Божја реч је жива

Две жене које су имале проблем

ЧОВЕК који је у служби јесте апостол Павле. А две жене које су са њим јесу Еводија и Синтиха, чланови хришћанске скупштине у првом веку у граду Филипима.

Неколико година касније, када је Павле био у Риму, писао је скупштини у Филипима: „Помажи и даље тим женама које су се са мном, раме уз раме, бориле за добру вест“ (Филипљанима 4:3, НС). Зашто је то Павле писао за Еводију и Синтиху?

Павле је чуо да је искрснуо неки проблем између те две жене и оне нису биле у стању да га реше. Зато је писао: „Еводију опомињем и Синтиху опомињем да једно мисле у Господу“ (Филипљанима 4:2, НС). У Библији не пише какав су проблем оне имале, али био је довољно озбиљан да је о томе чуо Павле, који је био стотине километара удаљен, од Рима. Можда су њих две биле на неки начин љубоморне једна на другу. Или су се озбиљно посвађале, те нису више говориле једна са другом. Било какав проблем да су имале, Павле им је дао савет у писму упућеном читавој скупштини (Филипљанима 1:1).

А сада, да ли су се Еводија и Синтиха одазвале на савет и изгладиле размирице? Библија о томе ништа не говори. Међутим, пошто су оне биле добре жене и раније радиле заједно са Павлом у служби, можемо да замислимо да су после састанка пришле једна другој и изравнале проблем у духу љубави. С друге стране, могле су још више да отврдну баш због датог им савета. Могле су да заузму овакав став: ’Како има Павле право да износи наш проблем пред целом скупштином’? И тако су могле да остану нерешене њихове размирице, или чак да се погоршају. Шта би то за њих значило да се заиста тако догодило?

Ово писмо Филипљанима било је написано око 60. н.е. Неколико година касније наишло је на хришћане у Риму велико прогонство. Шта би било ако се то прогонство проширило и на град Филипу и Еводија и Синтиха биле бачене у тамницу, управо као што су, годинама раније, Павле и Сила били затворени? (Дела апостолска 16:19—34). Шта би било ако су биле стављене у исти затвор, да, чак у исту ћелију?

 Шта би се догодило ако не би једно мислиле и њихове размирице прерасле у мржњу? Духовно би уништиле једна другу можда разориле свој однос према Јехови Богу. Како, би то било жалосно! И како ће то бити сада жалосно ако не будемо имали интензивну љубав једни према другима када буде наишла ’велика невоља’ на овај поредак (Матеј 24:21).