Коњ врани — знак

„И гле, врани коњ, и онај што сеђаше на њему имаше вагу у својој руци. И чух глас као да говори између четири жива створења: мерица пшенице за динар и три мерице јечма за динар, а маслиновом уљу и вину немој да нашкодиш“ (Откривење 6:5, 6, НС).

Тим страшним речима описује апостол Јован трећег од четири апокалиптичких коњаника — коњаника који јаше на враном коњу глади. a Да ли си се икада питао када је започело његово бесно јахање? Требало би да се питаш. Оно најављује највећу промену коју ће свет икада да види.

Неки сматрају да је тај коњаник увек јахао међу човечанством. А и тачно је да је историја пуна извештаја о глади, почевши од дана Аврамових и Јосифових па до највеће забележене глади свих времена, која је захватила Кину између 1878. и 1879. (1. Мојсијева 12:10; 41:54). Процене о броју Кинеза који су умрли од те глади крећу се између 9 и 13 милиона.

Међутим, врани коњ и његов јахач не односе се на све несташице хране у историји. Зашто не?  Зато што је Јован у својој визији видео да том коњу претходи риђи коњ, као и јахач на белом коњу са круном на глави. Тај јахач је Исус Христ, новопостављени краљ који иде напред „побеђујући и да победи“ (Откривење 6:1, 2). Дакле, галопирајући врани коњ и његов јахач представљају несташицу хране која захвата Земљу када је Исус постављен за краља Божјег краљевства.

Визија о коњаницима из Апокалипсе иде паралелно са пророчанством које је Исус изрекао. Том приликом је прорекао прилике на Земљи које ће обележити његову присутност као невидљивог небеског краља.

Део тог пророчанства гласи: „Устаће народ на народ и царство на царство, и биће несташица хране и земљотреса по разним местима“ (Матеј 24:3, 7, НС).

Када је испуњен тај знак? Када јаше нарочито по Земљи коњаник који носи глад? Много година Јеховини сведоци обзнањују да генерација која је доживела 1914. годину сведочи о последицама проласка коњаника. Да ли је њихово разумевање исправно?

„Наравно да није“, може неко рећи. ’Па земља сада производи захваљујући савременој агрокултури, више хране него икада до сада. Постоје установе прикључене Уједињеним нацијама, као ФАО (Организација за пољопривреду и исхрану), које покушавају да обезбеде свакоме довољно хране. Поред тога, животни стандард је зачуђујуће порастао у неким крајевима. Земље као Енглеска, где је глад била сасвим уобичајена, сада ретко осећа несташицу хране. Многе земље уживају данас највиши до сада забележени животни стандард. Како можемо онда да кажемо да управо ова генерација више од свих других има да подноси последице враног коња глади?’

То је занимљиво питање. Тачно је да је човечанство током историје трпело несташице хране. Знали су то и апостол Јован и Исус. Па ипак су прорекли време када ће глад утицати на Земљу на начин вредан пажње. Како би те несташице хране биле вредне пажње? Да ли имамо било ког разлога да верујемо да генерација која сада живи сведочи о несташицама хране ако узмемо у обзир материјално благостање многих земаља савременог света?

[Фуснота]