Пређи на садржај

Пређи на садржај

„Сећајте се оних који преузимају вођство међу вама“

„Сећајте се оних који преузимају вођство међу вама“

„Сећајте се оних који преузимају вођство међу вама“

„Сећајте се оних који преузимају вођство међу вама, који су вам проповедали Божју реч; и док проматрате тачно исход њиховог живљења, подражавајте њихову веру“ (Јеврејима 13:7, НС).

1. Какве промене су уследиле скраја 19. века у погледу правог обожавања и како су се бирале хришћанске старешине?

 У ПОСЛЕДЊОЈ четвртини 19. века почело је поново да се обнавља право обожавање помоћу мале групе преданих истраживача Библије повезаних са Чарлсом Тејзом Раселом у Питсбургу (Пенсилванија). Најпре су настојали да обнове право библијско учење, чисто од загађивања вавилонском традицијом и филозофијом. Међутим, почетни процес обнове био је спорији на пољу скупштинске организације. Иако су Истраживачи Библије имали старешине и ђаконе (слуге помоћнике), преовлађивале су још у неким стварима идеје криве религије. Дакле, почетком 20. века старешине су бирале скупштине демократским гласањем, тиме што су чланови код гласања дизали руке.

2. Које високо мерило је упркос томе било постављено за старешине међу Јеховиним народом?

2 Али чак и под тим условима било је постављено високо мерило, јер у Кули стражари од 1. новембра 1909. на стр. 323 пише: „Код избора старешина посвећени треба да мисле на одговорности које леже на њима; не би требало дати ниједан глас без темељног узимања у обзир божанске воље и молитве за божанско вођство.“

У чланку се даље наглашавају три карактеристике доброг старешине: 1) морао је буде вешт у учењу; 2) требало је да научава истину а не заблуду; и 3) понизност и побожност морали су да буду „највиши и главни услови за старешинство“.

Теократски ред поново успостављен

3, 4. Које историјске промене су уследиле код наименовања особа за скупштинске одговорности: а) 1919? б) 1932? ц) 1938? и д) 1971?

3 Први корак у правцу поновног успостављања теократске контроле именовања био је предузет 1919. Скупштине су биле позване да препоруче једног ревног брата за службеног „руководиоца“, који треба да преузме вођство у проповедању. Он не би подлегао локалним годишњим изборима, већ би био директно постављен од Удружења Куле стражаре, законског представника помазане скупштине. Затим су изабране старешине, које су морале да сарађују са службеним „руководиоцем“, биле замењене 1932. службеним комитетом зреле браће која су заузимала разне службене положаје у скупштини. Њих је још увек бирала скупштина. Одустало се од израза „старешина“ у корист „слуге друштва“, „слуге за библијски студиј“ итд.

4 Све до 1938. нису у потпуности престали избори. Тада је тек било објашњено да моћ наименовања почива на водећем телу хришћанске скупштине широм света. Отада па наовамо Удружење је директно постављало подобне мужеве као „слуге“, да би обављали разне дужности у скупштини. Међутим, у издањима Куле стражаре од 1. фебруара и 1. марта 1972. изложено је још јасније разумевање улога старешине и надгледника. Изнети су ваљани разлози за поновну употребу библијских израза, као што су старији или старешина (презбитерос) и надгледник (епискоиос).

5. а) Зашто треба бити посебно опрезан код предлагања старешина? б) Које факторе треба узети у обзир?

5 Још једном су била наглашена висока мерила постављена од светог духа и изнета у Божјој речи. А зашто? Па, да би старешина био вредан поштовања, мора да ’преузме вођство’ у хришћанском понашању и служби пре него што је уопште предложен и наименован за тај положај (Јеврејима 13:7, 17). Зато старешинства не треба да доносе пренагле одлуке код предлагања нових старешина (1. Тимотеју 3:6; 5:22). Сети се да се често више времена утроши и веће дискусије воде код смењивања неког неподобног старешине него код предлагања за наименовање. У ствари, додатна смерница коју треба при томе следити јесте да ли скупштина још пре наименовања гледа на неког брата као на старешину. Да ли је стекао њихово поштовање испуњавајући библијске захтеве, тако да се не доводи у сумњу његово предлагање?

Изврсно управљати домом својим

6. Који су неки захтеви за старешину у погледу његове породице?

6 Прегледајмо укратко неке захтеве за старешину које Павле наводи и погледаЈмо шта значе у пракси данас. Павле је писао:

 „Ако је ко без тужбе, муж једне жене, ако има децу вернике, коју не оптужују због разврата или непокорности“ (Титу 1:6, НС).

 „Надгледник, дакле, треба да . . . изврсно управља својим домом и држи децу у покорности са свом озбиљношћу; (Свакако, ако неко не зна да управља својим домом, како ће се старати за Божју скупштину?)“ (1. Тимотеју 3:2, 4, 5, НС).

7. Какву деликатну равнотежу мора старешина да има између одговорности према породици и скупштини?

7 Захтев да се исправно старају у свом дому представља за многе старешине изазов. Како може старешина да предводи у скупштини, а ипак да не занемари духовне и емоционалне потребе своје жене и деце? Није то лако. Сигурно му је потребна духовна зрелост да одржи добру равнотежу између тих одговорности. Понекад чланови скупштине захтевају време и пажњу које би требало по правилу да да старешина својој породици. Зашто је толико важно да се брине о породици? Јер ако занемари породичне односе или његова непунолетна деца, коју он издржава, постану духовни преступници, неће бити више подобан за старешину, упркос свим његовим способностима и ревности. Дакле, треба да запамтимо да пастирска служба почиње код куће! Да, брижљиво уравнотежени треба да буду и старешина и његова породица, као и скупштина у своим захтевима (Ефесцима 5:28—33; 6:4; 1. Тимотеју 5:8; 1. Петрова 3:7).

Не самовољан, већ разуман

8, 9. Које особине треба да показује старешина у свом опхођењу са другима?

8 Други низ захтева увелико се односе на начин како старешина поступа са осталим старешинама и скупштином уопште. Павле то овако излаже у писму Титу и Тимотеју:

 „Јер надгледник мора да буде као Божји управитељ без тужбе: не самовољан, не склон гневу, . . . не онај који се туче, . . . који се самосавладава“ (Титу 1:7, 8, НС).

 „Не онај који се туче, него разуман, не наклоњен свађи“ (1. Тимотеју 3:3, НС).

9 Ови захтеви показују да старешина мора да има личност сличну Христовој. То је свакако високо мерило. Али то мерило је исто за све хришћане! Сви ми морамо да подражавамо Христа и то значи да морамо бити мирољубиви (1. Коринћанима 11:1). Као што је то изразио писац Библије Јаков: „А мудрост, која долази одозго, чиста је пре свега, затим мирољубива, блага, прилагодљива, пуна милости и добрих плодова, . . . А плод праведности сеје се у миру онима који чине мир“ (Јаков 3:17, 18, др Чарнић).

10, 11. а) Како би могао став старешине да утиче на скупштину? б) Који ставови треба да преовлађују чак и онда када постоје разлике у мишљењима?

10 Чинимо ли ми, старешине, мир? Ниједан старешина неће пожелети да буде узрок свађе и неслоге. Старешинство треба да даје у томе добар пример. Дакле, скупштину неће потресати препирке међу старешинама. Треба сви да се сетимо Павлових речи: „Хоћу, дакле, да се људи моле Богу на сваком месту подижући лојалне руке без гнева и препирки“ (1. Тимотеју 2:8, НС).

11 С времена на време појавиће се разлике у мишљењима. Разуман човек неће бити самовољан и тврдоглав, премда можда има јаку личност. Биће вољан да попусти када се не ради о библијским начелима. А и када су она укључена, сматраће мудрим да се самосавладава. Сетиће се начела изнетог у 1. Коринћанима 13:4, 5, да се љубав ,не да изазвати’ (Колошанима 3:12—14).

Држећи се поуздане речи

12. Који даљи важан захтев наглашава Павле?

12 Шта ће помоћи старешини да даље развија важне квалификације? Шта може да уради у неким случајевима, да би их задржао? На то налазимо одговор у Павловим речима:

 „Држећи се чврсто поуздане речи у погледу његове вештине учења, да буде кадар и опомињати у здравој науци и корити оне који противурече“ (Титу 1:9, НС).

 „Способан да учи“ (1. Тимотеју 3:2, НС).

13. Како треба старешина да посвети посебну пажњу свом духовном здрављу?

13 Шта може да учини старешина да би се ’чврсто држао поуздане речи’ и био ’способан да учи’? Најпре мора редовно да одвоји себи време за лични студиј Библије. Ту спада припрема за хришћанске састанке и говоре које држи на њима. У корист његовог личног духовног здравља је да се не припрема површно. На пример, могао би да за кратко време подвуче одговоре у Кули стражари — али да ли то значи да је заиста простудирао градиво? Да ли потпуно схвата развој теме? Да ли је проверио цитиране библијске ставке да би утврдио њихову примену? Очигледно је то немогуће ако само на брзину подвуче градиво. Потребно је време за лични и породични студиј (Исус Навин 1:8; Псалам 1:2; 77:6, 12).

14. Шта може старешина да учини да би посветио пажњу својој вештини учења?

14 Као друго, услед потпуно распоређеног плана рада старешина нема времена за све и зато мора да посвети нарочиту пажњу хришћанским публикацијама и чланцима који стоје у директној вези са његовом ’вештином учења, опомињања и давања укора’. Једноставну помоћ у томе представља уредна и добра лична библиотека. Старешина треба нарочито да буде у стању да брзо располаже тачним библијским информацијама и то значи да треба редовно да се користи регистрима публикација издатим од Куле стражаре. Зашто је све то важно? Апостол Павле је писао: „Пази на самога себе и на науку, истрај у томе. Јер чинећи ово спашћеш и самога себе и оне који те слушају“ (1. Тимотеју 4:16, др Чарнић).

15. Зашто је опасан небиблијски савет?

15 Да, савет старешине може да повуче са собом живот и спасење. На пример, у питањима која су везана за абортусе, трансфузију крви и хришћанску неутралност старешина може имати дубоког утицаја и деловати добро или зло на своју и туђу савест, као и на однос људи према Јехови. Зато, увиђамо да није мудро дати одговор на питања када нисмо сасвим сигурни у погледу библијских начела која су ту укључена. Савет који нема здраву библијску основу може да проузрокује непоправљиву штету (Филипљанима 1:9, 10).

16. Зашто су неке старешине запале у тежак грех и да ли је то мала ствар?

16 Из још једног разлога треба да обраћаш пажњу на себе као старешину, а то је из потребе да гајиш и подржаваш близак однос према Јехови. Жалосно је рећи да су неке старешине занемариле тај однос до те мере да су запали у такве грехе као што је прељуба. Како је то било могуће? Једноставно тако што су допустили да се Јехова и његова обећања изгубе У позадини. Замаглио им се духовни вид и превладале су себичне телесне жеље. Неколико старешина се огрешило о брачни завет; били су равнодушни према срамоти коју су нанели тиме на Јеховино име и према боли коју су нанели својим драгима. Сигурно да су такви људи били узроци спотицања. Њихов грех се не може лако оправдати или одбацити, јер ми живимо у доба сексуалне слободе (Матеј 13:41; 18:7—9; Јеврејима 13:4).

Верне старешине и њихове жене

17. Који изванредан пример даје већина старешина?

17 С друге стране, мора се признати да старешине, са малим изузецима, стоје чврсто широм света за чистоћу и истину. Њихов изврстан пример у више од 45 000 скупштина представља извор охрабрења за Божји народ. У овим ’критичним временима са којима се тешко излази на крај’, марљиви надгледници су, као апостол Павле, дан и ноћ запослени (2. Тимотеју 3:1; Дела апостолска 20:31). Те су старешине вољне да посете духовно болесну особу у њеном стану, без обзира на удаљеност или временске прилике. И како је дивно када видимо да ти ’старији људи’ редовно преузимају вођство у служби проповедања!

18. Коју изванредну улогу играју у скупштини жене старешина?

18 Такође много ценимо жртве које понекад подносе жене од старешина! Каткад остају те жене код куће док њихови мужеви посећују посебне састанке или врше пастирске посете. Ту и тамо се догађа да морају одустати од брижљиво начињених планова услед неког хитног проблема у скупштини. Да, ми похваљујемо те врсне сестре и зато што су обазриве и избегавају да извлаче од мужева поверљиве ствари. Указују поштовање старешинама и од користи су скупштини (упореди са Римљанима 16:12; Титу 2:3—5).

19. а) Шта значи бити старешина? б) Које питање могу да поставе себи предани мушкарци који нису старешине?

19 Када поново размотримо улогу старешина у хришћанској скупштини данас и видимо како је велика већина самопожртвована и преузима вођство на изванредан начин, срце нам заигра из захвалности према Јехови што је увео то љубазно уређење. Способни људи, који цене духовне вредности, стављају се на располагање за службу у скупштини! Зато је Павле могао да каже Тимотеју: „Ко тежи за надгледничком службом, чезне за изванредним послом.“ Тај ’изванредни посао’ не садржи у себи положај, моћ и престиж. као што је то случај у хришћанству. Већ захтева несебичност, жртве и служење. Ако си предан и крштен мушкарац, а још ниси старешина — да ли си вољан из чистих потицаја да тежиш за том одговорношћу (1. Тимотеју 3:1, НС; Лука 17:10).

20, 21. а) Како треба да гледамо на верне старешине у скупштини? б) Шта још показујемо ако то чинимо?

20 У скупштини се поштују они који верно преузимају вођство. Лојални чланови скупштине одазивају се вољно на њихов љубазни пример и следе Павлов савет: „Сећајте се оних који преузимају вођство међу вама, који су вам проповедали Божју реч; и док проматрате тачно исход њиховог живљења, подражавајте њихову веру. Будите послушни онима који преузимају вођство међу вама и покоравајте се, јер они бдију над вашим душама као они који имају о томе положити рачун, да могу то чинити с радошћу а не уздишући, јер би вам то било на штету“ (Јеврејима 13:7, 17, НС).

21 Да се покоравамо сви ми теократском уређењу и поштујемо старешине који искрено преузимају вођство, тако да то могу чинити с радошћу а не уздишући. Чинећи то, показујемо да поштујемо и врховног надгледника Јехову и његовог надгледника—помоћника, Исуса Христа (1. Петрова 2:25; Откривење 1:1; 2:1—3:22).

Да ли се сећаш?

□ Које високо мерило се захтевало од ’изгласаних старешина’?

□ Који кораци су, од 1919. до 1938, учињени у правцу обнављања теократског реда у хришћанској организацији?

□ Коју равнотежу мора да сачува старешина да би испунио своје одговорности према породици и скупштини?

□ Које изванредне особине треба да покажу старешине у опхођењу са другима?

□ Зашто је важно да се старешина ’чврсто држи поуздане речи’?

□ Зашто треба да будемо захвални што постоји старешинско уређење у скупштини?

[Питања за разматрање]

[Слика на 24. страни]

Старешина је мудар и проводи време са породицом у служби проповедања

[Слика на 25. страни]

Такође распоређује себи време тако да може да ужива у здравој рекреацији са својим вољенима