„Своје бреме баци на Јехову“ – како?

ДАВИД, чувени краљ древне краљевине 12 племена Израелових, дао нам је ово охрабрење: „Своје бреме баци на Јехову и он ће те сам подупрети. Никада неће допустити да клоне праведник“. (Псалам 55:22, НС).

Зашто је тај савет нарочито прикладан пошто долази од краља Давида? И како можеш да га следиш?

Давидов живот је био испуњен многим значајним догађајима у служби Јехови Богу. Још као младић убио је лава, медведа и џина Голијата. Давид се истакао у рату, проширивши подручје старог Израела на од Бога одређене границе. Штавише, нико му није био раван у компоновању музике и писању псалама. Па ипак, Давид није окусио само радости успеха и благостања, већ и горчину гриже савести и зле коби (1. Самуилова 16:18; 17:34—36; 18:7).

Зашто је Давид ’бацио бреме своје на Јехову’

Када је Давид рекао „своје бреме баци на Јехову“, говорио је у првом реду за себе. Зашто се то може рећи? Зато што је из контекста развидно да је Давид искомпоновао овај псалам када је било веома ослабљено његово владарско право. То је било у време када је његов славољубиви син Авесалом скоро успео да преотме престо свом оцу.

Давидово очајно стање долази до изражаја у уводним речима 55. псалма: „Услиши, Боже, молитву моју, и не криј се од мољења мога за милост. Пази и одговори ми. Непрестано ме гони брига моја и не налазим мира“ (НС). Још у шест ставака наставља да говори у том тону.

Зашто се Давид нашао у таквом стању? Због својих непријатеља. Затим се моли да Бог предузме кораке против његових непријатеља и ту нарочито издваја пријатеља који је постао издајица. Нема сумње да је то био Ахитофел, за кога се с правом могло рећи: „Јер, мене није ружио непријатељ; . . . Али ти, ти си то био, . . . мени близак, познаник мој; заједно смо уживали у слатком пријатељству; заједно у дом Божји ми смо улазили са скупом великим“ (ст. 12—14, НС).

 Након што је описао свој удес и узрок тога, Давид говори делимично о свом поуздању у Јехову: „А ја ћу Бога призвати; и Јехова ће ме спасити“ (ст. 16, НС). Пошто сам себе саветује, „своје бреме баци на Јехову“, Давид закључује псалам истим кратким саопштењем о поуздању у Свевишњега и каже: „Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму најдубљу . . . А ја ћу се у тебе уздати.“ Колико су тачне биле Давидове речи! Његов славољубиви син Авесалом и преварни саветник Ахитофел доживели су прерани крај, док је Давид продужио да влада као Божји помазани краљ (ст. 22, 23, НС).

Бремена или одговорности

Пре него што пређемо на разматрање тога како можемо да следимо Давидов савет, од Бога инспирисани, да бацимо своја бремена на Јехову, чини нам се прикладно да запазимо да постоје неке одговорности које морамо сами да носимо. Хришћански апостол Павле је писао: „Свако ће, наиме, носити свој терет“ (Галатима 6:5, НС). Такви ’терети’ су одговорности које имамо зато што смо мужеви, жене, родитељи, деца, радници, Јеховини сведоци или, рецимо, именоване старешине у хришћанској скупштини. Не можемо потпуно и неодговорно да бацимо такве терете на Јехову, већ би требало да их носимо вољно. То важи и код доношења одлука. Божја реч нам пружа законе и начела, али ми морамо да их применимо када се суочимо са проблемима. Наравно, можемо и требало би да тражимо од Бога мудрост, снагу и његов свети дух да нам помогну да носимо те терете, али не смемо да покушамо да их се отарасимо.

Па која су, онда, бремена која можемо да бацимо на Јехову? То су зебње, бриге, разочарења и страх у погледу будућности, таква која је Давид преживљавао. Ту спадају и бремена наших слабости и недостатака. То су бремена која треба да бацимо на Јехову, јер апостол Петар каже: „Баците на њега сву своју бригу.“ Зашто? „Јер он се брине за вас“ (1. Петрова 5:6, 7, НС).

Исус Христ је дао сличан савет у Проповеди на гори. ’Како?’ можда се питаш. Он нам није само рекао да треба да престанемо да се бринемо о томе шта ћемо јести, пити и обући, већ нам је рекао и разлог зашто не треба о томе да се бринемо. Исус нам је дао ову гаранцију: „А кад траву по пољу, … Бог тако одијева, а камоли вас, маловјерни? . . . А зна и отац ваш небески да вама треба све ово“ (Матеј 6:25—32).

У молитви

Како можемо, заиста, да ’бацимо своје бреме на Јехову’? Један начин је да му се редовно обраћамо у молитви. Зар није тачно да је једно бреме које морамо дневно да носимо свесност да не испуњавамо увек Божје праведне захтеве? Да, али ако се обратимо Богу у молитви, можемо да се ослободимо тог бремена. Исус је то приказао у причи о царинику, који је показао да је праведнији од лицемерног фарисеја зато што се понизно и искрено молио Богу да буде милостив према њему. Другим речима, цариник је при томе био ослобођен свог бремена кривице, Али, ту је и реч опрезности зависно од нашег духовног стања, тежине греха и природе кривице, можда је потребно да затражимо помоћ од других, рецимо, од скупштинских старешина да бисмо се ослободили бремена (Лука 18:9—14; Галатима 6:2; Јаков 5:14—16).

Ако хоћемо да нам молитве помогну да бацимо бремена на Јехову, морамо да будемо заиста искрени, сасвим озбиљни по тим питањима. Зато нам се заповеда: „Не брините се тескобно ни за шта, већ у свему изнесите своје молбе Богу молитвом и преклињањем, заједно са захвалама.“ То ће нам помоћи да се ослободимо бремена, јер ће онда ’мир Божји, који превазилази сваку мисао чувати наша срца и способност мишљења’ (Филипљанима 4:6, 7, НС).

Запази да Павле спомиње преклињање, као и молитве. Шта су преклињања? То су ватрене молитве. Шта значи бити ватрен? Ова реч вуче корен од речи „ватра“. Дакле, бити ватрен значи имати жарка, топла, жестока осећања. Тако би требало да буду наше молитве ако хоћемо помоћу њих да успешно ’бацимо своја бремена на Јехову’.

Ако смо, заиста, искрени у молитвама, устрајаћемо у њима. Након што је указао на потребу за устрајношћу, наш Господ Исус Христ побудио нас је на следеће: „И ја вам кажем: молите непрекидно и даће вам се; тражите једнако и наћи ћете; куцајте непрестано и отвориће вам се. Јер свако ко моли добива, и ко тражи налази, и отвориће се оном који куца“ (Лука 11:2—10, НС). Уистину, непрестано молите, тражите, куцајте и наш небески Отац ће преузети бремена која се могу с правом бацити на њега.

Вера и дела

Ово начело важи за наше молитве, као и за сваки други вид нашег хришћанског живота и службе. „Нека вам буде по вери вашој“ (Матеј 9:29, др Чарнић). Морамо да имамо  веру која се Богу допада. Не смемо само да верујемо свим срцем да постоји, већ морамо да будемо уверени да награђује оне који га озбиљно траже (Јеврејима 11:6). Морамо да верујемо да ће нас Бог чути.

Да бисмо имали такву јаку веру, морамо да проучавамо Божју реч. Треба да се трудимо да дневно читамо Библију и са њом повезане хришћанске публикације. Лако је заборавити библијске, опомене и њена дивна засигурања. Тако да нам се намећу многе светске ствари! Али, једино ако се редовно хранимо Божјом речи, можемо заиста да упознамо Јехову, његове дивне особине и начин поступања са земаљским слугама. Како Јеховина реч истиче његову љубазну бригу за његов народ! Увек изнова читамо како је услишио молитве својих слугу (1. Мојсијева 20:17; Дела апостолска 12:5, 17). И немој никада да заборавиш да Јехова увек поуздано ’услишује молитве’ (Псалам 65:2).

На више начина ће нам бити од помоћи ако учимо напамет библијске ставке, нарочито оне који нас уверавају у Божју љубазну и будну бригу. Међу њима се налазе горе наведени ставци, као и извесни псалми, рецимо, 23. и 103. Нема бољег начина да задржимо своје мисли на теми и избацимо мисли. које нас од ње одвраћају неголи да учимо напамет и казујемо неке делове из Божје речи! Ако имамо на уму библијске ставке, можемо да се хранимо из његове Речи и када нисмо у стању да читамо из једног примерка Библије. Можемо, рецимо, да размишљамо о ставцима ако не можемо ноћу да спавамо (упореди са Псалмом 63:6). Све нам то заиста, помаже да ’бацимо своје бреме на Јехову’.

Штавише, ’бацити бреме на Јехову’ значи и дати нешто од себе. Сети се да је ’вера без дела мртва’ (Јаков 2:26). На то је исто указао Исус у својој Проповеди на гори, пошто је саветовао да не будемо забринути, већ да верујемо у Божју бригу, заповедио је: „Тражите прво царство и праведност његову, а све ово додаће вам се.“ Послушност према том савету помоћи ће нам заиста да будемо ослобођени од тескобне бриге (Матеј 6:33).

Исто ће нам бити од помоћи ако научимо да дисциплинујемо своје мисли. Можда нам је прешло у навику да негативно мислимо. Када смо озбиљно изнели Јехови своје молбе и бацили своје бриге на њега, тада треба тамо и да их оставимо и да се више не бринемо тескобно. Морамо да будемо дисциплиновани и у погледу наших речи и дела. Морамо да напредујемо и не правимо увек изнова исте грешке, као да смо, такорећи, у зачараном кругу. Већ треба да будемо као апостол Павле и ’бијемо своје тело правећи га робом’. Такође морамо да следимо Исусов савет и ’бдимо и молимо се непрестано’, јер је ’дух срчан, а тело слабо’ (1. Коринћанима 9:27, НС; Матеј 26:41).

Како можеш, дакле, да ’бациш своје бреме на Јехову’? Тиме што озбиљно устрајеш у молитви редовно се храниш Божјом речи, најпре тражиш Божје царство и примењујеш самодисциплину. Онда ће те Јехова, како је обећао, подржати и неће дозволити да клонеш.