почну да пију, обично не могу да се контролишу што се тиче количине пића.

Поред тога, многи алкохоличари поричу свој проблем. Да ли то значи да су непоправљиве, окореле пијанице? Не мора да значи. Имај на уму да су алкохоличари обично слепи у односу на стварност своје ситуације. Они су физички, душевно, емоционално и духовно оболели и ти се фактори морају узети у обзир. Дакле, никако није лако помоћи им да увиде да имају проблема са пићем.

Постоје разна питања која би ваљало да старешине размотре код решавања таквих случајева.

Како можеш да сазнаш да ли алкохолизам представља проблем? Можда желиш да се осврнеш на чланак „Алкохолизам — чињенице или митови“ у часопису Пробуди се! од 8. јула 1982. (енг. издање). У њему се наводе у главним цртама симптоми алкохолизма.

Буди будан. Алкохолизам може да буде понекад основни проблем. У једној скупштини се  на пример, једна сестра обратила старешинама за помоћ да би изашла на крај са тешким депресијама. Али упркос њихових добронамерних напора да јој помогну, и даље је имала депресије. Касније су старешине, међутим, сазнале да је имала проблема са пићем учинили су даљње напоре да јој помогну да увиди да је алкохоличар. Након што је прихватила помоћ по питању алкохолизма, сестра се опоравила веома добро.

Како можеш помоћи алкохоличару да увиди да има проблема са пићем? Избегавај мишљења и уопштавања као на пример: „Мислимо да сувише пијеш“. Такви коментари могу пре да још више појачају самоодбрамбени механизам код алкохоличара. Уместо тога, боље је да алкохоличара суочиш са специфичним и опасним детаљима његових навика у пићу као и њихових последица. Веома је важно да тон одржава дубоку забринутост: „Веома смо забринути шта се дешава са тобом и ево чињеница које ће образложити нашу забринутост“.

Један старешина, који је има лично проблема са алкохолизмом и успешно га решио, препоручује следеће: „Нашао сам да је од користи утврдити какве проблеме неко има, можда код куће или на послу. Затим, ако употребљавам сугестивна питања, помажем дотичноме да увиди да је алкохол можда основни проблем. Сећам се једног искуства које је отприлике овако текло:

— Да ли су твоје навике у пићу утицале на породични живот?

— Па не.

— Да ли си се препирао са женом?

— Да.

— Да ли твоје пиће има икакве везе са тим.

— Не.

— Да ли си пио када си се препирао са њом.

— Па . . . јесам.

Након што смо поразговарали о разним проблемима, био сам у стању да помогнем том дотичном да увиди да су се скоро у свакој прилици његови проблеми подударали са једним нападом пијанства.“

Шта је са професионалном помоћи? Алкохоличар можда тражи такву помоћ да би се излечио. Наравно, старешине неће препоручити одређени метод лечења — то зависи од дотичног. Нити ће обавезно схватити као знак недостатка кајања ако алкохоличар одбије да затражи професионалну помоћ. Али је у исто време и одлучност или чврстина неопходна. Дотични мора јасно да разуме да оно што је најважније стоји на коцки, а то је, да остане у Јеховиној милости као признати члан хришћанске скупштине.

Шта је са искључењем? То се пак своди на питање — какав став има дотични према пићу? Да ли он, упркос твојим стрпљивим али одлучним напорима да се пробије до стварности,  ипак можда нагиње да и даље пије? С тим у вези је занимљиво запазити шта се саветује у књизи Анонимни алкохоличари послодавцима који имају раднике алкохоличаре:

„Ако сте сигурни да ваш радник не жели да престане да пије, можда је добро да га отпустите... То може да буде за њега благослов. То ће га можда управо продрмати, што му и треба.” Ако нечији став захтева да буде искључен да би се одржала чистоћа скупштине, тада ће га то можда у исто време ’продрмати’, што му је и потребно.

А шта, ако си ти убеђен да он заиста жели да престане да пије? Ако се неко сложи да прихвати помоћ, треба времена да се утврди да ли ће у томе ићи до краја. Професионално лечење може бити од помоћи. Требало би, наравно, да разуме да оно само није решење проблема.

Обично ће му требати даља помоћ и то нарочито у духовном погледу. Раније је можда излазио на крај са депресијама, гневом, проблемима на послу и томе слично на тај начин што је прибегавао алкохолу. Сада ће можда требати твоју помоћ да би се суочио са стварношћу и другачије мислио о њој. Поред тога, може још увек нелагодно да се осећа, можда се још увек осећа кривим или му недостаје поуздање. Могуће је да се осећа недостојним да се приближи Јехови у молитви и потребна му је твоја помоћ да би поново стекао поверљиви однос према Богу. Твоје молитве са њим и за њега, спојене са утешним опоменама из Божје речи, могу да умање његова страховања и отклоне његове сумње (Јаков 5:14-16). a

Ко је сломио ногу, потребна му је потпора неко време. Тако је и неком ко се бори да престане да пије можда потребно „раме разумевања“ на које може да се наслони, ухо које слуша. Да ли си вољан да помогнеш?

„И старешине и многа браћа су ме посећивала“, рекао је један брат који се борио да престане да пије. „Не могу да изразим речима колико сам ценио сву ту љубав и разумевање. Дивно, сада сам у стању да се поново молим Јехови. Каквог ли ослобођења!“

„Браћа су ми помогла на више начина“, рекао је други Сведок коме се помагало да реши проблем са алкохолом. „Чак су ми предлагали да седим поред њих на састанцима, пошто сам се плашио да дођем. Један брат ми је заиста помогао. Долазио је када ми је највише била потребна помоћ — без обзира на то шта је имао у плану. Веома сам му захвалан за љубав и стрпљење.“

У неким случајевима је корисно ако алкохоличар који се бори да престане да пије може да разговара са неким братом који је и сам успешно решио проблем алкохолизма. Зашто? Зато што таква особа може да разговара са потпуним разумевањем и зна добро какве све промене мора да учини алкохоличар. И још више од тога, њен пример показује да је могуће потпуно престати са узимањем алкохола ако се неко заиста бори. Он види у тој особи узор. Разумљиво је да алкохоличари више воле да виде беседу него само да је чују.

А шта ако дође до повратка у старо стање? То би могло да се догоди. И ту важи поново питање — какав став има алкохоличар? Да ли си се уверио да он стварно жели да реши тај проблем са пићем? Да ли увиђа потребу да удвостручи своје напоре ако хоће да напредује на путу оздрављења? Ако да, тада му треба пружити помоћ пуну разумевања.

Дакле, неко не мора да буде искључен само зато што је алкохоличар. Ако заиста жели да прекине, треба му се пружити прилика. Али шта ако својим поступцима показује да у ствари не жели да прекине са пићем? Шта ако се понављају случајеви пијанства и није му помогло ниједно разумно помоћно средство? Тада га треба искључити, што је у сагласности  са Павловим речима у 1. Коринћанима 5:11-13.

Да би се помогло онима који имају проблема са алкохолом потребно је имати запажену разборитост, стрпљивост и одлучност. Није довољно рећи брату или сестри: „Дај све од себи“ или „Ако волиш Јехову, престаћеш да пијеш“.

Уместо тога, покушај да разумеш природу проблема алкохолизма, шта он значи и шта чини људима. Имај на уму да можда мораш да срушиш зид порицања који је алкохоличар подигао око себе. Мораш да га доведеш до тога да увиди да има проблема са пићем и да му је потребна помоћ. Требаће твоју даљу помоћ и подршку. Али зар нису резултати вредни напора?

Овако је то формулисала једна сестра којој се помогло да се ослободи алкохолизма: „Старешине су биле толико љубазне и пуне разумевања да се захваљујем Јехови сваки дан што их је послао. Сада ми је у глави све бистро. Могу да разговарам са Јеховом уз чисту савест. Такође посећујем све састанке и уживам у њима.“ Да, колико су захвалне те особе да постоје надгледници који дају све од себе, добровољно водећи рачуна о стаду, у ’стварној жељи да служе’ (1. Петрова 5:1, 2, Today’s English Version)!

[Фуснота]

[Слика на 6. страни]

Алкохоличар можда треба ’раме разумевања’ на које може да се наслони, уво које слуша

[Слика на 7. страни]

За алкохоличара је уздржавање од пића заповест коју сам себи поставља