Наћи праву сигурност у Северној Ирској

ИВАН је поглед са прозора болнице, смештене на дивном положају изнад града Лондондериа који се налази у северозападном углу Северне Ирске. Али млади болничар није имао времена да размишља о лепотама стварства. Размишљао је о другим, много страшнијим стварима. Посведочио је из прве руке о последицама огорчености и варварства који обележавају ове верске политичке спорове који муче ову покрајину.

„Било је ужасно“, рекао је, „видети младе људе разнете у комаде. Као медицински тим, нисмо могли себи да дозволимо да мислимо о њима као о протестантима или католицима, али само док се Животи спасавају. Непосредно ме је то нагонило да размишљам: ’Шта је циљ свему томе? Зашто Бог допушта да се то дешава?’“

Завештање из прошлости

Већина људи у Северној Ирској, као и млади болничар, зна са часова историје у школи да то није нови проблем. Од 12. века биле су вођене верске и политичке борбе између Енглеза и Ираца.

 Временом је дошло до концентрације протестаната у северном делу земље. И на крају, с почетка овог века земља је била подељена. На југу и западу формирала се претежно римокатоличка Република Ирска, а на северу је остала покрајина Северна Ирска, чији су житељи углавном протестанти. Овде већина жели да одржи блиске везе са осталим делом Британских острва.

Рани покретачи праве сигурности

Први председник Удружења Куле стражаре, Библије и трактата, Чарлс Тејз Расел, посетио је Северну Ирску четири пута — 1891, 1903, 1908 и 1911. Код његове задње посете граду Белфасту састао се са њим „разред“ или група од 40 истраживача Библије. Њихова активност је полако уродила плодом, прво највише на протестантским подручјима. На крају II светског рата (1945.) било је 120 Јеховиних сведока у Северној Ирској.

Једна од раних пуновремених радника била је ситно грађена, слабашна жена. У прво време претили су јој насиљем неки којима је проповедала. На пример, једна жена ју је терала вилом, а један човек је покушао да је зграби за гушу пошто ју је назвао Далилом.

„Све у свему није било тако лоше“, објаснила је она недавно пре него што је завршила свој земаљски живот. „Навикли смо се да вичу на нас. Ако се молимо Господу за заштиту, даје нам је.“ Та верна сестра и Сведок постала је веома позната док је путовала бициклом по Северној Ирској.

Други рани радник говорио је о времену када су он и његов партнер били погрешно држани за протестанте док су проповедали на чисто католичком подручју. Били су обасути камењем и другим предметима. Када су ушли у кола, брзо су их окренули и појурили натраг низ улицу која је Имала само један излаз. Покушали су да прођу кроз окупљену руљу. У пролазу је руља разбила предње стакло аутомобила и ударала кола гвозденим шипкама. Осим претрпљеног шока, није било озбиљних повреда.

Услед таквих изванредних примера одлучности на самом почетку дела, сада учествују 778 особа у делу помагања другима да сагледају библијско решење проблема несигурности који је изазвао толико много боли у Северној Ирској. Шта се дешава са 30 скупштина и мањим групама Јеховиних сведока тамо?

Садашња искуства

Млади наставник историје, добро свестан трагичних случајева из прошлости, набасао је 1979. у кући свог пријатеља на примерак часописа Куле стражаре. Оно што је прочитао побудило је његово интересовање и снабдео се са више литературе. „Пошто сам страстан читач, халапљиво сам прогутао градиво“, објаснио је он, „и све време сам био импресиониран што се све то слагало и, што је најважније, имало и те каквог смисла.“

Међутим, протестантска породица тог човека није ценила оно што је сазнао и бомбардовала га је литературом против Сведока. „Био сам прилично изненађен противљењем на које сам наишао“, рекао је, „све док нисам прочитао Матеј 10:36, где пише да ’ће човеку постати непријатељи домаћи његови’. Тако да је литература са својим изврнутим, огорченим коментарима постигла супротан ефекат. Послужила је да ме увери да Јеховини сведоци имају истину.“

У међувремену се тај човек оженио и жеља му је била да његова жена схвати и цени оно што је он сазнао. Причао је: „Једне недеље, пошто сам посетио изграђујући састанак, свим срцем сам се молио Јехови. Стигавши кући, био сам изненађен када сам видео своју жену како чита своју Библију (Кинг Џејмс). Почео сам да јој причам шта сам научио у краљевској сали и био сам изненађен што ме је напрегнуто слушала. Затим це је још више изненадила рекавши да би хтела са мном да посећује састанке. Сазнао сам да је тога дана први пут погледала у Библију од када смо се узели и тако јој је случајно одмах запао у очи Псалам 83:18: ’Ти (си), чије је име ЈЕХОВА, једини, највиши над свом Земљом.’ То је у њој продубило занимање.“

Сада су тај млади брачни пар предане и крштене слуге Јеховине и, како они кажу, „дубоко су решени да им нико не отме награду праве среће сада и вечни живот на очишћеној Земљи“.

Док су се у прошлости углавном протестанти одазивали на библијске истине, сада то више није случај. Од када су почеле садашње невоље постало је много лакше да се сведочи на подручјима римокатоличког живља. Неки са којима се ступило у контакт били су активно умешани у сукоб.

На пример, насиље није било ништа ново за две рођене сестре које су на почетку својих двадесетих година. Као деца виделе су како је један дечак убијен од војске. Њихова породица  је била приморана да напусти дом под притиском једне банде милитантних протестантских младића. Једном приликом је бомба од ексера била стављена на прозорско окно њиховог дома. Као тинејџерке су покушале да исправе оно што су сматрале политичком и социјалном неправдом.

Једна од девојака се прикључила једној терористичкој организацији. У старости од 16 година била је у затвору три недеље због недозвољеног поседовања пиштоља. Обе девојке су учествовале у демонстрацијама подупирући терористичке организације. Носећи на себи покриваче, често су залазиле у јавне барове и сакупљале новац за републиканске затворенике који су захтевали политички статус.

Временом су, међутим, девојке запазиле мржњу у срцима неких са којима су се дружиле и постале разочаране. 1979. посетила их је код куће једна особа да би им саопштила библијско познање. Слушале су пажљиво, али су биле веома скептичне. Изгледала им је претерано усиљена идеја да ће једна добра владавина пружити праву сигурност. Постепено су, међутим, почеле да схватају да ће Божја краљевска владавина остварити такву праву сигурност (Матеј 6:9, 10; Исаија 9:6, 7; Данило 2:44).

Девојкама је било веома тешко да поверују да би неко у граду као што је Белфаст могао да буде неутралан у погледу политичке ситуације. Па ипак, када су се повезале са Јеховиним сведоцима, виделе су, да међу правим хришћанима владају право јединство и искрено поверење у Божје царство. „У краљевској сали се не држе политички говори“, запазиле су. Девојке су брзо напредовале и заузеле чврсти став за Божје царство упркос јаком противљењу.

Неутралност доноси заштиту

Један Јеховин сведок, млади слуга који је у пуној служби, посетио је неке заинтересоване особе у малом граду Њуриу, у близини јужне границе између Републике Ирске и Северне Ирске. То је било јако упориште терористичких група.

Одједном су се појавила кола поред њега. Један од путника, са пушком у руци, наредио му је да седне на предње седиште. „Прво сам мислио да ће ме стрељати“, приметио је млади Сведок, „мислећи погрешно да сам војник у цивилу. Међутим, одвезли су ме до једне куће и закључали ме у једној малој шупи позади куће. Након неког времена, што је за мене била вечност, одвели су ме везаних очију у кућу.

Ту сам могао да чујем како особе претурају по мојој ташни и дају коментар на забелешке које сам саставио о људима које сам посетио. Питали су ме ко сам и шта сам радио на том подручју. Више пута сам им поновио. да као Јеховин сведок помажем људима да разумеју Библију и да особе које сам тамо посетио воле да читају наше часописе.

Једна од особа је напустила собу и рекла: ’Држи га на нишану и прострељај му главу ако се само помакне!’ Беспотребно је рећи, био сам веома миран и наставио да се молим Јехови. После неког времена вратио се први човек и рекао другима да могу да ме пусте. Мора да је нашао некога ко је потврдио оно што сам рекао. Па ипак, са упереном пушком у мене одвели су ме до кола и избацили ме близу центра града.“

Још многа друга искуства су показала да је неутралност Јеховиних сведока послужила  као права заштита. Та неутралност у односу на политичке прилике омогућила им је да врше дело библијског поучавања на било ком подручју у покрајини.

Изградња краљевских сала

Овде су скупштине обично релативно мале и мало њих прелазе број од 60 до 70 објавитеља. Међутим, објавитељи царства су срчани и енергични у својој активности. Један добар доказ за то је била изградња многих нових краљевских сала. На пример у Белфасту и на подручју до 32 километра удаљености од града изградило је девет скупштина краљевске сале.

Али грађење сала није прошло без противљења и тешкоћа. Један стари члан скупштине у Ландондерију приметио је: „Сећам се да су неки у скупштини говорили: ’Никада ми нећемо имати своју салу.’ Кад би само данас били живи, видели би да је Јеховин дух са нама у нашој новој краљевској сали.“

Чак и неке мале групице добијају властита места за састајање, као скупштина у Енискилину која је имала само 14 објавитеља царства. Годинама су имали изнајмљену просторију за састајање, али су онда схватили да им је потребна властита сала. Мада су имали ограничена средства, ипак су кренули напред пуни вере да ће се Јехова побринути.

Скупштина је купила зграду од готових делова, поставили је на добром положају; а проблеми су један за другим нестали. Када су друге скупштине чуле да им је потребна помоћ, послале су им добровољне прилоге. Старији члан те скупштине рекао је: „Та помоћ која је дошла од других показала је нама у Енискилину да заиста припадамо Међународном братству.“

Права сигурност није само сан

Упркос текућих невоља и свуда присутне огорчености и подељености у земљи, све више људи налази праву сигурност тиме што уче о Јеховиним припремама преко којих ће средити прилике. Можда си се питао, рецимо, шта је са тим младим болничаром који је био сведок таквих страшних ствари.

Када су га посетила два Јеховина сведока енглеског порекла, његов први став је био: „Не треба да нам дођу никакви странци и уче нас религији у Ирској.“ Али он је променио свој став када је видео да се све што су рекли заснивало на Библији. Тај човек служи сада као слуга помоћник у скупштини. Он и многи други њему слични чврсто су уверени сада да живе у време када ће Јехова испунити своја дивна обећања и отклонити прилике које проузрокују жалости и боли и побринути се да се временом успостави рајско стање на читавој Земљи (Псалам 37:9—11, 29).