„Љубав коју си испрва имао“

“„Али имам против тебе што си оставио љубав коју си испрва имао. Сети се, дакле, одакле си пао и покај се“ (Откривење 2:4, 5, НС).

1, 2. а) Какав савет је упутио Исус скупштини у Ефесу? б) Шта су могле да проузрокују те речи?

 ДА ЛИ СИ Јеховин сведок који има за собом многе године верне службе? Ако да, како би се осећао ако би ти неко, који те много поштује, упутио горе наведене речи? Да ли би се увредио? Или би помислио да је погрешио и рекао то погрешној особи?

² Нико други него васкрснули Исус Христ упутио је те речи у облику једне поруке, пре скоро 1 900 година, скупштини или еклесији у Ефесу (Мала Азија). Његове речи су сигурно биле непријатно изненађење за њих. Ти хришћани у Ефесу издржали су у Исусово име и одолевали више од 40 година утицају отпадника (Дела апостолска 18:18, 19; Ефесцима 1:1, 2). Исус је рекао: „Знам твоја дела и твој труд и твоју истрајност, и да не можеш да подносиш зле људе и стављаш на пробу оне који говоре да су апостоли а нису, и нашао си да су лажљивци“ (Откривење 2:2, НС). Били су, како ми то кажемо, још увек „у истини“. Али, у чему је био проблем?

3. У чему је био проблем скупштине у Ефесу?

³ Изгубили су „љубав коју се некада имали“. Нису више, као у почетку, служили са истом ватреном хришћанском љубави према Јехови. Услед тога су попустили. Стога их је Исус упозорио: „Сети се, дакле, одакле си пао и покај се и чини пређашња дела“ (Откривење 2:5, НС).

4. На шта нас упозорава искуство Ефежана?

⁴ То је упозорење за Јеховине слуге данас. Очигледно је могућно да се охладе и они који имају дугогодишње искуство у хришћанској служби. Споља могу још увек да изгледају јаки, а изнутра су можда изгубили дубоку љубав коју су некада имали према Јехови. Павле је упозорио у писму Коринћанима: „Ко мисли да стоји, нека пази да не падне“ (1. Коринћанима 10:12, НС). Да би нам ово разматрање било од помоћи, погледајмо како су Ефежани стекли ту љубав и како им се помагало да је задрже.

Хришћанство у Ефесу

5, 6. Како и када је дошло до проповедања добре вести у Ефесу?

⁵ Град Ефес је био у првом веку наше ере богата, пословна метропола и центар за обожавање цветајућег култа паганске богиње Артемиде (или Дијане). Наука о Исусу као Јеховином Месији први пут се тамо чула најдоцније 52. н.е, када је Павле дошао из Коринта у тај град заједно са брачним паром Акилом и Прискилом. Павле није могао тамо да остане, али су Акила и Прискила остали. Када је Аполос, изванредни говорник, почео исправно да учи о Исусу, тај хришћански пар му је помогао да рашчисти погрешно разумевање о крштењу. Аполос је постао ревностан радник у скупштини у првом веку (Дела апостолска 18:24—28).

⁶ Неколико месеци касније Павле се вратио у Ефес, и нашао је групу од око 12 ученика  који су били крштени Јовановим крштењем. Одазвавши се на Павлове речи, крстили су се поново. Затим је три месеца проповедао у синагоги. Али, када је већина Јевреја негативно реаговала, Павле и његови ученици прешли су у слушаоницу школе Тирана, где је Павле почео да држи свакодневно предавање (Дела апостолска 19:8—10).

7, 8. Који значајни догађаји су обележили рани раст скупштине у Ефесу?

⁷ Сада је започео веома радостан период у Ефесу. Јехова је вршио преко Павла силна дела лечења. Људи који су се дотакли само његове одеће, били су излечени и реч његовог проповедања проширила се по целом подручју (Дела апостолска 19:11—17). У писму, које је написао у то време скупштини у Коринту, на другој страни Егејског мора, изјавио је Павле: „У Ефесу пак остаћу до празника о Духовима; јер ми се отворише велика врата која воде у делатност, а противника је много“ (1. Коринћанима 16:8, 9, НС).

⁸ Павле је остао у Ефесу дуже од две године. Многи су сазнали за изванредну љубав коју је Јехова показао тиме што је послао свог јединорођеног Сина, тако да који верују у њега могу да добију вечни живот. Прихватили су истину и испољили јаку љубав према Јехови и његовом Сину. Они који су се раније бавили магијом, донели су своје књиге на гомилу и спалили их пред свима. И прорачунаше њихову вредност и нађоше да вреде педесет хиљада сребрника. Тако је Јеховина реч снажно расла и преовладала’ (Дела апостолска 19:19, 20). Замисли, какво огромно сведочанства је дато!

9. Како је била стављена на пробу јачина љубави нове скупштине?

⁹ Ускоро је била стављена на пробу јачина љубави Ефежана. У Ефесу су многи ковачи сребра добро зарађивали правећи сребрна светишта Артемидина. Видевши у младој хришћанској скупштини опасност која прети њиховој заради, један од њих, Димитрије, нахушкао је остале коваче сребра и изазвао метеж. Животи хришћана су били у опасности све док није градски писар смирио руљу (Дела апостолска 19:23—41). Вероватно је било и других сличних испита, о којима се не спомиње у Библији, пошто је Павле алудирао на то да се ’борио са дивљим зверима у Ефесу’ (1. Коринћанима 15:32). Али, ватрена љубав коју су Ефежани имали према Јехови помогла им је да издрже.

10. Како је покушао Павле затим да охрабри ефеске старешине?

¹⁰ На крају је Павле напустио Ефес. Али 56. године, на путу за Јерусалим, обрео се у Милету, који је био само 48 км удаљен од Ефеса. Стога је позвао ефеске старешине на састанак и опоменуо их је да следе његов пример и пасу стадо Божје, које им је дато на чување. Нарочито их је упозорио на ’окрутне вукове’ који ће се појавити међу њима и завести ученике. Такође им је рекао да вероватно више неће видети његова лица. „На то сви бризнуше у велики плач, падоше Павлу око врата и нежно га изљубише“ (Дела апостолска 20:17—38, НС).

11. Шта је Павле чуо о Ефежанима када Је био у Риму?

¹¹ Када је Павле стигао у Јерусалим био је ухапшен и као затвореник, послат у Рим. Тамо се у мислима поново сетио браће у Ефесу и написао им писмо које се у Библији налази под насловом „Ефесцима“. Тада је још увек била јака љубав хришћана у Ефесу према Јехови и његовом Сину, јер им је Павле рекао: „Зато и ја чувши за вашу веру коју имате у Господу Исусу и према свим светима, непрестано захваљујем за вас“ (Ефесцима 1:15—17, НС).

12. Који савет је написао Павле из Рима да би помогао Ефежанима да сачувају ’љубав коју су испрва имали’?

¹² У свом Писму им је Павле дао добар савет с намером да им помогне да држе љубав живу. Подсетио их је да живе у злим данима и да треба да ’искористе погодно време’, не дозвољавајући да друге ствари потискују вршење Божје воље (Ефесцима 5:15—17). Павле је подсетио Ефежане да њихови стварни непријатељи нису људи који су им се супротстављали. Него је „наше рвање . . . против злих духовних сила на небеским местима“. Стога их је снажно охрабрио да се обуку у духовно оружје и задрже близак однос са Богом у молитви (Ефесцима 6:11—18, НС).

13. Како је Тимотеј био у стању да помогне Ефежанима?

¹³ Павле је писао писмо Ефесцима око 60. или 61. наше ере (Ефесцима 1:1). Тимотеј је, не тако дуго након што је посетио Ефес и док је још тамо био, добио писмо од Павла. То се писмо зове Прва Тимотеју. У том Писму је Павле охрабрио тог младог човека да остане у Ефесу и да „нареди некима да не уче другачије и да не обраћају пажњу на лажне приче и родословља, што ничему не води“ (1. Тимотеју 1:3, 4, НС). Без сумње је присутност Тимотеја у граду помогла многим ефеским хришћанима да сачувају своју ревносну љубав према Јехови упркос рђавог утицаја који се ширио око њих.

14. а) Како је Јехова јачао Ефежане? б) Шта им се догодило упркос томе?

¹⁴ Друго писмо Тимотеју написао је Павле око 65. н.е. У њему је споменуо да је послао у Ефес другог изасланика Тихика. (2. Тимотеју 4:12).  То је последње што читамо о Ефесу све док није Исус послао поруку записану у књизи Откривењу. Хришћани у Ефесу били су плодови проповедања апостола Павла. Биле су им од користи касније посете таквих изванредних хришћана као Тимотеја, добили су савете преко писма инспирисаног од светог духа и били део ’једног тела’ (Ефесцима 4:4). Па ипак су изгубили ’љубав коју су испрва имали’.

Потребан чврст савет

15, 16. а) Зашто неки могу да помисле да је било за очекивање да ће Ефежани изгубити нешто од ватрености љубави коју су имали у почетку? б) Да ли је Исус тако мислио?

¹⁵ Неки сматрају за разумљиво да се донекле охладила ватреност љубави Ефежана. Скупштина у Ефесу је, на крају, постојала више од 40 година када им је Исус послао поруку преко Јована. Многи се, сигурно, нису лично сећали дивног примера Акиле и Прискиле и узбудљивог проповедања Аполоса. Апостол Павле је био мртав већ 30 година. Пре две и по деценије био је разорен Јерусалим. Стога се могло очекивати да су се ефески хришћани сталожили, изгубили осећање хитности и ревности.

¹⁶ Међутим, Исус није оправдао такав став. Други који су били хришћани толико дуго колико и Ефежани или још дуже нису изгубили ’прву љубав’. Апостол Јован, који је написао Исусову поруку Ефесцима, био је већ више од 20 година Христов следбеник када је Павле донео у Ефес добру вест. Штавише, припадници скупштине у Филаделфији снажно су доказали да нису изгубили ’љубав коју су испрва имали’ (Откривење 3:7—11).

17. Шта је Исус саветовао ефеским хришћанима?

¹⁷ Према томе, Исус није био неразуман када је тим Ефежанима одлучно рекао да ће вероватно претрпети пораз ако се не покају и поново загреју своју љубав. Рекао је: „Уклонићу твој свећњак с његовог места, ако се не покајеш“ (Откривење 2:5, НС). Ово није била толико претња колико љубазно упозорење тим хришћанима, које их је подстицало да поступају мудро и не изгубе своје предности.

Зашто се губи ’прва љубав’

18, 19. а) Какву ревност су имали Израелци када су били ослобођени из Египта? б) Зашто су изгубили ту ревност?

¹⁸ Зашто људи губе првобитну љубав према Јехови и ревност за вршење његове воље? У Библији не пише шта се догодило са Ефежанима. Али постоје други примери у Библији који описују сличне догађаје. Сети се Израелаца  које је Мојсије извео из Египта. Поставши сведоци Јеховиних снажних дела, чији је врхунац био у уништењу фараона и његове војске у Црвеном мору, веома одушевљен био је избављени народ Божји. „Ко је као ти међу боговима, Јехова“? певали су у усхићењу (2. Мојсијева 15:11, НС; Псалам 136:1, 15). Касније, када је Јехова склопио са њима савез, једнодушно су изјавили: „Све што је Јехова рекао, вољни смо да извршимо и послушамо“ (2. Мојсијева 24:7, НС).

¹⁹ Али, расположење Израелаца убрзо се променило. Привремени недостатак воде, једнолична исхрана, страх од Хананеја и други проблеми навели су их да забораве на Јеховина снажна дела и савез који су с њим склопили. Из безбедне даљине почео је и Египат, земља њиховог ропства, да им изгледа привлачан! Заборавили су на свирепу окрутност Египћана и могли су само да мисле на ’рибу, краставце, лубенице, празилук, црни и бели лук’, што су некада тамо јели (4. Мојсијева 11:5, НС).

20, 21. а) Коју узбудљиву вест су чули Јевреји у доба Кира и како је утицала на њих? б) Шта је проузоковало да је нестало њихово одушевљење?

²⁰ Сети се и Јевреја који су се вратили из вавилонског ропства, 537. пре. н.е. Замисли њихово усхићење када су чули Киров проглас: „Јехова . . . ми наложи да му саградим дом у Јерусалиму, у Јудеји. Ко је год међу вама од свега његова народа, Бог његов нека је с њим. Нека иде у Јерусалим у Јудеји, и нека поново изгради дом Јехови, Богу Израелову“ (Јездра 1:2, 3, НС). Десетине хиљада Израелаца одазвало се и владала је велика радост када су били коначно, постављени темељ,и новог храма (Јездра 2:64, 3:10—13).

²¹ Међутим, то одушевљење је убрзо нестало. Оближњи непријатељи протестовали су против тога и испословали су званично наређење за обуставу градње храма (Јездра 4. глава). Јевреји су почели да граде лепе куће за себе (Агеј 1:4). Наравно, још увек су сматрали да упражњују јеврејску религију. Нису напустили своју веру. Али изгубили су ватрену љубав коју су раније имали према Јехови и интересима правог обожавања. Мислили су, без сумње, да су уравнотежени или разумни у ономе што раде. Али се Јехова није сложио с тим. Послао је пророке Агеја и Захарију да подстакну њихову ревност и охрабре их да доврше изградњу Јеховиног дома (Јездра 5:1, 2).

22, 23. а) Шта може да наведе данас хришћане да изгубе љубав коју су у почетку имали? б) Која питања остају за разматрање?

²² Нешто слично може да се догоди хришћанима у наше време. Свакодневни животни проблеми у овом нехришћанском свету могу да помраче њихову радост. Како време пролази, истина може престати да буде свежа и узбудљива. Пошто време брише успомене на оно што је било у свету, може се чак догодити да неки хришћанин гледа са чежњом на такозвану слободу, недостатак одговорности, у чему уживају светски људи (Ефесцима 2:11, 12). Или хришћане може да савлада став околних људи. Може да им се развије помисао да је разумније да се мало мање напрежу у служби Богу, да нешто попусте (Јеремија 17:9).

²³ Тако нешто се догодило ефеским хришћанима, али јасно је да је Исус био мишљења да могу да се опораве. У ствари, већ су и преко апостола Павла примили многе савете, који би им, да су их применили, помогли да обнове ’љубав коју су испрва имали’. Који вредни савети су то били? И хоће ли помоћи нама данас да одржимо ’прву љубав’? О томе ће бити речи у следећем чланку.

Да ли можеш да се сетиш?

□ У чему је био проблем у ефеској скупштини?

□ Какву помоћ им је пружио Јехова?

□ Зашто су Израелци у Мојсијевим данима изгубили ревност?

□ Шта је навело Израелце у време Јездре да изгубе одушевљење?

□ Шта може да нас доведе до тога да изгубимо ’љубав коју смо испрва имали’?

[Питања за разматрање]

[Слика на 14. страни]

Агеј је упитао Јевреје: „Је ли вама вријеме сада да сједите у кућама својим обложенијем даскама, а, овај је дом пуст“?