Земљотрес - Знак краја?

САМИ са Исусом, четири мушкарца су дубоко размишљала на високом брегу, окружени чворноватим маслинама и са градом Јерусалимом испод њих. Тога дана раније су чули како је њихов вођа, Исус Христ, прорекао да ће Јерусалим и његов храм бити уништени и да неће ’остати ни камен на камену’. Изненађени, упитали су га: „Када ће то бити,“ Исусов одговор их је јако занимао. Али његов одговор треба да буде данас од још већег значаја.

Апостоле је непосредно занимало долазеће уништење Јерусалима. Па ипак, њихова радозналост није се завршила на том питању, јер су хтели да знају и време Исусове будуће присутности у краљевској слави и када да очекују крај злог уређења. Зато су питали: „Који ће бити знак твоје присутности и свршетка поретка?“ Одговор који је Исус дао задовољио је његове следбенике у првом веку. Његов одговор о ’знаку’ може, такође, да задовољи савремене следбенике који чезну да виде крај свега зла, јер се у наше време тај знак испуњава.

Знак који је Исус дао има (очигледне црте, које се могу свуда лако запазити. Оне нису нејасне или апстрактне. Запази део Исусовог одговора из Матеја 24:7: „Јер ће устати народ на народ и царство на царство, и биће глади и куге и земљотреси по разним местима“ (др Чарнић). Када ратови избију, државе знају. Када људи гладују — изгладне — они знају. А када земља подрхтава под твојим ногама, ти знаш јер земљотрес, као једна од природних несрећа које се могу догодити, највише улива страх. Ове и друге добре видљиве црте, које све погађају све људе једне генерације, чине ’знак’ (Матеј 24:3, 34). Размотримо само један део тог ’знака’ — земљотресе.

Земљотреси — шта је Исус мислио?

Исус није био сеизмолог. Био је проповедник и учитељ, а и пророк. Док је био ’пун духа светога’ и био под вођством те невидљиве делотворне силе која долази од Јехове, Исус је проповедао у вези земљотреса и ’других црта знака’ (Лука 4:1; Јован 8:28).

Да ли су се Исусове речи испуниле у првом веку? Да, Библијска и светска историја извештавају о великом броју земљотреса између године 33. н. е. када је изрекао то пророчанство, и уништење  Јерусалима 70. Два потреса су уздрмала Јерусалим у данима Исусовог пророчанства (Матеј 27:51; 28:2). Библијски писац Лука је забележио да је седамнаест година касније дошло до земљотреса у граду Филипима (Дела апостолска 16:26). Поред тога, и историчари који немају везе са Библијом указују да је у том временском периоду било бар шест већих земљотреса у том делу Земље (види табелу I).

Шта је чинило у првом веку земљотресе нарочитим? И да ли је био извештај о неком земљотресу необична вест за хришћане у првом веку? Одговори на та питања могу нам помоћи да разумемо значење земљотреса у нашим данима.

Пошто Земљина кора око Средоземља, укључујући ту и Јерусалим, лежи у зони умерено активних земљотреса, зато не би били нестабилност Земљине коре и потреси неуобичајени за становнике тог подручја у првом веку. На пример, велика долина реке Јордана и Мртвог мора и попречни прекиди слојева који формирају Израелску равницу између Галилеје и Самарије били су познати по земљотресима и пре првог века (Амос 1:1; Захарија 14:5).

Земљотреси сами по себи не би пружили посебан значај Исусовом пророчанском ’знаку’ за приближавање краја Јерусалима, као што не би ни висока температура указала на неку одређену болест, ако не би били присутни други симптоми. Према томе, Исусово пророчанство о земљотресима добило је посебно значење тиме што се догодило у комбинацији са свим другим цртама ’знака’. И хришћани у првом веку посведочили су о том комбинованом ’знаку’ проречених догађаја и одазвали се на њега.

Земљотреси у наше време

Да ли се Исусово пророчанство о земљотресима испуњава у 20. веку? Другим речима — да ли је било великих земљотреса који указују да живимо на ’свршетку поретка’? Чињенице доказују да је овај век уздрман земљотресима. Земља доживљава више од 1 000 000 земљотреса годишње, од којих 1 000 имају катастрофалне последице.

Неки сеизмолози тврде да се Земља сада налази у фази активних земљотреса. Професор Кеити Аки са Одсека наука о Земљи и другим планетама при Институту технологије у Масачусетсу говори, на пример, „о очигледно високом таласу у јачини и учесталости већих земљотреса у току последњих сто година!“, мада каже да је период од 1500. до 1700. био активан што се тиче земљотреса.

У италијанском часопису Ил пиколо од 8. октобра 1978. запазио је Гео Малаголи:

„Статистички подаци показују да наша генерација живи у опасном периоду високе сеизмичке актпвности. У ствари, у периоду од 1 059 година (од 856. до 1914.) поуздани извори наводе само 24 велика земљотреса која су проузроковала 1 973 000 мртвих. Међутим, да је у последњим несрећама 1 600 000 људи изгубило своје животе за само 63 године, што је била последица 43 земљотреса до којих је дошло између 1915. и 1978. Овај драматични пораст у броју земљотреса  још више истиче другу прихваћену чињеницу — наша генерација је несрећна на многе начине.“

Исус је прорекао да ће ’свршетак поретка’ бити обележен ’земљотресима по разним местима’ и , по Лукином извештају, ’великим земљотресима’ (Матеј 24:3, 7; Лука 21:11). Да ли је о томе посведочила генерација која је живела 1914. и од које су још увек многи живи? Чињенице одговарају са „да“ (Види табелу II). И о земљотресима још увек сведоче не само преостали представници те генерације, већ и највећи број људи у историји (Матеј 24:34). Човечанство је данас више него икада у било ком прошлом веку свесно свеопште активности земљотреса и њихових последица.

Шта чини земљотресе ’великим’? Његова јачина или величина која се мери по Меркалијевој или Рихтеровој скали? Или радије величина материјалне штете и број жртава који је проузроковао, као и број људи који су чули за њега? У додатној табели III приказан је број изгубљених људских живота услед земљотреса до чије је учесталости нарочито дошло од 1914. Додуше неки земљотреси великих размера догодили су се дубоко у океанима и само мало људи за њих зна. Ако су уопште проузроковали било какву штету, онда је то била мала материјална штета и можда је при томе само незнатан број људи настрадао. Међутим, у одређеном модерном испуњењу Исусовог пророчанства, треба да се усредсредимо не само на величину земљотреса по Рихтеровој или некој другој скали, већ по величини проузроковане штете и броју жртава.

Јасни део ’знака’

У часопису Европа (јули-август 1980) изјављује се: „У овом веку је око 1 600 000 људи из губило животе у земљотресима само у Европи је било 120 000 мртвих“. Дакле, када погледамо светску сцену и упоредимо је са Исусовим речима, можемо да потврдимо да земљотреси избијају ’по разним местима’ и то чак ’велики земљотреси’. Да ли је било која прошла генерација доживела такво страшно пустошење земљотресима као ово пропаћено човечанство од 1914? Статистички подаци показују да није.

Међутим неки ће рећи: „То је зато што сада имамо више људи на Земљи.“ Тачно је да се човечанство намножило, али то не поништава Исусово пророчанство. Већ још више даје снаге њему, пружајући нама још више разлога да следимо његове речи. Зашто? Зато што 2 000 000 000 људи, око половине светског становништва, живи у пределима угроженим земљотресима. Поред тога, захваљујући брзим средствима комуникације и сложеним сеизмографима људи су обавештени о земљотресима као никада раније, чак и они који још никада лично нису доживели снагу потреса. Дакле, земљотреси утичу на више особа и данас их запажа много више људи него икада пре. И док гледају како се испуњавају друге црте ’знака’ на једној генерацији, требало би то да их покрене на дело. На тај начин, ко може да се оправда што не следи ’знак Исусове присутности и свршетка поретка’?

Да ли си запазио да земљотреси утичу у повећаној мери на људски живот од 1914? И да ли си, у комбинацији са тиме, запазио друге црте ’знака’, као што су рат, глад и пораст безакоња? Ако да, тада без сумње желиш да сазнаш још више о томе шта је Исус прорекао за непосредну будућност. Јеховини сведоци ће ти помоћи да испиташ те важне ствари;

[Табела на 5. страни]

Табела I

Неки земљотреси између 33. и 70. год.

ГОДИНА МЕСТО

33. Јерусалим

33. Јерусалим

око 46. Крит

око 50. Гилипа

51. Рим

53. Апам Еа

60. Лаодикија

63. Помпеја

око 67. Јерусалим

[Табела на 5. страни]

Табела II

Неки велики потреси између 1914. и 1982.

(Непотпуна листа)

ГОДИНА МЕСТО МРТВИ

1915. Авецано, Италија 29 970

1920. Кансу, Кина 200 00

1923. Канто, Јапан 142 800

1932. Кансу, Кина 70 000

1934. Бихар; Непал, Индија 10 700

1935. Квета, Пакистан 60 000

1939. Чилан, Чиле 30 000

1939. Ерзинџан, Турска 30 000

1950. Асам, Индија 20 000

1960. Агадир, Мароко 12 000

1962. северозападни Иран 12 230

1968. североисточни Иран 11 500

1970. северни Перу 66 700

1972. Манагва, Никарагва 10 000

1976. Гватемала град,Гватемала 23 000

1976. Тангшан, Кина 800 000

1978. североисточни Иран 25 000

Други велики потреси забележени су на још 33 места.

[Табела на 6. страни]

Табела III

Број жртава потреса

(Процена се заснива на 1122 године)

До 1914. године - 1 800 годишње

Од 1914. године - 25 300 годишње

[Слика на 4. страни]

Појасеви земљотреса у свету

Африка

Европа

Азија

Северна Америка

Јужна Америка

Аустралија