Да ли се Бог брине за душевно оболеле?

ФЛОРЕНС је била атрактивна млада жена. Управо је била на почетку своје узбудљиве каријере као модна манекенка када је изненада оболела од душевне болести. Постала је дубоко утучена и затворила се у кућу својих родитеља. Пошто је изгубила вољу за животом, запоставила је потпуно свој изглед. На крају је хтела да се убије.

Флоренс није једина. Сличне трагедије погађају људе широм света. У ствари, душевна поремећеност је једна од најучесталијих болести данас. Како Бог мисли о душевним болесницима? Да ли се, заиста, брине за њих?

Неки су склони да мисле да Бог саобраћа само са онима који се сматрају душевно нормалнима. Неки чак мисле да је душевна болест облик директне казне од стране Бога. Али, да ли треба Бога за то кривити? Шта је узрок душевне болести?

Основни узрок

У прошлости је било распрострањено веровање да већина душевних обољења потиче од натприродних извора, и неки мисле да је то библијско гледиште о душевним болестима или лудилу. Тачно је да се у Библији говори о особама које су биле опседнуте невидљивим злим духовима, али то не значи да она жигоше све врсте душевних болести као опседнутост демонима.

Овде се мора приметити да Библија није медицинска књига у којој се описују узроци различитих болести. Па ипак, у њој се објашњава шта је главни узрок свих људских болести — душевних и физичких. У њој нам се показује да смо жртве несавршености која нас води у смрт. Њу је пренео на људску врсту наш грешни предак Адам. Апостол Павле то објашњава овако: „Зато као што кроз једног човјека дође на свијет гријех, и кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагријешише“ (Римљанима 5:12). То значи да је сваки Адамов потомак несавршен и тако има и душевне и физичке недостатке. Дакле, душевне поремећености су екстремни облици наслеђене слабости коју сви имамо. a

Божје припреме за душевно оболеле

Из припрема које је Бог начинио може се видети да се брине за душевне болеснике. Прво, обавезује њихове најближе рођаке да се брину о њима. У 1. Тимотеју 5:8 читамо: „А ко не води бригу о својима, нарочито о Домаћима, одрекао се вере и гори је од онога који не верује“ (др Чарнић). Ту није учињен изузетак за укућане који су болесни.

То значи да су брачни другови обавезни да се брину једни за друге. Хришћанка, која је одлучила да кући негује свог мужа који је оболео од тешке душевне болести, прокоментарисала је њену одлуку овако: „у браку се мора делити и добро и зло.“ Годинама се љубазно бринула за њега све док није умро.

Бог обавезује, такође, родитеље да се брину о својој болесној деци. Родитељи могу да пренесу на њих неку генетску ману. Један брачни пар из Шведске, чији се трогодишњи дечак родио са неизлечивим поремећајем хромозома, што је озбиљно, омело његов развој, рекао је следеће: „ОН је наше дете. Донели смо га на свет. Не можемо да замислимо да га негде оставимо. Много га волимо. Желимо да му помогнемо да искористи што је најбоље могуће свој живот. То је огроман посао, али он заиста напредује и то нас радује.“

Исто је тако када је нечијим родитељима потребна нега. У Божјој речи се показује да су одрасла деца Обавезна да се брину о својим остарелим немоћним родитељима, чак и о онима који нису више умно сасвим здрави (1. Тимотеју 5:4).

Наравно да у неким случајевима није препоручљиво држати у кући душевног болесника и бринути се о њему. Он може да представља опасност за себе и друге, можда му је потребан посебан третман или стална нега стручног особља или уопште неће да остане код куће. Бринути се о таквој особи код куће може да постане претешко бреме за друге чланове породице, које може озбиљно да нашкоди  њиховом здрављу и добробити. Али, ако таквих околности нема, онда је за болесника најбоље да остане код куће, јер породична заједница, коју је Бог љубазно успоставио, може доста допринети побољшању здравственог стања оболелог.

Како помаже Божја реч

Припрема Божја коју можемо да употребимо када се бринемо о душевно оболелим особама састоји се у томе да им помогнемо да прикупе знање из Библије. Примери показују да су се душевно оболеле особе увелико ослободиле напетости и тескобе, а понекад и биле излечене, када су своје мисли прилагодиле знању које су стекле из Божје речи. Како је то могуће? Првенствено зато што је Библија књига која пружа духовно вођство и улива наду људима (Римљанима 15:4, 13). Нада је посебно важна за утучене особе. И Божји дух, заједно са чврстом надом, може да помогне неуравнотеженој особи да среди мисли и поново прихвати здрав начин размишљања.

Зато је често био од користи редован студиј Библије. Ум који одступа од нормалног начина мишљења захтева поправку, као један часовник који касни или жури. Часовник још увек може бити користан ако се редовно дотерује према исправном часовнику. Јехова Бог је преко Библије човека снабдео „исправним часовником“, мерилом за исправно мишљење. Ако се душевно оболелој особи редовно помаже да се користи том дивном припремом, то доноси њеној узнемиреној психи утеху, веру и наду.

Тако је било и са Флоренсом, младом женом споменутом на почетку овог чланка. Жена из оближње скупштине Јеховиних сведока посећивала је њене родитеље и договорила се са њима да једном недељно води библијски студиј са њом. Та сестра каже: „У почетку је била веома стидљива и осетљива, тако да би брзо истрчала из собе и плакала. Али, постепено, док је стицала библијско знање, показивала је све већу уравнотеженост. Затим сам је упознала са другим особама које сам позвала да присуствују студију и на крају, први пут за неколико година, могла је да напусти кућу и са мном оде на састанак. Флоренс води сада нормалан живот. Удата је, има двоје мале деце и сама води библијске студије са другима. Она је сама изјавила: ’Никада не бих успела поново да се опоравим без истине и наде из Библије.’“

Снага молитве

Редовна молитва са душевно оболелом особом може јој исто помоћи да доведе у бољи ред свој несрећни ум. Та припрема од Бога може да послужи као вентил сигурности кроз који могу да изађу депресивне мисли. Апостол Петар је довео у везу ’здрав ум’ са ’трезвеношћу у погледу молитви’ (1. Петрова 4:7). Молитвом се до Бога може доћи у свако време, дању или ноћу. И он нас позива да га молимо ’за све’, што укључује и душевне проблеме (Филипљанима 4:6).

Ефикасност молитве да се видети из следећег примера: један ожењен човек у Белгији патио је од детињства од тешких душевних поремећаја. Прихватио је да студира Библију са Јеховиним сведоцима и сада пише:

„Чим сам разумео да је Јехова једини истинити Бог, молио сам се њему, тражећи да ми помогне да се променим, јер сам схватио да је моје понашање било све друго али не нормално. До тог времена није ми помогао ниједан психијатријски третман, премда сам био три пута интерниран и подвргао се свим могућим аналитичким тестовима. Носио сам се мишљу да престанем да узимам лекове, поставши свестан њихове неделотворности, али шта ће њих да замени?

Чим сам престао да узимам средства, моја нервна напетост је била толико велика да сам једва могао да жваћем храну. Преклињао сам Јехову много пута дневно и сваки пут ме обузимало осећање мира. Увелико су ми помогле и библијске мисли које су ми пале на памет. У почетку је све то било краткотрајно, али ја сам устрајао. Схватио сам да ми заиста помаже Божји дух. Мало по мало, док су пролазиле недеље, месеци и године, напади су постали ређи и слабији. Битку сам добио! Могу да потврдим да данас водим нормалан живот и да сам способан да носим своје одговорности и развијам хришћанску личност. Ништа боље не могу да учиним неголи да охрабрим све који имају сличне проблеме да се обрате нашем Богу Јехови за помоћ.“

Брига преко хришћанске скупштине

Постоји још један начин на који се Јехова Бог брине о душевним болесницима, а то је преко хришћанске скупштине. Овде се Бог љубазно побринуо да старешине преузму вођство у томе. Оне настоје да следе савет: „Тешите ојађене душе, помажите слабе, будите стрпљиви са свима“ (1. Солуњанима 5:14, НС). Године студија Божје речи и практична искуства у решавању проблема оспособили су хришћанске старешине да помажу свакаквим особама које дођу код њих. Показују искрено занимање тиме  што стрпљиво слушају све што има да им каже неко ко је у невољи. Хришћанске старешине су свесне колико је важно да покушају да разумеју уместо да су брзи да неког осуде или умање значај његових осећања. Упркос својим властитим недостацима и ограничењима, старешине се искрено труде да утеше и помогну. Човек из Белгије, који се опоравио од болести, рекао је: „Морам да подвучем љубав од стране старешина које су ме, иако нису увек разумеле ситуацију, подржавале, као и моја породица.“

Старешине желе исто да помогну болеснима да посећују састанке хришћанске скупштине. Такви састанци, који се одржавају у мирољубивом и трезвеном духу, пружају здраво друштво и умирујућу атмосферу свима који су вољни да их користе.

А шта је са неизлечивим болесницима?

Јасно је да се свака душевна болест не може да излечи помоћу горе наведених припрема. Међутим, искуства су показала да су се многе душевне или емоционално поремећене особе опоравиле или бар осетиле донекле олакшање захваљујући тим припремама. Наравно, постоје веома тешки случајеви болести, где болесник није у стању да схвати библијско знање и разуме духовне ствари. Али и у таквим случајевима постигнуто је донекле олакшање ако се особи дозволи да живи у атмосфери љубави и сигурности.

Неке ситуације изгледају безнадежне и тешко их је поднети. Али то не значи да се Бог не брине. О владавини Божјег месијанског краља било је проречено: „Јер ће избавити убогога који цвили и невољнога који нема помоћника. Биће милостив ништему и убогом, и душе ће јаднима спасити“ (Псалам 72:1, 12, 13).

Имајући у виду стално ослобођење, Бог је дозволио да извесно време постоји ово несавршено људско стање. Али не заувек! Библија нас уверава да ће сви непријатни видови људског живота потпуно нестати када буде Божја небеска краљевска владавина сменила сотонину владавину и успоставила божанску владавину на Земљи (Данило 2:34, 44; Откривење 21:4).

Да, ускоро ће Јехова Бог отклонити узроке свих људских болести — физичких и душевних. Он се заиста брине о томе.

[Фуснота]