Пређи на садржај

Пређи на садржај

Излазак — од тираније до теократског уређења

Излазак — од тираније до теократског уређења

Излазак — од тираније до теократског уређења

ЈЕХОВА је чуо њихов вапај док су били’робови под тиранском владом’. Дошло је време да делује и деловао је као њихов свемогући избавитељ. Бог је убрзо после тога успоставио свој изабрани народ у облику добро организоване теократије.

У библијској књизи Другој Мојсијевој наћи ћеш, у бити, узбудљиви извештај. Ту је књигу написао јеврејски пророк Мојсије и у њој се ради о доживљајима Израелаца између 1657. и 1512. пре н.е. Задивљујућа чуда и изванредно законодавство јесу истакнута обележја књиге.

Али, да ли је 2. Мојсијева од значаја у 20. веку? Заиста јесте. То ће нам показати ово кратко разматрање те књиге.

Сажет приказ 2. књиге Мојсијеве

Јаковљеви потомци су се као дошљаци у Египту брзо намножили, тако да су под краљевским мандатом морали да пате као ’робови под тиранском владом’. Фараон чак наређује да се убију сва израелска новорођена мушка деца. Да би спасила свог сина једна мајка оставља своје дете у папирусовом ковчежићу на обали Нила. Фараонова кћерка га налази и усваја га као свог сина, дајући му име Мојсије, што значи „спасен из воде“. Иако је одрастао на краљевском двору, Мојсије се у старости од 40 година ставља на страну свог потлаченог народа, убијајући једног Египћанина. Приморан је да бежи и одлази у мидијанску земљу, где се жени и живи као пастир. У међувремену умире тај Фараон; али долази други који тиранише Израелце. Временом Бог чује њихов вапај за помоћ (2. Мојсијева 1:1-2:25).

Једног дана Мојсије запажа како један жбун гори, али зачудо не сагорева. Ту му наређује Јехова преко анђела да се врати у Египат и изведе Израелце из деспотског ропства. Бог поставља његовог брата Арона за његовог говорника (2. Мојсијева 3:1-4:31).

Мојсије и Арон појављују се пред Фараоном и траже од њега да дозволи Израелцима да светкују празник Јехови у пустињи. Египатски владар пркосно одбија, али Јехова потом делује да би начинио себи име. Охоли Фараон и његови чаробњаци не могу да се мере са Мојсијом кога Јехова употребљава да се изврше проречене невоље. Египатски тиранин остаје, међутим, тврдоглав и после девет невоља (2. Мојсијева 5:1-10:29)!

Код очекивања десете невоље Јехова заповеда Израелцима да славе ’пасху’. Сваки дом узима јагње или јаре 10. низана. 14. низана животињу су убили и њеном крви су попрскали довратнике и надвратнике својих домова. После заласка сунца пеку и једу га са горким зељем и бесквасним хлебом. Све израелске породице су унутра, Јеховин анђео око поноћи пролази земљом, али заобилази сваку израелску кућу. Десета невоља се шири. Умиру сви египатски првенци, укључујући и Фараоновог сина. На то Фараон пушта Израелце да иду (2. Мојсијева 11:1-12:36).

Међутим, египатски угњетавачи и њихове војне снаге почињу ускоро жестоко да гоне Израелце. Јехова избавља Израелце отварајући им пролаз за спасење кроз Црвено море. Затим, када се Израелци налазе у безбедности на другој страни, Бог проузрокује да се море затвори и потопи гониоце — Фараона и његову војску. Какав начин да се сазна за Јехову и његову снагу која улива страхопоштовање (2. Мојсијева 12:37-15:21)!

Од тада па до брда Синаја у Арабији Израелци увек изнова уче још нешто више о Јехови — када претвара горку воду у слатку, обезбеђује им мноштво препелица и пружа, им укусну храну звану мана. У трећем месецу после ослобађања од египатске тираније, улогоравају се у подножју брда Синаја. Тамо добијају Божје законе, укључујући и ’десет заповести и ступају у савез са Јеховом, својим свемоћним избавитељем’ (2. Мојсијева 15:22-24:18; 5. Мојсијева 4:13).

Мојсије проводи 40 дана на брду и добија упутства у вези обожавања Јехове и изградње Јеховиног шатора од састанка, храма који се могао преносити. У међувремену Израелци праве златно теле и обожавају га.

Мојсије силази са брда и види то; постаје бесан и разбија две плоче на којима су биле написане на чудесан начин десет заповести. Након што је била одмерена одговарајућа казна идолопоклоничким преступницима. Мојсије се пење на брдо и добија нове две плоче. Мојсије види Божју славу и чује како Јехова објављује да је милосрдан, али не ослобађа никога од заслужене казне (2. Мојсијева 25:1-34:7).

По другом силаску Мојсија са брда, почиње изградња шатора од састанка по плану који је Јехова дао. На крају прве године у слободи,Израелци су завршили изградњу дивног шатора од састанка са свом његовом опремом. Шатор од састанка је постављен и потпуно опремљен, после чега га Јехова пуни својом славом (2. Мојсијева 34:8-40:38).

Вероватно те је дубоко дирнуо овај кратак преглед тих узбудљивих догађаја. Али приликом читања 2. Мојсијева могу да искрсну извесна питања и на нека од њих можемо да добијемо одговоре док сада размотримо три главна обележја те књиге у облику питања и одговора.

Робови под тиранском влашћу’

3:1 — Какав је свештеник био Јотор, Мојсијев таст?

Јотор је био, очигледно, патријархалнн поглавар племена Мидијанаца и био је одговоран да поучи и води припаднике свог племена у световним н верским стварима. Пошто су мидијанци били потомци Аврамови преко Хетуре, имали су неке успомене на Јеховино обожавање које је Аврам увек налагао својим укућанима. Ми не можемо са сигурношћу рећи колико чиста је била религија племена у време Мојсија. Али Јотор је показао запажено цењење за Јехову мада није био посебно именован од Бога (2. Мојсијева 18:1-24).

4:11 — Да ли је Јехова одговоран за такве телесне мане као што је слепоћа?

Не, Јехова није одговоран за сваки узрок таквих физичких мана као што су слепоћа и глувоћа. Такве мане се углавном појављују зато што је Бог дозволио да се рађају несавршени људи. Грешници Адам н Ева изгубили су своју савршеност, а тиме и способност да рађају савршену децу (Јов 14:4; Римљанима 5:12). Како су се њихови потомци намножавали, тако је несавршеност, укључујући телесне мане, долазила све више до изражаја. Тиме што је дозволио да се развија такво стање, Бог је могао да каже да је ’одредио ’ неме, глуве и слепе. Али само понекад у одређене сврхе проузроковао је Јехова физичку слепоћу и немост (2. Царевима 6:18; Лука 1:20-22, 52-54; Дела апостолска 13:8-11). Ако људи изаберу да буду глуви и слепи у духовном погледу, он им дозвољава да устрају у свом неверовању и одбијању његове поруке и тако Бог ’одређује’ глуве и слепе у духовном погледу (Исаија 6:9, 10). Али је Јехова дао духовни слух и вид онима који настоје да му се допадну. Штавише, љубазни Бог Јехова ослободиће човечанство, преко свог Царства под Исусом Христом, физичке слепоће и свих других недостатака (Исаија 61:1, 2; 1. Јованова 4:8; Откривење 21:1-4).

4:24-26 — Чији је живот био у опасности и шта се догодило?

Пошто је тај одломак нејасан, можемо само да претпоставимо: Мојсијев син се нашао у смртној опасности, јер није био обрезан у складу са ранијим заветом о обрезању (1. Мојсијева 17:9-14). Након што је одстранила навлаку са дечијег уда, Сефора је проузроковала да тај доказ подвргнутости завету дотакне ноге утеловљеном анђелу и тиме покаже да више не постоји разлог да њен син умре. Ако је рекла Јехови преко анђела да је ’крвави заручник’, онда би то било као да је прихватила улогу жене у завету о обрезивању са Богом као мужем.

6:3 — Пошто су Аврам, Исак и Јаков употребљавали име Јехова — у ком смислу им Бог није био познат?

Име Јехова дословно значи „он даје да постане“, то јест у сагласности са Божјом намером. Аврам, Исак и Јаков су употребљавали божанско име и примили обећање од Јехове. Али нису знали и доживели Јехову као онога који је довео своја обећања до потпуног испуњења (1. Мојсијева 12:1, 2; 15:7, 13-16; 26:24; 28:10-15). Међутим, Јеховино име је требало ускоро да има још веће значење за њихове потомке Израелце. Требало је да сазнају његово право значење када буде Јехова извршно своју намеру са Израелом и ослободио их тиранског робовања и затим им дао Обећану земљу у испуњењу савеза који је Бог склопио са својим прецима.

7:22 — Одакле су египатски свештеници узели воду која није била претворена у крв?

Могли су да употребе нешто од воде коју су узели из реке Нила пре него што је наступила та невоља. Међутим, очигледно су Египћани могли да дођу до незагађене воде тиме што су копали бунаре у влажној земљи око Нила (2. Мојсијева 7:24). Можда су свештеници употребили ту воду да би применили свој трик.

12:29 — Да ли су у прворођене била урачуната и мушка и женска деца?

У прворођене су само спадала мушка деца. То је очигледно из тога да су само мушка била побројана када су Левити дали као у замену Јехови (4. Мојсијева 3:40-51). Фараон је сам био првенац, али није био убијен, јер је имао свој властити дом и у ноћи Пасхе није требало да умре поглавар, већ прворођени син у дому (2. Мојсијева 12:12).

Јехова их је избавио

15:8 — Пошто се вода Црвеног мора ’стврднула’, да ли то значи да се смрзла?

Хебрејска реч која је овде преведена са ’стврднути се’ значи скупити се или згуснути. Тај израз је употребљен у Јову 10:10, где се говори о згрушавању сира. Дакле, не мора да значи да су водени зидови били смрзнути. Пошто ништа видљиво није задржавало воду, изгледало је као да се вода стврднула, укрутила или згуснула и тако остала да стоји. Да је раније споменути ветар био тако хладан да је замрзао воду, без сумње би се у извештају споменула страшна хладноћа (2. Мојсијева 14:21).

Организовани у теократију

20:5 — Да ли то значи да ће и верни бити кажњени?

Не, јер се сваком појединцу, након што зађе у доба властите одговорности, суди на основу његовог властитог понашања и ставе (упореди са Језикиљом 13:20). Међутим, када се Израел као нација окренуо касније идолопоклонству, још генерације после тога трпео је народ зле последице таквог поступања. Верни нису били лично кажњени за грех нације, мада су и они осетили неке последице тога. За те особе које су сачувале своју чистоћу било је тешко да пливају против струје националног религиозног преступа, али чинећи то уживали су Јеховину љубазну доброту.

23:20-23 — Ко је био овде споменути анђео и како је било Јеховино име „у њему“?

Јехова је употребио друге анђеле, а не предљудског Исуса Христа, да пренесу Божји закон Мојсију (Јован 1:1-3, 14; Јеврејима 2:2, 3). Али је разумно закључити да је Исус у предљудском облику био анђео за кога је Јехова рекао да је ’његово име у њему’. Био је употребљен да води Израелце на пут у Обећану земљу (1. Коринћанима 10:1-4). Исус, чије име значи „спасење Јеховино“, јесте главни који подржава и оправдава име свог Оца.

32:25 — Зашто није био кажњен због тога што је начинио златно теле?

Арон је то учинио по налогу народа, а не зато што је у срцу симпатисао са идолопоклонством. Касније није се очигледно придружио Левитима и заузео став за Јехову и био против оних који су се том приликом противили Мојсију. Око 3 000 особа (вероватно коловође) било је убијено, али је још више било кривих, јер је Мојсије након што је било убијено тих 3 000 особа, подсетио народ да је тешко згрешио. Дакле, тада је примило више особа Јеховину милост, а не само Арон (2. Мојсијева 32:1-6, 26-35).

34:26 — Какво значење је имала заповест да се не кува јаре у мајчином млеку?

Кувати јаре у мајчином млеку био је, по записима, пагански ритуал који је требало да проузрокује да падне киша. Стога је био Израелцима вероватно дат тај закон да се не би окаљали таквим обичајима. Међутим, та заповест, заједно са осталим, изгледа подвлачи чињеницу да постоји правилан и прикладан ред у свим стварима. Јехова је мајку снабдео млеком да храни своје младунче. Али кување младунчета у млеку довело би до бола и његове смрти, што је сасвим супротно намењеној сврси млека. Овај закон, је такође, изгледа пружио поуку показујући Божјем народу да не треба да буду без срца, већ да буду сажаљиви.

Право значење за верне

Друга Мојсијева је дирљиви извештај о тиранским оковима, божанском ослобођењу и организовању теократског друштва. Али коју поуку могу да извуку из те књиге Јеховини сведоци у 20. веку?

Јехова подржава свој народ. То је чинио тиме што је подупирао и благосиљао Израелце када су били ’робови под тиранском влашћу’ (2. Мојсијева 1:7, 14). Јехова подржава исто тако и своје савремене Сведоке, чак и када су суочени са тешким прогонствима.

Јехова је избавитељ без премца. Колико је то било очигледно на Црвеном мору! Према томе, његови данашњи Сведоци могу бити сигурни да ће као група да преживе долазећу ’велику невољу’ под снажном руком великог Избавитеља (Матеј 24:20-22; Откривење 7:9, 14).

Јехова је Бог теократске организације. Када су Израелци слушали његове законе били су у стању да га обожавају на уредан, сигуран, радостан начин који је одавао част његовом имену. Тако је Јехова и данас организовао своје Сведоке као уредно, сигурно и срећно братство, Зато, за своју сигурност и срећу морамо верно да служимо Богу као део тог теократског друштва које слави његово свето име (Псалам 100:1-5; 1. Петрова 2:17).

Ово су неке од многих користи које се могу извући из Друге књиге Мојсијеве. Ојачајмо своју веру док размишљамо о том узбудљивом извештају о божанском избављању од тираније до теократског уређења.

[Слика на 16. страни]

Јехова је на брду Синају организовао Израелце у теократију