Када ће мртви оживети!
Када ће мртви оживети!
„Рече јој Исус: ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене — живеће — ако и умре. И сваки, који живи и верује у мене, неће уопште никада умрети“ (Јован 11:25, 26, НС).
1. а) Шта је потребно да би било ко на Земљи тврдио да је ’васкрсење и живот’? б) На којој основи је тврдилац био у стању да служи као такав?
СВАКАКО би била потребна велика смелост да би се изнела таква тврдња: „Ја сам васкрсење и живот.“ И управо је то за себе рекао пре 19 векова Исус Христ — историјска личност. Један од његових апостола, по имену Јован, чуо га је како је то рекао и записао је нама на корист данас (Јован 11:25). Исус је мислио да је био такав за мртве — за људе који умиру и који су већ сахрањени. Умро је сам бруталном смрћу на мученичком стубу изван зидина Јерусалима и тако је, за узврат, његов властити Отац, Јехова Бог, морао да постане ’васкрсење и живот’ за њега. Трећег дана по Исусовој смрти, Свемогући Бог је подигао Исуса из мртвих и оденуо га бесмртним животом у духовном свету. На чудесан начин оденуо је Исус физичко тело као оно у којем је умро и појављивао се пред својим ожалошћеним ученицима — једном приликом и пред око 500 ученика (1. Коринћанима 15. поглавље). Дакле он је могао, заиста, да постане васкрсење и живот човечанству за које је умро.
2. Зашто нико данас не може да одгурне васкрсење Исуса Христа као празну причу из првог века н.е.?
2 Нико жив данас не може да исмеје или одгурне то васкрснуће у живот убијеног на стубу Исуса Христа као празну причу која се проширила на све стране у првом веку наше ере. Изузев лекара Луке, који је написао библијске књиге Јеванђеље по Луки и Дела апостолска, сви писци осталих 25 књига такозваног Новог завета били су сведоци, очевици васкрснулог Божјег сина. Један од истакнутих сведока био је некадашњи прогонитељ хришћана, Савле из Тарса, који је касније постао хришћански апостол Павле и написао 14 књига „Новог завета“ на грчком језику који се тада говорио.
3, 4. Шта је рекао Павле на Марсовом брду Атињанима о Божјем дану суда и васкрсењу?
3 У веома културном и високоинтелектуалном граду Атини, најчувенијем граду у Грчкој, био је једном Павле одведен пред судије Врховног суда који је заседао на Марсовом брду или Ареопагу.
4 С дужним поштовањем Павле се обратио том скупу интелектуалаца на Марсовом брду. То није била никаква клевета против високог образовања светско мудрих слушалаца када је Павле наставио да говори и довео до врхунца своје сведочење и одбрану:
„Не гледајући, дакле, на времена незнања Бог сада налаже људима да се сви свуда покају, јер је он поставио дан у који ће по правди судити целом свету преко човека кога је одредио, пруживши свима поуздање тиме што га је васкрсао из мртвих“ (Дела апостолска 17:30, 31, др Чарнић).
5. Како су на то реаговали атински слушаоци и с обзиром на кога се појављује питање?
5 Како је погодила та вредна пажње наука о васкрсењу мртвих оне Грке који су веровали у бесмртност људске душе? „А кад су чули за васкрсење из мртвих, једни су се ругали, а други рекоше: чућемо те други пут о томе.“ Још увек су мислили да је био ’објавитељ туђих божанстава’. Међутим, Ђонисије, судија са Ареопага, могао је да схвати шта је Павле рекао о долазећем дану суда за читаво човечанство и узео је то к срцу. То исто је учинила и његова жена, по имену Дамара (Дела апостолска 17:18, 32-34, др Чарнић). Али како стоји са нама данас, у овом далеко поодмаклом научном добу? Ту није ништа смешно!
6. Да ли је васкрсење Исусово било први случај васкрсења мртвих и коју ће прилику имати они које ће Исус, пак, сада да васкрсне у живот?
6 Васкрсење Исуса Христа није било, наравно, први случај васкрснућа мртвих у разуман живот, Библија извештава о ранијим случајевима, рецимо, о Лазару кога је Исус васкрсао у живот четвртог дана после његове смрти и сахране (Јован 11:1—44). Али случај Исусовог васкрсења био је најважнији за цело човечанство. Он није поново умро, као други; већ сада, у овом васкрснулом, бесмртном стању, може да буде ’васкрсење и живот’ људима тиме што ови имају прилику да живе бескрајно, без икаквог прекидања, у савршенству, слободни од осуде смрти и под Божјим свеопштим суверенитетом.
7, 8. а) Како потврђује дужина животног века Адама и Матусала могућност вечног живота за људе који ће постати савршени? б) Да ли је израчуната дужина живота Мелхиседека и шта то говори у корист живота онога кога је Мелхиседек предочавао?
7 Могућност бескрајног људског живота на Земљи, када се буде опоравило послушно човечанство од пада у грех и смрт (преко првог човека Адама), потврђена је чињеницом што је Адам, иако је сагрешио против Бога, ипак живео 930 година — већину тог времена је провео изван савршеног Еденског врта. Један од његових потомака, Матусал, живео је до 969 година старости (1. Мојсијева 5:5, 27). Матусал је умро 2370. пре н.е. и те исте године су свеопштим потопом из Нојевих дана били уништени сви људи и све животиње изван арке, у којој су нашли уточиште Ноје и његова породица. Вековима касније, најкасније 1933. пре н.е., појавило се на земаљској сцени свештенство — оно од Мелхиседека, који је благословио патријарха Аврама и који је уживао Божје признање. Нема података о његовом рођењу и смрти.
8 Тако изгледа ванвременско његово свештенство у Салему, где је био и краљ и свештеник (1. Мојсијева 14:18-20). Могућност живота васкрснулог Исуса Христа упоређена је са оном од краља и свештеника Мелхиседека, јер у Јеврејима 7:15-17 пише да прослављени Исус Христ има сада ’силу неуништивог живота’. „Јер се за њега сведочи: ’Ти си свештеник довека по реду Мелхиседекову’“ (НС). (Види такође Псалам 110:1-4). Све време, од када се 33. н.е. прославио на небу, делује Исус Христ, који је постао бесмртан, као првосвештеник према члановима људске породице, у чију корист је жртвовао себе као савршену људску жртву. Дакле, може да делује као други Адам на људску породицу која подлеже смрти. Када буде у одређено време васкрсао мртве поново у земаљски живот, имаће они прилику да добију вечни живот у људском савршенству и у рају који ће бити проширен широм земље. Самопожртвовани Исус Христ неће као први Адам да пропусти своју одговорност према људској породици за коју је пролио своју савршену животну крв (1. Коринћанима 15:22-45).
Поново срести мртве на Земљи
9. Како је Бог, према 1. Коринћанима 15:21 и Римљанима 5:12, довео ствари у противтежу и тиме омогућио васкрсење умрлих потомака Адама и Еве?
9 За огромну већину човечанства која је корачала земљом, предност обновљеног живота на Земљи под обећаним Божјим краљевством под Христом зависиће од васкрсења мртвих. Посведочивши Божју способност да постави ствари у праведну и савршену противтежу, писао је апостол Павле као сведок васкрсења Исуса Христа: „Пошто је посредством човека смрт дошла, посредством човека дошло је и васкрсење мртвих“ (1. Коринћанима 15:21, НС). У сагласности са својим писмом хришћанима у Коринту Павле је писао у свом писму хришћанима у Риму: „Зато као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише“ (Римљанима 5:12). Имајући то у виду, Јехова Бог је могао да откупи потомке Адама и Еве посредством једног човека који је био изузетак у том правилу постављеном у Римљанима 5:12.
10. На којој основи је могао Исус Христ да пружи свој људски живот као замену и постане вечни отац Адамовим потомцима?
10 Тај изузетак је био Исус. Бог је проузроковао на чудесан начин да Исуса роди јеврејска девица Марија, ћерка Илијева, из краљевског племена Јудиног (Лука 3:23-38). Његов савршени људски живот, као жртва, могао је да замени савршени људски живот који је Адам изгубио за своје природне потомке тиме што је у Еденском врту намерно сагрешио против свог Творца. Према томе, васкрснули Исус Христ могао је да послужи као ’вечни отац’ свима онима којима је први Адам постао грешни отац. То оставља Божјем сину могућност да им постане вечни отац (Исаија 9:6).
11. Шта се може рећи за Исусову способност да васкрсава мртве од времена његовог властитог васкрсења, пошто су то могли да чине Исус Христ и његови апостоли још док су били на Земљи?
11 Када су Исус Христ и апостоли подизали људе из мртвих, ти, људи нису били на тај начин ослобођени од последица осуде на смрт коју су наследили од првог Адама. Дакле, чак и много вољени Исусов пријатељ Лазар поново је умро и за њега је исто потребно коначно васкрсење под успостављеним Божјим царством. Али то неће представљати за Исуса никакав проблем. Када је као савршени човек на Земљи био овлашћен да васкрсава мртве да би обновио и продужио њихов земаљски живот, бар за неко време под овим садашњим поретком, зар неће бити још више у стању да васкрсава мртве у од Бога одређено време, пошто је сада поново духовни Божји син? Да, сигурно да ће бити ако узмемо у обзир сву власт на небу и на Земљи која му је дата од времена његовог васкрсења и одласка код свог небеског Оца.
12. Да ли су се прекинуле везе Исуса Христа са људском породицом код његовог васкрсења и како ће до краја да спроведе сврху његове људске жртве?
12 Када је Павле, Христов ученик, расправљао о васкрсењу у писму хришћанима у Коринту, рекао је: „Тако је и написано: ’Први човек Адам поста душа жива’; последњи Адам поста дух који оживљава“ (1. Коринћанима 15:45, др Чарнић). Чињеница да се за њега каже да је последњи Адам показује да још увек има породичне везе са људском врстом. То му не смета иако је сада надљудска духовна особа (Псалам 8:4, 5; Јеврејима 2:5-9). У току долазећег дана суда од хиљаду година, спровешће до краја сврху своје савршене људске жртве тиме што ће оживети мртве и дати им прилику да постигну савршенство у рају на Земљи и имају га као свог вечног оца и кнеза мира. Значи, отклониће оно што им је Адам наметнуо.
13. Шта је Исус рекао Марти о мртвима и живима који верују у њега пре него што је васкрсао Лазара из мртвих?
13 Пре него што је Исус васкрсао из мртвих свог вољеног пријатеља Лазара из Витаније, рекао је Марти, Лазаровој сестри: „Твој брат ће устати.“ Марта је мислила да се Исус осврнуо на далеку будућност и одговорила: „Знам да ће устати приликом васкрсења у последњи дан.“ У том тренутку је Исус искористио прилику да да следећу изјаву вредну пажње: „Ја сам васкрсење и живот: ко верује у мене — живеће — ако и умре. И сваки, који живи и верује у мене, неће уопште никада умрети“ (Јован 11:23-26, НС).
14. а) Шта се као прво захтева од некога који хоће да верује у Исуса? б) Ако Бог изабере некога за небеско наследство, шта мора да се догоди, пошто овај мора да умре?
14 Да би неко веровао у Исуса Христа, мора да живи и чује или учи о њему. Затим би дотични могао да преда свој живот Богу преко Христа и симболизира тај одлучни корак крштењем у води. Ако небески Отац Исуса Христа одлучи да позове таквог преданог, крштеног ученика његовог Сина у небеско наследство са Исусом, тада још рађа таквог својим духом. То би значило да тај духом рођени ученик мора коначно да умре као човек. Али, Исус је рекао: „Живеће — ако и умре.“ У том случају би живео са Исусом као васкрснуло духовно створење у небеском царству.
15. У каквом ће положају бити код васкрсења онај који је показао исправну веру, а није био рођен Божјим духом, ако би умро?
15 А шта, ако данас умре предани, крштени ученик који није био рођен од Јехове Бога за небеско наследство са Христом, као што су већ многи умрли од када је почело сакупљање ’других оваца’ (Јован 10:16)? Пошто је веровао у онога који је ’васкрсење и живот’, биће у бољем положају с обзиром на ново уређење управо од свог земаљског васкрсења па надаље, вероватно од самог почетка васкрсења (Јеврејима 11:35). Он ће раније добити нарочите предности службе под небеским Краљевством. На тај начин ће се остварити нада у васкрсење са којом је умро и то на славу Богу!
16, 17. а) Како стоји са васкрсењем оних из претхришћанских времена који су само радосно очекивали долазак ’семена’ Божје ’жене’? б) Којим речима нам је Исус загарантовао њихово васкрсење?
16 Неће само они који су веровали у Исуса Христа од његовог првог доласка имати користи од припрема васкрсења, већ ће имати то и они који су живели пре хришћанског времена и са вером у Јехову Бога радосно чекали долазак ’семена’ симболичне ’жене ’, проречене од Јехове у 1. Мојсијевој 3:15. То ’семе’ је било исто оно које се касније назвало ’семеном Аврамовим’ (1. Мојсијева 12:1-3; Галатима 3:16). Међу таквима који су гледали на долазак тог ’семена’ већег Аврама, Јехове Бога, припадали су, наравно, патријарх Аврам и његов син Исак и његов унук Јаков или Израел. Потврдивши сигурност њиховог васкрсења, Исус Христ, Аврамово семе, рекао је:
17 „А за васкрсеније мртвијех нијесте ли читали што вам је рекао Бог говорећи: Ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Није Бог Бог мртвијех, него живијех“ (Матеј 22:31, 32). „А за мртве да устају нијесте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: ја сам Бог Аврамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Није Бог Бог мртвијех него Бог живијех (Марко 12:26, 27). „Јер су њему сви живи“ (Лука 20:37, 38). На тај индиректан начин Јехова Бог нам је загарантовао васкрсење мртвих.
18. Кога је предочавао Божји пријатељ Аврам, ако узмемо у обзир природу обећаног семена?
18 Сам Бог је обећао свом пријатељу Авраму да ће се ’благословити’ све породице на Земљи преко његовог ’семена’ (Јаков 2:23; 1. Мојсијева 12:1-3; 22:15-18). Пошто је то ’семе’ постало духовно семе, човек Аврам је предочавао Јехову Бога, јер је само Јехова могао да постане Отац том духовном ’семену’, сада прослављеном Исусу Христу на небесима.
19. О чему је дата пророчанска слика у Откривењу 20:11—14?
19 Дата нам је пророчанска слика долазећег васкрсења тих земаљских породица које су поумирале. Уз употребу нешто симболизма описано је оно у Откривењу 20:11—14 на следећи начин: „И видех велики бели престо, и онога што седи на њему, од чијег лица побегоше земља и небо, и не нађе им се места. И видех мртваце велике и мале, где стоје пред престолом, а књиге се отворише; и једна друга књига би отворена, то је књига живота. И мртвацима се судило на основу онога што је написано у књигама — по делима њиховим. И море даде мртваце који су у њему, и смрт и ад дадоше мртваце који су у њима, и свако би осуђен по делима својим. И смрт и ад беху бачени у ватрено језеро. Ово је друга смрт, ватрено језеро“ (др Чарнић).
20. Шта ће се догодити на крају судњег дана од хиљаду година са људима чија ће имена бити записана у књизи живота, а шта са онима чија неће?
20 У току ’дана’, дугог хиљаду година, који ће Бог ’поставити’ да ’по правди суди читавој настањеној земљи преко. човека кога је одредио’, васкрснули мртви мораће да искористе еве божанске припреме учињене за њихово вечно спасење (Дела апостолска 17:31). На тај начин ће се ’благословити’. Ако савршено прођу на коначном испиту њихове чистоће, добиће награду вечног живота у свеопштем рају. А ако не, тада одлазе у ’другу смрт’, одакле неће бити васкрсења (Откривење 20:14). Управо како је написано у Откривењу 20:15: „И ко год се не нађе уписан у књизи живота, би бачен у ватрено језеро“ (др Чарнић).
Можеш ли да се сетиш?
□ Зашто нико данас не може да одгурне васкрсне Исуса Христа као празну причу?
□ На којој основи је Исус могао да постане вечни отац Адамовим потомцима?
□ Ако би умрла верна особа која није рођена Божјим духом — у каквом ће положају бити када васкрсне?
□ О чему нам је дата пророчанска слика у Откривењу 20:11-14?
[Питања за разматрање]
[Слика на 9. страни]
Велика ће радост владати када ће оживети они који су сада мртви