’Неупадљиво уводећи разорне секте’

„Као што ће и међу вама бити лажних учитеља. Управо ти ће увести неупадљиво разорне секте“ (2. Петрова 2:1, НС).

1, 2. а) Шта су биле првобитно све цркве хришћанства? б) Која питања заслужују наше разматрање?

 СВЕ су цркве хришћанства биле првобитно секте. Неке од тих — црква Рима и националне цркве ортодоксије и протестантизма — тврде да имају предност над другим такозваним хришћанским вероисповестима, које називају са презиром сектама. Те историјске чињенице изнесене су у два претходна чланка.

² Међутим, можда се неко пита: ’Да ли су Исус Христ и његови верни апостоли, у ствари, прорекли отпад од правог хришћанства? Да ли су упозорили да се не следе људи који би оснивали секте? Да ли је било заиста неопходно, пре око 19 векова, за Исусове праве следбенике да буду на опрезу што се тиче таквих тенденција у правцу раздора? И да ли је и данас потребна та иста опрезност?

Почетне тенденције у правцу формирања секти

3, 4. а) На шта је упозорио Исус и шта то значи с обзиром на право хришћанство? б) Које слично упозорење је дао Петар?

³ У Проповеди на гори Исус је изјавио: „Уђите на уска врата; јер су широка врата и лак је пут који води у пропаст, и много их који њиме улазе. Уска су врата и тежак је пут који води у живот, и мало их који га налазе. Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у овчјем руху, а изнутра су грабљиви вуци. По  плодовима њиховим познаћете их“ (Матеј 7:13— 16, Revised Standard Version). Не, Исус Христ није рекао да ће право хришћанство постати широка, лака, свеопшта или „католичка“ религија, многима прилагођена. Биће то тежак, стешњен пут и „мало“ их који ће га наћи. То „мало“ људи је било упозорено на наизглед безазлене „лажне пророке“ који ће покушати да их одвуку на „лаки“ пут који „води у пропаст“.

⁴ Преко 30 година касније писао је апостол Петар: „А било је и лажних пророка у народу (израелском), као што ће и међу вама (хришћанима) бити лажних учитеља. Управо ти ће увести неупадљиво разорне секте и порицати чак господара који их је искупио, навлачећи на себе брзу пропаст. И многи ће поћи за њиховом разузданошћу и због њих ће се хулити на пут истине. И из лакомства искоришћаваће вас лажним речима“ (2. Петрова 2:1—3, НС).

5. Када су почели да се појављују отпали „вуци“ и како су ’неупадљиво уводили разорне секте’?

⁵ „Пут истине“, пут „који води у живот“, јесте пут правог хришћанства. „Лажни пророци“ или „лажни учитељи“ јесу отпали ’вуци у овчјем руху’, чија се присутност почела осећати међу првим хришћанима чак и пре смрти Исусових апостола (1. Јованова 2:18, 19; 4:1—3). Апостол Павле је, такође, упозорио на такве ’насилне вукове’. Означио их је као људе који ће ’устати и говорити наопаке ствари да би повукли за собом ученике’ (Дела апостолска 20:29, 30). Од друге половине првог века па наовамо, ти лажни учитељи су ’неупадљиво уводили разорне секте’ искоришћавајући прве хришћане ’лажним речима’. Због тих отпадника ’хулило се’ на ’пут истине’, на право хришћанство.

Неке ране секте

6. Како показује књига Откривења да су се отпадничке секте појавиле већ скраја првог века и зашто их је Христ мрзео?

⁶ Апостол Јован је примио Откривење око 96. године и тамо извештава низ од Бога инспирисаних порука које одражавају духовно стање које је онда преовладавало у хришћанским скупштинама и које је могло поново да завлада током историје. Две од тих порука откривају постојање отпалих секти које је мрзео Христ, поглавар праве хришћанске скупштине. Изгледа да је бар једна од тих секти толерисала идолопоклонство и блуд (Откривење 2:6, 14, 15).

7. Како показују Павлова писма да се у његовим данима већ водила борба против секташтва?

⁷ Из неколико писама које је апостол Павле раније написао развидно је да је тај апостол морао већ да води тешку борбу против тенденција у правцу стварања секти. У свом првом писму хришћанима у Коринту. Павле је жалио што су нагињали да следе људе, услед чега је дошло до „цепања“ и раздора (1. Коринћанима 1:10—13; 3:1—4). Сличну забринутост је изразио у својим писмима Галатима (1:6—9; 5:19—21), Титу (3:9, 10) и и Тимотеју (1. Тимотеју 1:3—7; 4:1—3; 6:20, 21; 2. Тимотеју 4:3, 4).

8. Шта су веровали гностичари и зашто су проузроковали да се ’хулило на пут истине’?

⁸ Неки библичари су мишљења да је Павле у свом првом писму Коринћанима, и поготово, у писму Ефесцима и Колошанима намерно употребио извесне грчке речи (као гно’сис, знање и пле’рома, пунина) да побије гностицизам. Било како било, Павле се сигурно борио против отпадничких идеја које су касније развиле гностинке секте. Гностичари, који су цветали у другом веку, били су дуалисти, веровали су да су све ствари зле а дух добар. Сматрали су да спасење долази путем мистичног „знања“ (гно’сис). Њихово веровање да је физичко тело зло довело их је до две крајности: аскетизма или телесног задовољења. Такозвани хришћански гностицизам допринео је увелико ’хуљењу пута истине’.

9. Наименуј и опиши друге ране секте отпалог хришћанства.

⁹ Међу раним сектама налазили су се маркионити, следбеници Маркона, сина отпалог хришћанског „бискупа“ из Мале Азије. Маркион је веровао у два бога, несавршеног Бога „Старог завета“ и Бога љубави откривеног у „Новом завету“ или, још боље, у оним деловима Новог завета које је он прихватио (неке Павлове и Лукине записе). Друга секта у другом веку били су монтанисти. Монтанус је био „пророк“ из Мале Азије који је проповедао скори долазак Христов и успостављање Новог Јерусалима у Пепузи, близу садашњег града Анкаре (Турска). Такође је критиковао све већу моћ и моралну лабавост свештеничке класе отпалог хришћанства. Тертулијан је постао монтаниста. Још друга два протестна покрета против моралне лабавости међу такозваним хришћанима и против благости према отпадницима били су новацијани у трећем веку и донатисти у четвртом веку. Међутим, обе те шизматичке групе прихватиле су главне грешке у учењу старијих утврђених цркава.

„Човек безакоња“ почиње да се организује

10. Кога још треба укључити међу ’лажне учитеље’ који су ’неупадљиво уводили разорне секте’?

¹⁰ Све те секте, и друге које нису биле поменуте, биле су варијације отпалог хришћанства. Али људи који су их створили нису били  само „лажни учитељи“ који су ’неупадљиво уводили разорне секте’ (2. Петрова 2:1—3). Петар је, такође, прорекао да ће ’многи ићи за њиховом разузданошћу’. Управо смо видели да су се неке ране секте основале у знак протеста против разузданости доминантне свештеничке класе. Дакле, и те свештенике требало би убројити међу „лажне учитеље“ и њихове цркве сматрати ’разорним сектама’.

11. Која нова класа је почела да се уздиже и како Је то прорекао Павле?

¹¹ Као што смо већ запазили, све те отпадничке секте бориле су се за предност. Свака је настојала да буде сматрана као једна једина „ортодоксна“, „апостолска“ и „католичка“, (свеопшта) црква, док је друге гледала само као јеретичне секте. У исто време, унутар већих, снажнијих цркава, свештеничка класа је настојала да се уздигне изнад остатка стада. Говорећи о том отпаду и настанку доминирајуће свештеничке класе, апостол Павле је писао: „Да вас нико не превари никијем начином; јер (дан Јеховин) неће доћи док не дође најпре отпад, и не покаже се човек безакоња, син погибли, који се противи и подиже више од свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сјести у цркви Божијој као Бог показујући себе да је Бог“ (2. Солуњанима 2:2—4). a

12. а) Шта је „човек безакоња“ и када се потпуно открио тај „човек“? б) Који су кораци довели до потпуног развоја свештеничке класе? ц) Опиши хијерархијски систем.

¹² Тај отпад је у Павловим данима већ ’био на делу’. Међутим, потпуно се открио после смрти Исусових верних апостола, када је уклоњена ’препрека ’ њихове присутности (2. Солуњанима 2:6, 7). Мало помало почела је да се појављује свештеничка класа. Игнације, „бискуп“ Антиохије, писао је у другој половини другог века о тростепеној хијерархији бискупа, презбитера (свештеника) и ђакона. „Човек безакоња“ је почео да добија облик. Али „црквени отац“ који је заиста организовао свештеничку класу у хијерархијски систем био је Кипријан, „бискуп“ у Картаги (северна Африка), који је умро 238. Ауторитативни Речник католичке теологије изјављује да је Кипријан зацртао монархистичку седмостепену хијерархију, у којој је врховни положај заузимао бискуп. Под њим су били свештеници, ђакони, подђакони, аколити (служитељи), лектори (читаоци) и егзорцисти. Осми степен или ред—портир или вратар—био је касније додат у западној, латинској или римској цркви, док се источна или грчка црква задовољила са петостепеном хијерархијом. Какле, до трећег века потпуно се ’открио’ комбиновани „човек безакоња“, свештеничка класа отпалог хришћанства. И наставио је да постоји кроз векове у свим црквама и сектама хришћанства које имају посебну свештеничку класу.

„Разорне секте“ у време краја

13. На која два начина показују секте хришћанства да су „разорене“?

¹³ Израз који је Петар употребио за „разорне секте“ значи на оригиналном грчком „секте погибли“. Тај израз има двојако значење. Секте и цркве хришћанства доказале су да су разорне  за чисто хришћанство, за „пут истине“. Оне су исто „секте погибли“ у том погледу што њихови лажни учитељи ’навлаче на себе брзу пропаст’ и на оне који ’иду за њиховом разузданошћу’. Петар додаје: „Њихов (од лажних учитеља) суд се од давнина не одвија споро и њихова пропаст не дрема“ (2. Петрова 2:1—3, НС). Таква ’брза пропаст’ снаћиће их у ’великој невољи’ која се брзо приближава (Матеј 24:21).

14. Када ће бити уништен „човек безакоња“ и шта ће доказати такво уништење?

¹⁴ Показавши да комбиновани „човек безакоња“ неће бити уништен све до времена Христове „присутности“, писао је апостол Павле: „Тада ће бити откривен безаконик, кога ће Господ Исус одстранити духом својих уста и уништити објавом своје присутности (па.роу.сиас)“ (2. Солуњанима 2:8, НС). Да, уништење свештеничке класе ’човека безакоња’, заједно са остатком сотониног Вавилонског религиозног царства, доћи ће као запажена ’објава’ Христове ’присутности’ или пароусије, и доказати и пријатељу и непријатељу да је Господ Исус невидљиво присутан и да је почела проречена „велика невоља’“.

Упозорење правим хришћанима

15. Какво упозорење за хришћане садржи Исусово поређење о пшеници и кукољу?

¹⁵ Из Исусове приче о пшеници и кукољу јасно је да ће црквама и сектама „кукоља“, или отпалим хришћанима, бити дозвољено да расту кроз векове. Само на ’завршетку поретка’ постојаће јасна разлика између привидних хришћана и правих ’синова краљевства’, ’пшенице’ (Матеј 13:24—30, 37—40). Међутим, Исусово поређење садржи и упозорење за праве хришћане, било да су помазани ’синови краљевства’ или њихови сапутници. Исус је изјавио: „Послаће Син човечији своје анђеле, и покупиће из свога царства све саблазни и оне који чине безакоње, и бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба“ (Матеј 13:41, 42, др Чарнић).

16. а) Какво се дело раздвајања наставило од 1919? б) Какво даљње упозорење су дали апостоли и какав је коментар додао Јуда?

¹⁶ Од 1919. одвојена је „пшеница“ од „кукоља“ на религиозном пољу. Међутим, то не значи да отада анђели Сина човечијега више нису наставили да ’купе из његовог царства све саблазни и оне који чине безакоње’; Јуда нас подсећа да су „апостоли нашег Господа Исуса Христа“ дали следеће упозорење: „У последње време биће ругача, који ће тежити за безбожним стварима према властитим пожудама.“ И Јуда је додао: „То су они који праве раздвајања (изазивају раздоре, Today’s English Version, Јуда 17—19, НС).

17. Шта је Исус рекао поводом ’злонамерног роба’?

¹⁷ Оно што је Исус рекао да ће се догодити безаконицима који ’изазивају саблазан’ подсећа нас на оно што је касније изјавио поводом оних који неће хтети да признају ’верног и разборитог роба’, класу ’пшенице’ помазаних хришћана,  које ће Христ ’поставити над свим својим имањем’. Исус је упозорио: „Ако пак онај злонамерни роб каже у свом срцу: мој господар ће се још задржати, те почне тући остале робове са којима робује, и јести и пити са пијаницама, доћи ће господар онога роба у дан када не очекује и у час када не зна, па ће га најстрожије казнити и ставити међу лицемере. Онда ће бити плач и шкргут зуба“ (Матеј 24:45—51, НС).

18. а) Како данас неки показују обележја ’злонамерног роба’? б) Како ће завршити ако наставе да ’изазивају раздоре’?

¹⁸ Данас неке нелојалне особе откривају обележја ’злонамерног роба’ тиме што говоре у свом срцу „Мој господар ће се још задржати“. Поистовећују се са „ругачима“ који говоре: „Где је обећање о његовој присутности“ (2. Петрова 3:1—7, НС)? Као што је Јуда упозорио, покушавају да „изазову раздоре“ (Јуда 19, ТЕВ). Критикујући класу ’верног и разборитог роба’, од које су прво стекли знање о ’путу истине’, почињу да ’туку робове са којима робују’. Али ако остану при свом ставу који раздваја, „покупиће их“ анђели у одређено време и ’ставити међу лицемере’ хришћанства. ’Тамо плачу и шкргућу зубима’, понекад тиме што износе у јавност тобожња негодовања преко средстава јавног информисања.

19. а) Шта је Павле рекао о ’сектама’ међу Божјим народом? б) Како можемо да утврдимо себе као ’прокушане особе’?

¹⁹ То нас подсећа на оно што је Павле писао Коринћанима: „И секте морају да настану међу вама, да би се објавили прокушани међу вама“ (1. Коринћанима 11:19, НС). Да, ако данас неки покушају неупадљиво да ’уведу разорне секте’ међу Јеховине сведоке, тиме се пружа дивна прилика лојалним хришћанима да докажу да су ’прокушане особе’ пред Богом и Христом. Они могу и морају да покажу да цене право хришћанско јединство. О том јединству биће речи у следећем чланку.

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

□ Када и како је започео отпад у хришћанству?

□ Ко је или шта је „човек безакоња“?

□ На које начине су „раздорне“ цркве хришћанства?

□ Какво упозорење даје Исус поводом ’злонамерног роба’?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Исус је упозорио на лажне пророке који су као вукови у овчјем руху

[Слика на 11. страни]

Лажни хришћани су као „кукољ“ подесни за уништење