’Изабери способне, богобојазне људе’

„А ти мораш да пробереш између свега народа људе способне, богобојазне, поштене и неподмитљиве људе и постави их над свим народом“ (2. Мојсијева 18:21, The New English Bible).

1. Зашто су изрази „надгледник“ и „старији“ нарочито занимљиви за Јеховине сведоке?

 „ОД времена Хомера (око 9. века пре н.е.) па до наших дана многе речи су изумрле; многе нове су се родиле! Епископос (надгледник) и презбитерос (старији) и даље постоје.” У овом коментару један стручњак за савремени грчки језик наглашава богати виталитет значења грчких израза за „надгледника“ и „старијег“. Већ хиљадама година су те речи везане за интегрални део Јеховиних организационих припрема за његов народ. Ако си повезан са Јеховиним сведоцима, тада ће следеће разматрање о томе како су ови изрази нашли пут у хришћанску скупштину бити за тебе нарочито занимљиви.

2, 3. Кога је морао да убеди Мојсије да би служио као од Бога постављени вођа Израелаца?

² Библијска историја нас, наравно, враћа уназад још много даље од грчког песника Хомера. Мојсије је у 16. веку пре н.е. добио од Јехове налог да се врати у Египат и изведе из ропства Израелце. Коме је требао да изнесе налог и пуномоћство које је добио од Бога, пошто је око 40 година живео одвојено од свог народа? Бог му је рекао: „Иди и скупи старије људе (грчки, героусиа, „савет старешина“; види превод Септуагпнта) Израелове . . . И они ће сигурно послушати твој глас и тада пођи са старијим људима Израеловим ка египатском краљу“ (2. Мојсијева 3:16, 18, НС).

³ Очигледно су од времена патријарха били високо цењени старији људи због њиховог искуства, знања, мудрости и здравог суда. Њих је Мојсије морао да убеди, тако да би га прихватили као од Бога постављеног вођу за ослобођење.

 Шта се тражило од старијих људи у Израелу

4. Који предлог је дао Јотор Мојсију и до чега је то довело?

⁴ Када су Израелци били у пустињи, ослобођени од египатских заробљивача, Мојсијева одговорност да суди народу постала је за њега самог превелика. Јотор, његов таст који је био код њега у посети, увидео је то одмах и дао му практичан предлог, што је очигледно Јехова одобрио. Рекао му је: „Није добро како радиш . . . И ти и тај народ с тобом потпуно ћете се исцрпсти. Тај посао је за те претежак; сам га не можеш обављати. Послушај ме. Савјетоват ћу те, и Бог ће бити с тобом! Ти заступај народ пред Богом; . . . Онда, пробери између свега пука људе способне, богобојазне и поуздане, који мрзе мито . . . нека га (бреме) они с тобом носе“ (2. Мојсијева 18:17—23, СТ). То ново уређење судства у Израелу послужило је да се подели терет на друге способне људе. Израелска скупштина је имала сада организовано старешинство које је било способно да решава судске ствари и расправе.

5. Да ли је Мојсије морао да изабере само старије људе који су били на располагању?

⁵ Колико је то било супротно данашњем светском систему где се тако мало цене висока начела — где мито и корупција поткопавају владаре и оне којима владају! У доба старог Израела пажљиво су морали да се изаберу људи који су служили са Мојсијем у спровођењу правде међу народом. Као што је Јотор рекао: „А ти мораш да пробереш између свега народа људе способне, богобојазне, поштене и неподмитљиве људе и постави их над свим народом“ (2. Мојсијева 18:21, The New English Bible). То није значило једноставно изабрати људе старије по годинама. Мојсије је морао да потражи способне, подобне, неподмитљиве људе. Како је то дивно мерило за оне који морају данас да воде рачуна о интересима Јеховиног народа!

Старији људи опуномоћени од Јехове

6, 7. Шта је предузео Јехова да би именовао старије људе у Израелу?

⁶ Нешто касније Израелци су се жалили на услове који су владали у пустињи. Мојсије је осетио да је за њега претешко бреме управљања народом и поверио је тај проблем Јехови. Како је Бог решио тај проблем? О томе читамо: „На то рече Јехова Мојсију:’Скупи ми седамдесет мужева између старијих људи (грчки, презбитерон, превод Септуагинта) израелских, за које знаш да су старији људи (презбитерои) народу и његови чиновници, . . . и узећу нешто духа који је на теби и ставићу га на њих. И мораће да ти помогну и носе са тобом терет“ (4. Мојсијева 11:1—6, 17, НС).

⁷ Мојсије је урадио како му је Бог заповедио и затим читамо: „Јехова сиђе у облаку и говораше с њим. Затим узе нешто од духа који беше на њему и стави на сваког од оних седамдесет старијих људи (презбитероус). Кад дух почину на њима, почеше да врше дужност пророка“ (4. Мојсијева 11:24, 25, НС). Ово је био очигледан доказ теократског наименовања тих ’старијих људи’. Јехова је организовао свој народ да би га ослободио из ропства и сада је употребљавао ’способне, поуздане, богобојазне људе’ да поделе са Мојсијем одговорност вођства и управљања.

8. Коју су улогу играли старији људи када су се Израелци настанили у Обећаној земљи?

⁸ Временом су Израелци, који су били номади, освојили Обећану земљу и поново почели да се за стално насељавају у мањим местима и градовима, као што су у Египту живели. То је значило да су сада старији људи постали одговорни за народ на нивоу општина. Деловали су као надгледници за своје општине и из својих редова су давали судије и чиновнике за спровођење правде и чување мира, реда и духовног здравља (5. Мојсијева 16:18—20; 25:7—9; Рута 4:1—12).

Да ли је довољна само седа коса?

9, 10. Шта се још тражи од ’старијих људи’ осим физичке зрелости? Потврди то на темељу Библије.

⁹ Да ли се из претходног може разумети да је било који старији човек у Израелу постао аутоматски ’старији’ у својству судије или управитеља? Да ли би одређена старосна граница претворила Израелца у ’старијег’ у овом смислу? Не, такав закључак не би био разуман. Елијуј је то јасно изразио када је рекао: „Доб поодмакла не даје мудрости а нити старост праведности учи.“ А мудри сакупљач изрека је писао: „Седа коса је предивна круна ако се налази на путу праведности“ (Јов 32:6, 9, СТ; Приче Соломунове 16:31, НС; Проповедник 12:9, 10). Из Хебрејских списа се јасно да видети да код ’старијих’ који испуњавају захтеве треба да буду старост и искуство спојени са мудрошћу и праведним понашањем.

¹⁰ Међутим, старост и искуство су од велике вредности. Да би одговарали захтевима за службене предности, старији људи морају да прихвате вођство Божјег духа и стекну разумевање Божје речи. Није довољно само бити кадар цитирати библијске ставке. За ’старијег човека’ је веома важно да уме мудро да их примени (Пр. Соломунове 4:7—9; Титу 1:9).

 Старији људи у хришћанској скупштини

11, 12. а) Да ли су јеврејске општине још увек имале старије људе када је Исус Христ био на Земљи? б) Под каквим уређењем су биле постављене старешине у хришћанској скупштини?

¹¹ Из овога што смо разматрали очигледно је да су од старих времена употребљавани подобни ’старији мужеви’ да преузму вођство у приликама Јеховиног народа. Али у време када је Исус Христ био на Земљи Јевреји су успоставили у Јерусалиму централно тело свештеника и старешина, које се звало синедрион. Оно је служило као врховни јеврејски суд (Матеј 26:57—68). Па ипак, има доказа да су групе старијих људи још увек деловале у општинским приликама по градовима, а не само на националном нивоу (Лука 7:3—5).

¹² Са тим предзнањем историјског развоја лако је увидети како ће хришћанска скупштина наставити да се користи теократским уређењем, сличним оним које је Јехова одобрио у време Мојсија. Ти ’старији људи’ или старешине, постављени под вођством Божјег светог духа у скупштини, биће ’способни, поштени, неподмитљиви и богобојазни људи’.

13. Зашто су били потребни у хришћанској скупштини активни, способни људи?

¹³ Скупштина верника брзо је расла од Духова 33. н.е. па наовамо (Дела апостолска 2:41; 4:4). Нису били подељени у приватне, одвојене групе за студирање Библије, као кад би припадали некој секти есена. Хришћанство није било приватна ствар. Требало је да буде јавно познато, да се објављује народима (Матеј 5:14—16; 28:19, 20). Из тог разлога су били потребни активни способни људи да преузму вођство у хришћанској организацији. То ће бити логично ’старији људи’.

Захтеви за ’старије људе’

14. Које захтеве за старешине је нагласио Петар?

¹⁴ У седмој деценији наше ере постављени су захтеви духовне природе за оне старије људе који би преузели вођство у хришћанској скупштини. Апостоли Петар и Павле се у довољној мери осврћу на те захтеве у својим писмима. Петар је на пример, писао:

 „Старешине међу вама молим ја, . . . напасајте стадо Божје које је код вас и надгледајте га не присилно, него драговољно, како Бог хоће, не из жеље за срамним добитком, него у предности, и не као господари над онима који су вам додељени, него будите пример стаду“ (1. Петрова 5:1—3, др Чарнић).

 Када је Петар подвукао да старешине не треба да служе ’из љубави према нечасном добитку, већ ревносно’, логично је да је поновио савет по којем је Мојсије изабрао ’способне, богобојазне, поуздане људе, који мрзе неправедни добитак’ (2. Мојсијева 18:21).

15. Које захтеве је поставио Павле за ’старије људе’?

¹⁵ Павле је писао свом поверљивом сараднику Титу, који је служио на острву Криту у Средоземном мору и у том писму му је дао упутства да ’исправи оно што је пуно мана’ у скупштинама и ’постави старије људе (презбитероус) по градовима’. Занимљиво је да грчка реч преведена са „старији људи“ садржи у себи значење  које указује на „зрелог човека, који је подобан, услед искусности и смотрености, да влада својом породицом или народом“ (Епископос и Презбитерос од професора Мануела Гуере и Гомеза). Такво разумевање долази до изражаја у захтевима које је Павле јасно објаснио Титу, а које треба да испуне хришћани подобни да служе као надгледници. Он је писао:

 „Ако је ко без тужбе, муж једне жене, ако има децу вернике, коју не оптужују због разврата или непокорности. Јер надгледник (грчки, епископон) мора да буде као Божји управитељ без тужбе: не самовољан, не склон гневу, не горопадни пијаница, не онај који се туче, не лаком на непоштени добитак, него гостољубив, љубитељ добра, здравог разума, праведан, лојалан, који се самосавладава, држећи се чврсто поуздане речи у погледу његове вештине учења, да буде кадар и опомињати у здравој науци и корити оне који противурече“ (Титу 1:5—9 НС).

 Брижљиви преглед тих захтева помаже нам да схватимо да је ’старији човек’ у хришћанској скупштини морао да достигне високо мерило понашања и духовности.

16. Како знамо да су старешине биле и надгледници у првом веку?

¹⁶ Такође је занимљиво запазити како Павле употребљава грчке изразе презбитерос и епископос, „старији“ и „надгледник“. Из овога можемо извести суд да су подобни старији људи испуњавали дужности надгледника у скупштинама. Други ставци показују да је могло бити више надгледника у истој скупштини (Дела апостолска 14:23; 20:28; Филипљанима 1:1).

17. а) Које захтеве за надгледника је Павле послао Тимотеју? б) Зашто мора један старешина да буде активан у служби проповедања?

¹⁷ Када је Павле писао Тимотеју изнео је захтеве за надгледника, али је при томе употребио мало другачије изразе, вероватно је узео у обзир различите околности (1. Тимотеју 3:1—7). Пошто је прва хришћанска скупштина била по природи организација јеванђелиста, подразумевало се да треба ти старији људи ревносно да објављују добру вест. Није било места за тромост (Лука 24:46—48; 1. Коринћанима 9:16; упореди са Матејом 23:24—27).

Отпад задире

18. Како је отпад утицао на положај надгледника?

¹⁸ Док је скупштина залазила у други и трећи век, ствари су почеле да се мењају. Проречени отпад је пустио корен (Дела апостолска 20:29, 30; 2. Петрова 2:1). Славољубиви људи су се подигли између самих старешина у скупштинама. Мотиви подривања су били посреди када су почели да гледају на своју службу надгледника као на положај власти и престижа. Извесни скупштински надгледници постали су чак „бискупи“ и владали дијецезом или групом цркава. Временом су за ту службу бискупе бирали лаици, од којих су неки били утицајни владари. Зато је писао један историчар католицизма: „То је довело до веома велике опасности, поготову од тренутка када се повећао престиж епископата и уз те положаје били везани запажени приходи и материјални интереси . . . (стога) су се уздигле политичке особе до најутицајнијих седишта бискупа (епископија)“.

19. До чега је коначно довео отпад?

¹⁹ Да, сваки бискуп постао је узвишен као моћни монарх. То је опет допринело раздорима и шизмама у хришћанству, које је већ одавно престало да буле право. Теократско уређење способних, поштених, духовно настројених старешина—надгледника изродило се у свештеничку хијерархију. Добровољно служење скупштини претворило се у плаћену професију, која је захтевала дугогодишње више образовање у теологији, филозофији и канонском закону.

20. Која питања изискују сада одговоре?

²⁰ Да ли то значи да није требало више никада да се обнови право хришћанство са својим првобитним теократским уређењем за сваку скупштину? И да је заувек била изгубљена здрава једноставност службе коју су вршили ’старији људи’ или „надгледници“? Па, шта је са Исаијиним пророчанством које наговештава успон теократске организације? Оно гласи: „Место бакра, донећу злато, место гвожђа, донећу сребро; место дрва, бакар; место камена, гвожђе. Поставићу мир за надгледнике твоје и правду за оне који деле посао“ (Исаија 60:17, НС). У следећем чланку наћи ћемо одговоре на ова битна питања.

Да ли можеш да одговориш?

□ Какви људи су били изабрани у старом Израелу да поделе са Мојсијем одговорност суђења?

□ У каквом својству су служили ’старији људи’ када су се Израелци настанили у Обећаној земљи?

□ Које су неке изванредне особине које се очекују од хришћанских старешина или надгледника?

□ Како је проречени отпад утицао на уређење старешинства?

[Питања за разматрање]

[Слика на 21. страни]

Старији људи Израела служили су као судије на градским вратима