Свет који воли ужитке готово је на крају!

ИСТОРИЈА је пуна примера како су моћна краљевства и царства пропадала због моралног распада, разузданог живљења и претеране љубави према ужицима. Чак и у оквиру једне нације срушиле су се династије или режими када је љубав према ужицима нагризала њихову моралну структуру.

На пример, у књизи Кратак преглед римске историје писао је Вилијем Мори: „Када би нас питали који су били симптоми моралног распада (Рима), требало би да одговоримо: себичност класа, нагомилавање богатства, . . . љубав према злату и страст за луксузом . . . То су биле моралне бољке, које би тешко могла да излечи било која влада.“

Зар и данас не видимо људе који су обузети светским начином живота који је оријентисан ка ужицима? Зар не живимо у свету који воли ужитке? Да, заиста, јер многи још увек желе, додуше, религију, али су у њиховом животу заузеле прво место друштвене и рекреационе активности. Људи су постали слични Нојевим савременицима — преокупирани стварима као што су ’јело и пиће’. Презаузети су у испуњавању својих жеља да би још водили рачуна о својим духовним потребама. Слабо је интересовање за религију и подупирање исте (Матеј 24:37—39).

Ова љубав према ужицима и попратно слабо подупирање религије добијају нарочито значење када размотримо како је дошло свом крају једно друго древно царство, наиме, Вавилон. У ствари, необичне појединости о том паду, као и други историјски извештаји, забележени су у Библији из својеврсног разлога: „Написана је за упозорење нама, на које су дошли крајеви система ствари“ (1. Коринћанима 10:11, НС).

Поука из старог времена

Река Еуфрат играла је важну улогу у животу великог града Вавилона. У својој књизи Историја Кира Великог (1878) писао је Џекоб Ебот: „Вавилон је био главни град великог и плодног предела који се протезао са обе стране Еуфрата ка Персијском заливу . . . Река Еуфрат је била извор плодности за читав тај предео кроз који је текла.“ Да, благостање Вавилона је потицао од реке Еуфрата. И зато добија још веће значење чињеница да је и пад града био везан уз ту реку.

Ебот је дао овај занимљив извештај о победи краља Кира над Вавилоном:

„Кир је напредовао према граду. Стационирао је један велики одред својих трупа код отвора у главним зидинама где је река утицала у град, а други одред ниже, тамо где је река истицала из њега. Тим одредима је наредио да уђу у град кроз корито реке чим виде да вода опада. Затим је запослио велике снаге радника да отворе нове канале и прошире и продубе оне који су већ постојали и на тај начин скренули ток реке и исушили њено корито. Када су ти пролази били припремљени, пустили су воду реке да отиче у њих једне ноћи, у време које је претходно било одређено. И тако је река ускоро престала да протиче кроз град. Одреди војника су марширали кроз корито реке и ушли у град.“

Од тренутка када су воде Еуфрата почеле да опадају, Вавилон је био осуђен на пропаст! И запазимо да је град пао једне ноћи када су његови становници приредили велико славље са многим ужицима (упореди са Данилом 5. главом).

Историја треба да се понови

Оно што се догодило древном Вавилону од руке Кира Великог није само од историјског значаја. Употребљавајући то као узор, у библијској књизи Откривењу говори се о курви која се зове „Вавилон велики“ и седи на „многим водама“. Проречено је да је анђео на Божју заповест ’излио своју зделу на велику реку Еуфрат: и пресахну вода — да се припреми пут царевима који долазе од истока сунца’ (Откривење 17:1, 5; 16:12).

Ко је или шта је ’Вавилон велики’? Шта предочавају ’мноде воде велике реке Еуфрата’? И шта значи ’пресушивање њене воде’?

Премда древни Вавилон више не постоји као политичка сила, ипак се током векова проширио његов религиозни утицај на све крајеве  Земље. Дакле, ’Вавилон велики’ је светско царство криве религије, којем припадају све цркве хришћанства. У Откривењу 17:15 указује се да „многе воде“, на којима ова религиозна курва седи, јесу ’народи и људи и народности и језици’ — од којих зависи у погледу издржавања — управо као што је благостање древног Вавилона зависило од вода Еуфрата. Дакле, пресушивање вода значи да ће ишчезнути подршка религији од стране људи.“ a

’Крај’ је близу!

Из овог контекста схватамо да пораст световности широм света и опадање интересовања за религију, као и подршке, јесу на два начина од пророчанског значаја. Прво, ти развоји су у знаку испуњења пророчанства апостола Павла, који је рекао да ће у ’последњим данима’ људи да ’воле више ужитке од Бога’. То је део доказа да живимо у ’последњим данима’ или на ’свршетку поретка’ (Матеј 24:3). Друго, управо као што је древни Вавилон пао те исте ноћи када су опале воде Еуфрата, тако пораст световности и ишчезавање подршке религији јасно наговештавају да је уништење „Вавилона великог“ веома близу.

Ова пророчанства која се испуњавају јасно показују да живимо у ’време краја’ (Данило 12:4). Да, приближавамо се коначној фази последњих дана, чији је врхунац уништење читавог злог сотониног поретка. Свакако, овај свет који воли ужитке готово је на крају. Али, то треба да нас охрабри, јер ће то поравнати пут за праведно Ново уређење које је Бог обећао (2. Петрова 3:13). Ти можеш да имаш учешћа у његовим великим благословима ако не ставиш ужитке на место Божје, већ Бога ставиш на прво место у свом животу током ових последњих дана.

[Фуснота]