„Тражите мир и идите за њим“

1. а) Како можемо да ’тражимо мир и идемо за њим’ у овом свету где влада насиље? б) Зашто би требало да молимо Јехову усрдно у тешким ситуацијама?

 КАКО можемо до краја да следимо овај горе наведени савет апостола Петра када смо окружени светом у коме влада насиље? Петар нам на то одговара тиме што нам каже да се уклонимо од зла и чинимо добро. Онда морамо да уложимо озбиљне напоре да ступимо у мирољубив однос са Јеховом Богом на основу вере у жртву Исуса Христа. Потом идемо за миром ако следимо тачно мерила која нам Бог излаже у својој Речи. „Јер Господње (Јеховине) очи мотре на праведнике и уши његове слушају њихову молитву, а лице Господње (Јеховино) је против оних који чине зло“ (1. Петрова 3:11, 12, др Чарнић) Када зли покушавају да нам нанесу зло, можемо усрдно да молимо Јехову. Можемо гласно да призивамо име његово и тражимо помоћ када наиђемо на силеџију или другог виновника зла (упореди са 5. Мојсијевом 22:25—27).

2. Какво поверење треба да имамо, које је изразио Давид, када се суочимо са насиљем?

² У ситуацијама насиља често је било безусловно поуздање у Јехову једини могући начин да се преживи. Увек изнова је био благословен Јеховин сведок зато што се држао поверења у Јехову, које је Давид изразио у молитви записаној у Псалму 18:46, 48: „Жив је Господ (Јехова), и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мојега, који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човјека жестока избавља ме.“ Милиони Јеховиних сведока који данас, чврсто верујући, нестрпљиво очекују испуњење Божјег обећања да ’ће праведници поседовати Земљу и заувек становати на њој’, уверени су да ’спасење праведника долази од Јехове; он им је тврђава у време невоље’ (Псалам 37:29, 39, НС).

3. а) На шта нам се указује у 5. Мојсијевој 32:10 и Данилу 3:19—27? б) На шта указују Равино избављење и спасење једног пионира из нашег времена?

³ Ма какве ситуације да наиђу у овом свету пуног насиља, Јехова је у стању да ’заштити свој народ као зеницу ока свог’ (5. Мојсијева 32:10; Данило 3:19—27). Чак је у стању, ако сматра за сходно, да заштити свог слугу и у таквом ужасу као што је атомски холокауст. То нам показује искуство једног верног Јеховиног слуге који је био подвргнут прогонима у јапанском затвору у Хирошими. Био је то 6. август 1945. Одступање од свог уобичајеног плана тог јутра довело га је у положај да није био повређен од експлозије атомске бомбе. a Већи део затвора је био сравњен са земљом, али као што је Рава преживела страшно уништење Јерихона, тако је и Катсуо Миура преживео пустошење Хирошиме (Исус Навин 6:23, 24). Био је захвалан Јехови, што је, како се изразио, ’остао без затвора после бачене атомске бомбе’, да би провео преостале године свог живота у пионирској служби (упореди са Псалмом 116:15). За нашег Сувереног Господа ништа није превелико чудо, јер је он ’истинити Бог, велики, моћни, Јехова над војскама је име његово’ (Јеремија 32:17—19).

Држи се чврсто Јеховине организације

4. Како је у Исаији 60. глави описано стање Божје организације у ово време?

⁴ Да бисмо се ухватили у коштац са овим данима насиља, требамо нежно вођство Јеховине материнске организације. Од 1938. године влада међу Божјим народом побољшано теократско стање, како је то Јехова прорекао: „За надгледника твога. поставићу Мир, Правду за онога који посао расподељује. Више се неће слушати о насиљу у твојој: земљи, ни о пустошењу и разарању унутар граница твојих. Зидине ћеш своје називати Спасом, Хвалом своја врата.“ Мир и љубав према праведности, својствени за Јеховину организацију широм света, допринели су увелико томе да од ’малог’, од неколико хиљада објавитеља краљевства пре 64 године, постане ’моћан народ’ од 2 477 000 јаких особа, које ступају напред у 205 земаља. Извештаји са поља рада показују да ’Јехова убрзава у своје време’ док се примичемо ’крају’ (Исаија 60:17, 18, 22, НС; Матеј 24:14).

5. Шта је одржало, према Псалмима, Јеховин народ јаким упркос насиљу?

 ⁵ Добрим делом је дошло до таквог ширења упркос насиљу, као, на пример, оном које су Јеховини сведоци доживели по Хитлеровим концентрационим логорима или нападима руље за време рата у Сједињеним Државама. Насиље се појачава у многим деловима земље. Мало земаља, ако уопште иједна, је доживело такво велико насиље какво доживљава Либан. Па ипак су наша браћа јака. Шта их одржава јакима? Безусловно поуздање у Јехову и решеност да и даље посећују састанке и врше друге хришћанске активности (Псалам 73:28; 149:1).

6. Како треба да гледамо на редовно посећивање састанака и зашто?

⁶ Треба да нам буде сасвим јасно да, у временима насиља не смемо никада да престанемо да се сакупљамо (Јеврејима 10:24, 25). Ако су састанци толико важни да бисмо прикупили снаге против насиља сотониног света, онда су, такође, неопходни да стекнемо снагу да се ухватимо у коштац са пренреденијим ђаволовим махинацијама. Редовно посећивање састанака значиће живот за нас!

7. а) Како покушава сотона да разбије Божји народ? б) На које посебне начине распаљује сотона дух насиља, и неморала? ц) Како можемо да идемо за миром и који циљ треба да имамо при томе?

⁷ Сотона настоји у овим страшним временима да разбије Божји народ наводећи их да постану ’саможиви’ они који воле новац (и блиставе материјалне ствари које купују), који више воле ужитке него Бога’. То су ствари које нас могу одвући од редовног дружења са Божјим народом (2. Тимотеју 3:1, 2, 4). Уместо да упијамо сотонин дух насиља и неморала, који се велича у неким телевизијским програмима, видео-играма и томе слично, далеко је важније да кроз лични студиј, размишљање и посећивање састанака наставимо да прикупљамо и примењујемо тачно знање, које ’значи живот вечни’ (Јован 17:3; Филипљанима 1:9—11; Колошанима 1:9—11).

Где је наша заштита?

8. а) Како реагују многи светски људи на ова времена насиља? б) Покажи на примерима зашто њихов правац није мудар?

⁸ Насиље утерује Становницима великих градова страх у кости. По недавној Галуповој анкети, 45 одсто Американаца се плаши да изађе на улицу по ноћи и удаљи се од куће до једну миљу. Многи носе пиштоље. Али, да ш је то пут којим би требало да следе Јеховини сведоци — да се суоче са могућним насиљем тиме што би се припремили да буду насилни? Многи несрећни случајеви повезани са ношењем „оружја у циљу самоодбране“ (где чак деца убијају друге младе), треба да нас наведу да застанемо и испитамо ситуацију. Познато је да ће пуцати професионални револвераш када види други пиштољ — и то тако да убије. Какве шансе онда има аматер који носи пиштољ?

9. Где и како ће наћи хришћани заштиту?

 ⁹ Хришћанин неће наћи заштиту у ношењу ватреног оружја, већ у ’тражењу мира и ходању за њим’ (1. Петрова 3:11). Уздај се у Јехову. Ако се сусретнеш са злочинцем, дај му до знања да си Јеховин сведок; Не пружај отпор некоме ко ти прети насиљем, дај му материјалне ствари које захтева. Твој живот је вреднији од ствари. Када те неко нападне и прети, призивај Јехову у помоћ! Сети се: „Име Јеховино чврста је кула. Праведник утиче у њу и бива заштићен“ (Приче Соломунове 18:10, НС).

10. а) Шта нам говоре извештаји у Јездри 8. глави и 2. Коринћанима 11. глави о самоодбрани? б) Како је развидно из извештаја из Африке и Ирске да је глупо носити ватрено оружје?

¹⁰ Међутим, зар не би било у неким приликама боље да Јеховини сведоци носе ватрено оружје у циљу самоодбране, рецимо, када путују кроз опасне, побуњеничке територије? Одговор гласи недвосмислено: не (упореди са Јездром 8:21—23, 31; 2. Коринћанима 11:23—27). Узми за пример наше путујуће надгледнике у једној афричкој земљи. Та су браћа у последњим годинама често била приморана да пролазе кроз ратне зоне да би служили скупштинама. Често су их пресретали са герилцима или снаге безбедности. Да су носили ватрено оружје, коштало би их то живота. Уз мало изузетака, било им је омогућено да прођу и дођу на свој циљ тиме што су рекли да су Јеховини сведоци и што нису носили оружје. Исто је тако и у Северној Ирској, која је растргана немир ма и где је речено да је ’смрт саставни део пејсажа’. И тамо је добро позната неутралност Јеховиних сведока и као љубитељи мира налазе заштиту и на католичким и на протестантским територијама.

11. а) Шта нам јасно даје до знања да не би требало да хришћани поседују смртоносна оружја? б) У кога треба да се уздамо према Писму?

¹¹ Библијски ставци, подупрти савременим искуствима Јеховиних сведока, дају јасно до знања да за хришћане појединце није препоручљиво да носе или држе у стану или на неком другом месту ватрено оружје или друго смртоносно оружје, које би употребили против нападача иди напасника (Исаија 2:4, 1. Петрова 3:11). Ко се припрема за насиље, позива насиље. Уместо тога, хришћанин треба углавном да се узда у Јехову, свог Бога (Псалам 18:48; 140:1, 4; Приче Соломунове 3:3—7).

12. а) Зашто је библијски исправно да хришћани затраже заштиту од милиције? б) Да ли би требало да хришћанин икада употреби ватрено оружје у случају нужде, или да узме закон у своје руке?

¹² У сагласности са Римљанима 13:3, 4, светске ’више власти’ могу да поставе органе за одржавање мира и реда, као што је милиција, и они званично носе оружје да би заштитили грађане и имовину. Пошто Бог одобрава такве органе, описани су они као ’Божје слуге, гневни осветници ономе што чини зло’, и зато би било у реду да хришћанин тражи и прими заштиту од таквих органа. Па и ако сматра неопходним да брани себе или своје драге било чим што му је при руци, не би требало да употреби ватрено оружје. Нити би требало да узме закон у своје руке. У многим земљама је забрањено поседовање ватреног оружја у циљу самоодбране (Матеј 22:21; упореди са 2. Мојсијевом 22:2).

13. Зашто не би требало да хришћанин примени рвачке спортове у циљу самоодбране?

 ¹³ Међутим, да ли би хришћанин могао за личну самоодбрану да тренира рвачке спортове, као што је кинески спорт кунг фу? Запазимо овде да је тај кинески рвачки спорт најсмртоноснији оријентални спорт и да су га развили пре више од 1 400 година зен-будистички калуђери из Шаолин манастира, који се налази на обронцима Сонгшана, једне од светих кинеских планина. Из тог религиозног извора потекао је и јапански рвачки спорт — бушидо, што дословце значи „пут ратника“. Многи стручњаци рвачких спортова, као што су џудо, кендо и карате, још увек црпе инспирацију из религиозне медитације. Карате има за циљ да онеспособи жртву, што би могло довести до озбиљних повреда, па чак и смрти. Који се уздају у Јехову сигурно неће да прибегну рвачким спортовима у циљу одбране (Приче Соломунове 3:31).

14, 15. а) Зашто би хришћанин могао да лови или убија животиње за храну? б) Али, шта би могло учинити неког хришћанина неподобним за нарочите предности и зашто?

¹⁴ Да ли би било прикладно да хришћанин поседује ватрено оружје за лов животиња које му служе за храну? Од потопа је Бог одобрио убијање животиња за храну, док је забранио да се једе крв; она се мора пролити на земљу (1. Мојсијева 9:3, 4; 5. Мојсијева 12:23—25). Тамо где је то законом дозвољено, неки Сведоци имају пушке да би се заштитили од дивљих животиња или ловили дивљач (Матеј 22:21). Можда то за њих представља важан или добар извор хране. Али никада не би требало да помислимо да Јехова одобрава убијање животиња спорта ради и зато што је за неке људе убијање узбудљиво — као што је то био случај код Немрода у старо време, а сада јесте код савремених „немрода“. Пошто је „душа тела у крви“, крв је драгоцена у Јеховиним очима (3. Мојсијева 17:11, 14). b

¹⁵ Ако би прилично великом броју Сведока у скупштини сметало што неко иде у лов на животиње само спорта ради, а не ради хране, не би био у могућности да добије предности посебне службе због тога што није на добром гласу (1. Тимотеју 3:2).

16. Како могу да помогну старешине у том погледу и какве последице би могли да сносе они који пропуштају да следе библијске савете наведене у одломцима од 9 до 15?

¹⁶ Исто то важи и за Јеховиног сведока који би инсистирао да носи или поседује ватрено оружје да би се заштитио од људи, или који би тренирао неки рвачки спорт. Требало би да духовне старешине одмах предузму кораке да га посаветују и помогну му да поправи ситуацију (Михеј 4:3). Ко год би и даље носио лично оружје или се на други начин опремао да буде ’спреман за тучу’, престао би да буде подобан за нарочите предности у скупштини (1. Тимотеју 3:2, 3).

Употреба оружја на цивилном послу

17. Зашто већина Сведока избегава радна места на којима се захтевају примена рвачких спортова или ношење ватреног оружја?

¹⁷ Како треба да поступи неко који по природи посла мора да носи оружје да би га употребио против других људи или да тренира неки рвачки спорт, рецимо, џудо или карате? Код доношења личне одлуке мора да има на уму да Исусов следбеник треба да иде за миром (Римљанима 12:17, 18). Имајући у виду начело из Исаије 2:4, већина Јеховиних сведока избегава таква радна места. Чак ако би се радило и о послу намењеном заштићивању јавности (или својине), што је у складу са Римљанима 13:4, искуства су показала да увек постоји опасност за лице које ради на таквом месту да навуче на себе кривицу за проливену крв, узимајући  некоме живот путем оружја, и да тако повреди своју савест, као и да дође у опасност да буде повређен или убијен услед одмазде (Псалам 51:14; упореди са 4. Мојсијевом 35:11, 12, 22—25). Свакако је најбоље да избегавамо такве опасности тиме што ћемо изабрати посао на којем се оне не појављују.

18. а) Како ће се гледиште зрелог хришћанина разликовати од гледишта света? б) Како може да покуша да среди прилике да би сачувао чисту савест?

¹⁸ У овим ’последњим данима’ очекује се од многих радника да носе ватрено оружје. Чувари банака или чувари безбедности, стражари и милицајци можда морају да носе оружје да би уопште задржали своја радна места. А како стоји ствар са хришћанином који је обавезан да се ’брине за своје домаће’ (1. Тимотеју 5:8)? Његово гледиште, школовано по Библији, разликоваће се од гледишта светских особа, које се осећају слободнима да носе таква оружја и употребе их када сматрају за сходно — у опасним ситуацијама које могу да настану (Ефесцима 5:15—17). Он ће хтети да избегне кривицу за проливену крв, јер има на уму Јеховино гледиште о светости крви (1. Мојсијева 9:6; Псалам 55:23). Зрео хришћанин ће ’покушати да нађе радно место на којем није обавезно ношење оружја.’ c Неки су Сведоци разговарали са својим послодовцем и успели да добију премештај на радно место где није потребно ношење оружја.

19. За какве је предности можда неподесан неки брат све док не учини промену у том погледу (2. Коринћанима 13:11)?

¹⁹ Док свет постаје све више насилан, не можемо више сматрати узорним брата који настави да ради на радном месту где је обавезно ношење оружја. Може му се дати шест месеци времена да учини промену. Ако не учини никакву промену, неће више бити у положају да обавља нарочите предности службе и одговорности у скупштини (1. Тимотеју 3:2; Титу 1:5, 6).

Да сви идемо за миром

20. а) Зашто је препоручљива стаза мира? б) Какав ће исход доживети они који сачувају своју чистоћу, упркос тешким кушњама, па чак и смрти? ц) У кога се ти уздаш?

²⁰ Ходајући стазом мира Јеховини сведоци су много пута нашли заштиту — физичку, моралну, духовну! Јасно је да се треба следити тај библијски правац. У оно мало случајева где је дошло до убиства верних хришћана, треба рећи да су се својом неустрашивошћу према смрти показали подобнима за рано васкрсење (Јеврејима 11:36—40; Откривење 2:10). Понекад Јехова дозволи сотони да нанесе тешке кушње на његов народ, као у Јововом случају. Међутим, за Јова, који је сачувао своју чистоћу, био је коначни исход срећан (Јов 1:18, 19; 42:12—15). Али, ма шта да наиђе на нас у овим временима насиља, немојмо никада да одступимо од своје чистоће. Уздајмо се у Бога. „Очи Господње (Јеховине) гледају по свој земљи да би показивао силу своју према онима којима је срце цело према њему“ (2. Дневника 16:9).

[Фусноте]

Како би одговорио?

□ У кога мора хришћанин да се узда у свим ситуацијама везаним за насиље?

□ Какве користи имамо од тога ако се чврсто држимо Јеховине организације и њених савета?

□ Зашто је глупо носити ватрено оружје или учити рвачке спортове у циљу самоодбране?

□ Који правац треба да следе хришћани у погледу радних места где је обавезно ношење оружја и зашто?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 23. страни]

ЕСКАЛАЦИЈА НАСИЉА— ГДЕ ЋЕ ПРЕСТАТИ?

„Тотални нуклеарни рат између Сједињених Држава и Совјетског Савеза могао би да проузрокује смрт . . . око 80 посто светског становништва,“ (Икспрес, од 29. марта 1982, потиче из интервјуа са калифорнијским сенатором.)

Њихове главе засуте бомбама — Постоји опасност да ће совјетски и амерички политички лидери . . . бити наговорени да је замислив нуклеарни рат . . . Чињеница је да би нуклеарни рат, у којем би се употребио читав, или добар део, совјетског и америчког арсенала нуклеарног оружја, потпуно опустошио северну хемисферу.“ (Др Френк Барнаби, истраживач мира, 26. децембра 1982.)

„Ако је приправност за рат предуслов за мир, тада мир никада није био боље загарантован него сада. Нагомилано је на земљи милион бомби сличним оној баченој на Хирошиму и то ипак не спречава сваког од 4 200 000 000 становника да даје годишње на наоружање 115 франака.“ (Андре Фронтан, Ле монд, објављено у Гардијану 9. јануара 1983.)

„Шеф ОУН-а каже да опасност од нуклеарног рата расте — ’Стојимо пред избором’ — или ’нове генерације оружја или будуће људске генерације’, изјавио је.“ (Њујорк Тајмс, од 16. фебруара 1983, цитирајући генералног секретара Хавира Переза де Куелара.

„Нараштај један одлази и други долази, а земљи стоји увијек.“ „Још мало, па неће бити безбожника, погледаћеш на место његово, а њега нема. А смјерни ће наслиједити земљу, и наслађиваће се множином мира.“ (Проповедник 1:4; Псалам 37:10, 11).

[Оквир на 24. страни]

ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ ПОДНОСЕ ВРЕМЕНА НАСИЉА У ТРИПОЛИЈУ, ЛИБАН

„Заиста су пролазили кроз тешка времена, али никада нису пропустили ниједан састанак. Рекли су нам да је за време обласног састанка једна група од 117 особа била сакупљена у кући једног брата и управо када је ушла унутра и последња сестра, експлодирала је ракета испред врата. За време читавог састанка ракете и мине су падале око њих као киша. Показали су нам покошене стубове за уличну расвету и зграде изрешетане шрапнелима — али ништа од тога није погодило стан где су они били окупљени!

Две породице су једном приликом размишљале да ли да иду на састанак усред артиљеријског гађања. Одлучиле су да крену и тако су спасиле животе. Док су биле на састанку, на кућу од једне породице је пала бомба и била је потпуно уништена, а друга је кућа била тако изрешетана шрапнелима да нико у њој не би могао да остане жив.

Једна породица Сведока живела је на територији левичара када су десничари напали ту територију, тако да су их десничари повели и хтели да их погубе. Али је то чуо њихов рођак, који није био у истини и припадао тој партији, и дошао до њих пре него што је стигао егзекуциони одбор. Одвео их је у главно седиште партије, где су објаснили све о неутралности Сведока, дали добро сведочанство и били пуштени. Та се прича много пута понавља.“ (Из извештаја једног посетиоца.)

[Слика на 25. страни]

Треба ли се против насиља борити насиљем или се треба уздати у Јехову?