Пређи на садржај

Пређи на садржај

Топлота стимулише, хладноћа освежава

Топлота стимулише, хладноћа освежава

Топлота стимулише, хладноћа освежава

НЕОСЕТЉИВИ, апатични, равнодушни. Неке људе, изгледа, ама баш ништа не може да покрене. Такав проблем је мучио рану хришђанску скупштину у Лаодикији и зато је прослављени Исус Христ упутио тој скупштини следеће речи осуде: „Знам твоја дела, да ниси ни хладан ни врућ. Камо среће да си хладан или врућ. Овако, зато што си млак и ниси ни врућ ни хладан, избљуваћу те из својих уста“ (Откривење 3:15, 16, др Чарнић). Зашто се скупштина налазила у таквом јадном духовном стању?

Фригијски град Лаодикија био је смештен у унутрашњости од Ефеса у Малој Азији. Важан трговачки пут водио је кроз Лаодикију и тамо се рачвао, један део пута је водио до Ефеса; други је пролазио кроз брда и водио до Филаделфије, Сарда, Тијатире и, на крају, до Пергама. Богата Лаодикија била је позната по новчаним пословима. Између осталог извозила је фину, мекану, црну вуну, коју је добијали од оваца које су се ту гајиле. У близини је био основан медицински факултет и у том крају се производио фригијски прашак за очи, који се сматрао нарочито лековитим. Лаодикија је постала веома позната по својим фригијским теписима. Мисли се да је уметност везења одатле потекла и изгледа да том гледишту даје подршку реч за „вести“ (phrygio). Лаодикија је, такође, постала музички центар, као и центар за познати фригијски уметнички облик који је био карактеристичан по геометријским шарама — кукастим крстовима, меандерима и ромбовима.

Да ли је могло да се догоди, с обзиром на благостање које је владало у Лаодикији, да су неки хришћани дозволили себи да се упусте толико у комерцијалне послове, тако да су имали мало времена за ширење добре вести другима? Да ли су неки од њих почели да стављају светску каријеру на прво место у животу, јер су желели нешто ’занимљивије’ од здравих начела хришћанства?

Нема сумње да су такви ставови могли да проузрокују код хришћана у Лаодикији хлађење љубави према Јехови, учитељу Исуса Христа и ближњима (Матеј 24:12; 22:37-39). Слично је и са нама — ако дозволимо да нам материјализам преокупира време и ставимо тежњу за светском каријером на прво место у животу, налазимо се у опасности да постанемо ’млаки’ у свом предању и да то радимо само механички да бисмо се „осигурали“ уколико би ’велика невоља’ наишла за време нашег живота (Откривење 7:14).

Колико је далеко боље да будемо стимулативно врући према онима који осећају да је свет „хладно“ место, јер други не показују право занимање за њихове проблеме! Колико је далеко боље да будемо освежавајуће хладни за оне којима је под ногама вруће услед неправди!

Хришћанска браћа могу да буду стимулисана ревносним примером за стављање интереса Царства на прво место (Матеј 6:33). Могу да буду расхлађена или освежена утешним речима и љубазним делима, која им се пружају када су болесна или се налазе под другим тешким околностима. Нарочито ће ваљати за младе хришћане да размисле о томе како најбоље могу да користе своје време и енергију.

Како избећи млако стање

Зашто је васкрснули Исус тако формулисао речи када се обратио скупштини у Лаодикији? Биће да је алудирао на снабдевање града водом. Насупрот оближњим градовима Хиераполису и Колосеји, Лаодикија није имала своје властите изворе воде. Хиераполис је био познат по изворима топле воде, која је стимулисала уморног путника који је путовао зими. Колосеја је имала хладну воду, која је веома освежавала за време летње жеге. Међутим, у Лаодикију је вода морала да се преноси са извесне удаљености, прво преко отвореног акведукта и затим преко пробушених кубних камених блокова, који су били заједно цементирани. Највероватније је зато вода била млака док је стигла до градских становника.

Исус Христ се осврнуо и на друге ствари које је требало да буду познате хришћанима у Лаодикији (Откривење 3:17, 18). Уместо меканих, сјајних, црвених вунених хаљина које су биле на цени у том крају, хришћанима у Лаодикији били су потребни бели огртачи по којима би се идентификовали као Јеховине хришћанске слуге (Откривење 16:15). Уместо ’злата’ које је било у Лаодикији услед новчаних трансакција, Исус им је саветовао да покажу особине као што су вера и издржљивост, које су се кушањем могле ојачати и биле далеко вредније и трајније од било каквог материјалног богатства (1. Коринћанима 3:10- 15; 1. Петрова 1:6, 7). Духовни ’мелем за очи’ био би далеко делотворнији него фригијски прашак за очи. За хришћане у Лаодикији било је потребно да распознају наду у вечни живот и да планирају свој живот у сагласности са њом (Римљанима 12:12; 1. Тимотеју 4:7; Филипљанима 3:13, 14).

Одатле може да извуче поуку и хришћанин данас. Уместо да настоји да удовољи жељама за последњом модом у одевању, најбољом храном, кућом и транспортним средством, он мудро тражи да ’купи’ од Исуса духовне ’огртаче’, ’злато’ и ’мелем за очи’. Да, Исус је рекао ’купите’ их. То ће нешто коштати — потребно је време да се дружимо са Божјим народом, време да студирамо Божју реч и библијска помоћна средства за студирање; време да размишљамо о ономе што учимо и повезујемо нове тачке са оним што већ

знамо и извршимо промене у својим мислима; потребни су нам време и напори да саопштимо другима што смо научили. То може изискивати да излазимо на крај са мање материјалних средстава да бисмо посветили више времена студирању Светог писма и духовном помагању другима. Такав правац ће обавезно сачувати хришћанску наду.

Замке — забаве и неморал

И друге замке су угрожавале хришћане у Лаодикији и могле су да допринесу томе да хришћани постану ’млаки’. Археолошке ископине су откриле остатке стадиона, позоришта и гимназија. Да ли би могли неки хришћани. да дозволе да се љубав према задовољствима ушуња у њихов живот? Божје слуге данас морају да пазе да не развијају жељу за неком неисправном врстом забаве или претераним забављањем. Нарочито млади хришћани могу да мисле да са њима нешто није у реду ако не иду у биоскоп или на неку представу или не приређују жур сваке недеље, нарочито суботом увече када изгледа да други уживају. Можда је тим млађим хришћанима непријатно када следећег понедељка ујутро не могу да коментаришу светске приредбе и забаве са својим школским друговима или колегама на послу. Али зашто не би организовали забаву са другим духовно јаким младима, као и са старима? Много је боље бити са ’онима који призивају Господа из чиста срца’ и тако осетити освежење (2. Тимотеју 2:22).

Неморал и теревенчење били су додатна опасност за духовну добробит хришћана у Лаодикији. Народ је обожавао Диониза, грчког бога винове лозе. Његови обожаваоци су дивљим играма покушавали да се поистовете са њим. Фалос је играо истакнуту улогу код ритуала.

Данас смо окружени светом, чија морална мерила стално опадају. Неморал је постао норма на многим местима. Већина савремених диско игара слична је оргијастичном „дивљању“ у част Диониза и Баха. Јеховин народ мора да се одупре притиску да учествује у таквим ’стварима, ако не желе да буду ’избљувани из Исусових уста’. Заиста је важно да живимо са Јеховином светошћу и чистоћом (1. Петрова 1:16).

Остати данас ’врућ’ или ’хладан’

Исус Христ је подсетио хришћане у Лаодикији да кара и кажњава оне које воли (Откривење 3:19). Побудио их је да и даље придобијају духовну снагу. Док су размишљали о начину на који се Исус представио као „Амин, верни и истинити сведок, почетак стварања Божјег“, рани хришћани су могли бити уверени у поузданост Божјег сина и сигурност онога што им је обећао (Откривење 3:14). Као што је Исус „почетак“ интелигентног стварства, тако је и „почетак“ стварања „нових небеса и нове земље“, које хришћани очекују (2. Петрова 3:13). Добијање награде било је за њих само питање времена.

Исто је и данас то питање времена и све чињенице показују да се ради о кратком времену (Откривење 12:12). Зато, немој да дозволиш да под утицајем света постанеш ’млак’. Води рачуна да се не препустиш материјалистичким тежњама. Размишљај и испитај да ли је мудро да концентришеш свој живот око каријере у свету. Пази на врсте забаве и на утрошено време за њих, као и на своје друштво. Буди духовно јак и будан тиме што ћеш мудро да искористиш своје време за студиј Библије, састанке са Јеховиним народом и ревну службу Богу (1. Коринћанима 15:58).

Исус Христ је био у свом држању и личности и стимулативно врућ у очима оних који су љубили Јехову и освежавајуће хладан, ублажавајући за оне који су били уморни од греха и животних терета (Матеј 11:28, 29; Јован 2:17). Данас могу хришћани да следе Христов пример тиме што поступају у складу са поруком коју је дао скупштини у Лаодикији.