„Један Господ једна вера, једно крштење“

„Један Господ, једна вера, једно крштење. Један је Бог и Отац свих, који је над свима“ (Ефесцима 4:4—6, НС).

1, 2. а) Шта је Јехова, преко Мојсија, јасно изјавио за себе? б) Да ли је, дакле, било места за различита религиозна мишљења у Израелу?

 ЈЕХОВА наш Бог је један Јехова. Не идите за другим боговима, неким боговима других народа што су око вас (јер је Јехова, Бог твој, који стоји у средини твојој, Бог који захтева искључиво предање).“ Мојсије није оставио никакву недоумицу у мислима Израелаца који су се сакупили на равницама Моавским, кратко

пре него што је требало да уђу у Обећану земљу. Јасно је изјавио да је њихов Бог, Јехова, један Бог и да Јехова очекује од њих искључиво обожавање. У претходном говору је Мојсије рекао: „Јехова је истинити Бог горе на небесима и доле на земљи—другога нема. Држи његове одредбе и његове заповести које ти дајем данас, да добро буде теби“ (5. Мојсијева 6:4, 14, 15; 4:39, 40, НС).

² У овим речима нема места за различита религиозна мишљења! Израел је имао једног Бога. И Јехова је јасно зацртао прихватљив начин на који је требало да буде обожаван.

 Појављују се јеврејске секте

3. Шта се на крају догодило зато што већина Јевреја није остала верна Јехови?

³ Међутим, уместо да су вршили чисто обожавање јединог истинитог Бога, Јехове, Израелци су углавном постали отпадници, обожаваоци идола (Јеремија 17:13; 19:5). Услед тога, ’није им било добро’. 607. пре н.е. Вавилонци су уништили Јерусалим и многе Јевреје су одвели у Вавилон у изгнанство. 70 година касније вратио се у Јерусалим верни остатак и почео да гради други храм за обожавање Јехове. Али како је време пролазило, већина Јевреја је отпала и на крају су били раздељени у разне секте.

4, 5. а) Опиши неке јеврејске секте које су настале након вавилонског ропства? б) Да ли су такве раздвојене секте донеле нешто добро Јеврејима? Објасни твој одговор.

⁴ У четвртом или трећем веку пре н.е. настала је секта хасиди („побожни“). Припадници те секте били су претерано ревносни у држању јудејског закона и обично се сматрају као претходници других двеју секта које су настале у другом веку пре н. е. — есени и фарисеји. И есени и фарисеји усвојили су грчку науку о бесмртности душе. Садукеји су се разликовали од њих у томе што нису веровали у загробни живот. Библија говори о неслогама које су постојале између садукеја и фарисеја у време апостола (Дела апостолска 23:7—10). У Консајс Џуиш Енсајклопијдиа изјављује се: „Затегнутост између те две групе доводила је чак до масакра и грађанског рата.”

⁵ Зелоти су били друга јеврејска секта која је постојала у првом веку н.е. Били су милитантни националисти који су увелико подстакли успешну побуну Јевреја против Рима, 66. н.е. После тога, покушали су да завладају другим наоружаним сектама у Јерусалиму, изазвавши тиме грађански рат и многе патње. Такав оружани сукоб између супарничких јеврејских секти наставио се све до коначне опсаде Римљана, па чак и за време ње, и до уништења Јерусалима 70. н.е. Очигледно је да секташка раздвајања и неверност према уједињеном, чистом обожавању Бога Јехове, нису донели Јеврејима ништа добро.

Први хришћани нису секта

6. Зашто први хришћани нису имали никакве везе са јеврејским сектама?

⁶ Није потребно рећи да први хришћани нису имали никакве везе са секташким раздвајањем Јевреја. Знали су да су фарисеји и садукеји били међу најогорченијим непријатељима Исуса. Христови следбеници нису могли да деле са есенима ни веровање у бесмртност душе ни склоност према монашком, аскетском начину живота. И пошто су били неутрални, сигурно нису имали ништа заједничко са националистичким зелотима (Јован 17:16; 18:36). Уместо тога, хришћани су вршили уједињено, чисто обожавање истинитог Бога и следили речи које је Исус рекао једној нејеврејки: „Него иде час и већ је ту када ће прави обожаваоци обожавати Оца духом и истином“ (Јован 4:23, НС).

7. Шта су рекли Исус и Павле и шта садрже у себи њихове речи с обзиром на право хришћанско обожавање?

⁷ Говорећи за праве хришћане, апостол Павле је изјавио: „Али ми имамо једног Бога Оца, од кога је све и за кога смо ми, и једнога Господа Исуса Христа, кроз кога је све постало, па и ми“ (1. Коринћанима 8:6, др Чарнић). Право хришћанство значи уједињено обожавање једнога Бога Оца, Јехове, преко Господа Исуса Христа. Исус је рекао својим ученицима: „Ваш је вођа Христ“ (Матеј 23:10, НС).

8. Зашто није могло бити исправно прве хришћане називати сектом?

⁸ Додуше, чланови одавно утврђених јеврејских секти са презиром су звали прве хришћане сектом (грчки: хаи’ре. сис, што означава „групу људи који су се одвојили од других и следе своја властита начела“ (Дела апостолска 24:5; 28:22). Али у својој одбрани пред намесником Феликсом, апостол Павле је одбацио тај погрешни назив, рекавши: „По путу који они (његови религиозни непријатељи) називају ’сектом’, приносим тако свету службу Богу наших отаца“ (Дела апостолска 24:14, НС). Хришћани нису никако могли да се називају сектом, јер су следили Исуса Христа, а не неког човека. Даље, нису били свакако огранак једне од јудаистичких секти које су постојале у првом веку н.е.

Никакве секташке поделе

9, 10. а) Зашто није било намењено да се хришћанство подели на одвојене цркве и секте? б) Које теорије о почецима хришћанства су потпуно погрешне?

⁹ Прво хришћанство није било секта. Нити је било намењено да се подели на одвојене секте. Када се Христ молио свом Оцу, замолио га је да његови ученици ’буду једно’ (Јован 17:21). Требало је да његови ученици ’имају љубав међу собом’ (Јован 13:35). То је искључивало било какво раздорно формирање секти.

¹⁰ Та чињеница утерује у лаж теорије које излажу многи историчари и теолози у вези различитих врста хришћанства. Они говоре о „јеврејском хришћанству“ (које су, тобоже, заступали Јаков, Петар и Јован) и стављају га насупрот „незнабожачком хришћанству“ (за које се каже да га је Павле заступао). Осврћу се на  „Јованову теологију“ и „паулинску (Павлову) теологију“, тврдећи да се хришћанство никада не би проширило по свом свету да га Павле није потпуно преобликовао. Такве теорије постављају људи који или не верују у хришћанство или прихватају као нормално стање хришћанства да је подељено на стотине секти и цркава.

11. а) Који библијски ставци доказују да није била Павлова замисао да се хришћанство шири и међу нејеврејима? б) Да ли је Павле одобравао раздорне секте? ц) Који случај показује да је Павле био у јединству са осталим сарадницима?

¹¹ Чињенице изгледају сасвим другачије. Пре него што је Павле уопште постао хришћанин, Исус Христ је заповедио својим ученицима да буду сведоци свим народима (Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 1:8). Павле се сам борио против сваке тенденције да се следе људи и изјавио је: „Да не буде међу вама цепања“ (1. Коринћанима 1:10—15; 3:3—5). Зато је сасвим узалудно тврдити да је Павле имао другачију концепцију хришћанства него Јаков, Петар и Јован. Сви су били уједињени у делу ширења добре вести. Једном приликом, вероватно у време концила који је био одржан поводом обрезања 49. године у Јерусалиму, њих четворица су потпуно сарађивала у погледу поделе поља за проповедање (Галатима 2:7—9).

Упозорење против нејединства

12. Да ли је владало било какво трајно непријатељство између Павла и Петра?

¹² Наравно, пошто су били несавршени људи, било је несугласица међу првим хришћанима — чак и међу некима који су носили тешке одговорности у скупштини. У сиријској Антиохији је Павле укорио Петра у извесној ствари (Галатима 2:11—14). Али, да ли је Петар отишао и основао посебну секту, као да није био сагласан са такозваним паулинским хришћанством? Никако не, Петар се годинама касније, око 64. године, љубазно изразио о Павлу када је говорио за њега (2. Петрова 3:15, 16).

13, 14. а) Како је Павле категорисао „раздоре“ и „секте“? б) Шта треба да се уради, по Павлу, са онима који подупиру неку секту?

¹³ Под божанском инспирацијом Павле је убројао „раздоре“ и „секте“ међу ’дела тела’. Писао је: „А очигледна су дела тела, то су: блуд, нечистота, разузданост, идолопоклонство, вршење спиритизма, непријатељства, свађа, љубомора, изливи гнева, препирке, раздори, секте . . . Они који чине таква дела неће наследити царства Божјега“ (Галатима 5:19—21, НС).

¹⁴ Пошто они који изазивају „раздоре“ и „секте“ неће ’наследити царства Божјега’, не могу да се толеришу унутар праве хришћанске скупштине. Зато је Павле писао Титу: „А луда запиткивања и родословља свађе и препирање о Закону избегавај, јер су бескорисна и ништавна. Одбаци човека који подупире неку секту после прве и друге опомене, знајући да се такав одвратио од пута и да греши, те сам на себе навлачи осуду“ (Титу 3:9—11, НС).

Јединство веровања

15, 16. а) Зашто нема места унутар хришћанске скупштине за различите духовне правце и шта каже Павле поводом тога? б) Да ли то значи да хришћани не треба да употребљавају своју способност размишљања? ц) Шта кажу Петар, Јуда и Павле колико је опасно сумњати и бити преварен и одвраћен од истине?

¹⁵ Из свега горе наведеног очигледно је да се право хришћанство не може делити на вероисповести и секте. Чак не могу да постоје унутар скупштине ни различите тенденције или духовни правци једни поред других. Павле је писао Коринћанима: „Него опомињем вас, браћо именом Господа нашега Исуса Христа, да сви једногласно говорите и да не буде међу вама раздора, већ да будете чврсто сједињени у истом разуму и истом току мисли“ (1. Коринћанима 1:10, НС).

¹⁶ То не значи да прави Јеховини хришћански сведоци не могу да употребљавају способност размишљања. Апостол Петар је побудио на употребу ’способности бистрог размишљања’ код побијања ’ругача’ који ће се појавити у ’последњим данима’ и порицати Христову ’присутност’ (2. Петрова 3:1—4). Јуда говори у свом писму о ’некима који сумњају’ (Јуда 22). Али ни Петар ни Јуда не кажу да хришћанин може да остане ругач или сумњало. Петар нам каже да се ’чувамо’ ’неутврђених’ који ’изврћу Писма’ (2. Петрова 3:16, 17). И Јуда изјављује да су особе које сумњају у опасности и да их треба ’зграбити из ватре’ (Јуда 23). Онима који су преварени и одвраћени од истине треба помоћи ’у благости’, надајући се да ће се ’освестити од замке ђавола’ (2. Тимотеју 2:23—26).

17. На који начин ће прави хришћанин употребити своју способност размишљања и шта ће се озбиљно старати да ради?

¹⁷ Прави хришћанин употребљава понизно своју ’способност бистрог размишљања’. Павле пише: „Молим вас, . . . да живите достојно звања у које сте позвани, са сваком понизношћу и кротошћу, са стрпљивошћу, подносећи један другога у љубави, старајући се да свезом мира одржите духовно јединство. Једно је тело и један је дух, као што сте и ви позвани на једну наду свога звања. Један Господ, једна вера, једно крштење. Један је Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима“ (Ефесцима 4:1—6, др Чарнић).

 Како постићи и сачувати јединство

18. Шта је мишљено изразима а) „један Бог“? б) „један Господ“? ц) „један дух“? д) Шта је написана смерница правог хришћанства?

¹⁸ Павле је говорио о ’једном Богу који је над свима’. Или Мојсије је рекао овако: „Јехова наш Бог је један Јехова“ (5. Мојсијева 6:4, НС). Никада се није променила та фундаментална истина. Она представља кључни фактор хришћанског јединства. Постоји један Бог и један прихватљив начин обожавања њега, „духом и истином“ (Јован 4:23, 24). „Један Господ“ је Исус Христ, ’глава тела, скупштине’ (Колошанима 1:18). „Један дух“ означава делотворну силу Јеховину, која сједињава. Исус је рекао својим ученицима: „А помагач, дух свети кога ће Отац послати у име моје, он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што сам вам рекао. Остављам вам мир, дајем вам свој мир“ (Јован 14:26, 27, НС). ’Све оно чега су се сетили’ записали су у Хришћанска грчка списа. Ова Списа заједно са Хебрејским списима чине Библију, написану смерницу правог хришћанства.

19. Шта је „једно тело“ и ко је био постављен да снабдева све чланове „тела“ истом духовном храном?

¹⁹ „Једно тело“ је хришћанска скупштина, чија је „глава“ Исус (Ефесцима 1:22, 23). Сви помазани чланови те уједињене скупштине примиће појединачно исту духовну храну. У ту сврху је њихов „господар“ поставио на Земљи колективну класу ’верног управитеља’, тело помазаних хришћана, од Духова 33. н.е. Пошто је „господар“ затекао остатак тог тела како верно и разборито дели ’залихе хране’ када је 1919. дошао у инспекцију, поставио је те преостале чланове ’над свим својим имањем’ (Лука 12:42—44). Чињенице показују да се тај „управитељ“ од 1919. верно старао о том ’имању’.

20. а) Каква разлика постоји између Божјег народа и религиозних отпадника према Исаији 65:11, 13? б) Шта је увелико допринело јединству Божјег народа?

²⁰ Свештеници бројних цркава и секти хришћанства нису нађени како деле исправне залихе духовне хране Христовом ’телу служинчади’. Зато су ти свештеници и њихова стада духовно ’гладни’ (Исаија 65:11, 13). С друге стране, ’верни управитељ’ је наставио да даје обилато ’залихе хране у право време’ помазаним хришћанима појединачно, а од 1935. и за све веће ’велико мноштво других оваца’ (Откривење 7:9, 10; Јован 10:16). Без обзира на језик и географски положај, сви ти Јеховини сведоци следе широм света исти програм студирања, заснован на Божјој речи. То увелико доприноси стварању јединства међу њима, као и очувању истога.

 Дивио јединство Јеховиног народа

21. Како се данас јединство чува међу Јеховиним сведоцима и како се то може упоредити са организационим припремама у данима апостола?

²¹ И организационе методе засноване на Писму доприносе очувању јединства од око 45 000 скупштина Јеховиних сведока у преко 200 земаља. ’Апостоли и старешине у Јерусалиму’ чинили су водеће тело за хришћанску скупштину у првом веку (Дела апостолска 15:2). Они и њихови представници су именовали ’надгледнике’ и ’слуге помоћнике’ по скупштинама и доносили друге одлуке у вези надзора (Филипљанима 1:1; Титу 1:5; Дела апостолска 14:23; 16:4). Тако и данас, група помазаних хришћанских старешина сачињава водеће тело Јеховиних сведока. И као што је у првом веку водеће тело саопштавало скупштинама своје одлуке, тако и данас скупштине Јеховиних сведока примају упутства од водећег тела и посећују их путујући надгледници (Дела апостолска 15:22, 23, 30). Као онда ,тако и сада скупштине се учвршћују у вери и број им расте из дана у дан’ (Дела апостолска 16:5).

22. Шта цене нарочито Јеховини сведоци и шта ће и даље јединствено да раде?

²² Јеховини сведоци су избављени од секташких подела хришћанства. Под вођством свог ’једног Господа’, Исуса Христа, и његовог ’управитеља’ наваљују јединствено на објављивање ’ове добре вести о царству’ (Матеј 24:14). И даље ће се ’озбиљно старати да свезом мира која сједињује одрже духовно јединство’. Заиста, ’чврсто стоје у једном духу и једнодушно се заједно боре за веру добре вести’ (Ефесцима 4:3; Филипљанима 1:27).

Да ли се сећаш ових главних тачака?

□ Каква врста обожавања је најпре постојала у старом Израелу?

□ Шта се догађало међу отпалим јеврејима од четвртог века пре н.е. па наовамо?

□ Који библијски ставци показују да није било никада намењено да хришћанство буде секташко?

□ Како показује Библија да нема места унутар хришћанске скупштине за различите духовне правце?

□ Који фактори доприносе јединству разумевања и дела међу Јеховиним сведоцима?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Јеховини сведоци су широм света уједињени у обожавању